Културно наслеђе СремаРума · Србија
ГЛАВНА 182, 22400 РУМА
Телефон: 022 474 888
Е-пошта: zavmuzejruma@gmail.com
Култура · Археологија · Историја · Уметност
01 — Зграда музеја 01 — Зграда музеја КАДАР: 50% 95% | Историјско здање у коме се чувају приче, предмети и сећања Срема.
02 — Археологија 02 — Археологија КАДАР: 50% 45% | Археолошки налази сведоче о животу на простору Срема кроз векове.
03 — Уметност и легати 03 — Уметност и легати КАДАР: 50% 85% | Упознајте уметничке збирке и легате који су део музејског наслеђа.
04 — Музејске збирке 04 — Музејске збирке КАДАР: 50% 45% | Збирке повезују генерације и откривају свакодневни живот нашег краја.
05 — Ношња и обичаји 05 — Ношња и обичаји КАДАР: 50% 45% | Предмети, ношње и сећања чувају разноликост културног наслеђа Срема.
06 — Археолошка збирка 06 — Археолошка збирка КАДАР: 50% 45% | Оригинални предмети и налази откривају слојеве прошлости овог поднебља.
07 — Етнолошка и праисторијска баштина 07 — Етнолошка и праисторијска баштина КАДАР: 50% 45% | Музејске поставке приближавају живот и обичаје људи из прошлости.

Новости и музејски програми

Изложба "Салаши - између идеализованог и стварног"


У уторак, 1. новембра 2016. године Завичајни музеј Рума приређује отварање гостујуће изложбе "Салаши - између идеализованог и стварног" Музеја града Новог Сада, са почетком у 19 часова.




Аутори изложбе су Весна Недељковић Ангеловска, музејска саветница и Феђа Киселички, музејски фотограф Музеја града Новог Сада.
Породична газдинства на обрадивом земљишту, удаљена од насеља, позната под именом салаши, још увек могу да се нађу у плодној равници Војводине. Пољопривредна производња од које су људи на салашима живели била је у тесној вези са њиховим местом становања. То значи да су се куће, заједно са свим економским објектима, налазиле на самом имању, а имање се састојало од обрадивог земљишта, воћњака и ливада. Поред повезаности становања и привређивања, важна карактеристика салаша била је њихова изолованост, односно њихова физичка удаљеност од насеља – села и градова.


Салаши Војводине су били расути широм атара, алису почетком 21. века остали насељени углавном само они који су били поред асфалтираних путева и они који су, временом, срасли са оближњим местима. Са нестајањем салаша нестао је и салашарски начин живота, који, иако се у стварности састојао од напорног рада са неизвесним резултатом, за становнике ове регије представља идеју о идили и изобиљу.