ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА: ANIMALIA ET POPULUS – ЖИВОТИЊЕ И ЉУДИ – СУЖИВОТ ПОСВЕДОЧЕН АРХЕОЛОШКИМ ЗАПИСОМ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
четвртак 3. септембар 2026

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА:  

ANIMALIA ET POPULUS – ЖИВОТИЊЕ И ЉУДИ – СУЖИВОТ ПОСВЕДОЧЕН АРХЕОЛОШКИМ ЗАПИСОМ

У Завичајном музеју Рума свечано отворена изложба „Animalia et Populus – Животиње и људи: суживот посвeдочен археолошким записом“, ауторке Дивне Гачић, музејске саветнице – археолога.

На самом почетку, присутну публику поздравио је директор Завичајног музеја Рума Урош Николић.

О концепцији и садржају изложбе потом је говорила ауторка Дивна Гачић, представивши причу о сложеном и нераскидивом односу човека и животиње кроз различите периоде прошлости. Изложба кроз археолошке налазе сведочи о томе како су животиње биле део свакодневног живота људи – као извор хране, помоћ у раду и превозу, али и као предмети култа, симболике и уметничког израза.

Изложбу је свечано отворила Снежана Јанковић, помоћница покрајинске секретарке за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, која је изложби присуствовала испред Покрајинског секретаријата, који је подржао реализацију изложбе, као и израду пратећег каталога.

Посебну вредност овој изложби даје чињеница да су у њеној реализацији обједињени археолошки налази из више од 30 музеја и установа културе из Србије, пружајући посетиоцима прилику да на једном месту упознају бројна сведочанства о односу људи и животиња кроз време.

ИЗЛОЖБА: ANIMALIA ET POPULUS – ЖИВОТИЊЕ И ЉУДИ – СУЖИВОТ ПОСВЕДОЧЕН АРХЕОЛОШКИМ ЗАПИСОМ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
четвртак 3. септембар 2026. у 19 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА: 

ANIMALIA ET POPULUS – ЖИВОТИЊЕ И ЉУДИ – СУЖИВОТ ПОСВЕДОЧЕН АРХЕОЛОШКИМ ЗАПИСОМ

У четвртак, 3. септембра у 19 часова отварање изложбе „Animalia et populus – Животиње и људи – суживот посведочен археолошким записом“ ауторке Дивне Гачић.

Изложба је своју премијеру имала у септембру 2025. године у Галерији Атријум Библиотеке града Београда, поводом Године археологије 2025. Српског археолошког друштва. Након Београда, гостовала је у Зрењанину, Вршцу, Чачку, Крагујевцу, Крушевцу и Ваљеву, а сада ће бити представљена и публици у Руми.

51. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „БОРКОВАЦ“

51. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „БОРКОВАЦ“

У понедељак, 24. августа, окупљен је 51. сазив Ликовне колоније „Борковац“, посвећен стваралачким виртуозним формама магичног реализма и фантастичног сликарства.

Уметници комбинују изузетно прецизну, реалистичну сликарску технику са загонетном, визионарском атмосфером. Објекти и људи најчешће су приказани веома прецизно и натуралистички, док несвакидашњи мотиви у целини стварају осећај да се иза мирних осликаних површина крије нешто загонетно и мистично.

Учесници овогодишње ликовне колоније су веома успешни, талентовани и цењени аутори опредељени за овај стилски уметнички израз: Драган Илић De Vogo, Ненад Станковић, Предраг Пеђа Тодоровић и Марко Рајовић, сви из Београда; Ванчо Христов и Шандор Шлајф из Новог Сада; и Драган Петровић Дебиш из Руме.

Радни део 51. Ликовне колоније траје од 24. до 29. августа, а изложба насталих радова традиционално ће бити одржана крајем децембра ове године у галеријском простору Завичајног музеја Рума.

Овогодишњу Ликовну колонију подржаo је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, на чему им овом приликом најсрдачније захваљујемо.

Посебну захвалност упућујемо и Хотелу „Борковац“, који је и ове године омогућио смештај за учеснике колоније и на тај начин допринео успешном одржавању овог значајног уметничког сусрета.

ОДРЖАНА ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА СА ПРЕДАВАЊЕМ: ВРЕЛО- ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 25. август 2026

ОДРЖАНА ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА СА ПРЕДАВАЊЕМ: 

ВРЕЛО- ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ

У Завичајном музеју Рума одржан завршни програм овогодишњег Румског културног лета – приказан je документарни филм „Врело – Шаркамен код Неготина: резиденцијално-меморијални комплекс римског цара Максимина Даје (305–313)“, аутора Гордана Јањића, музејског саветника – археолога Музеја Крајине.

Врело Шаркамен један је од најзначајнијих археолошких локалитета у Србији из периода касне антике, с краја III и почетка IV века. Сматра се да је на овом месту почетком IV века подигнут царски комплекс императора Максимијана Даје, који су чинили палата, маузолеј и утврђење. Управо овде откривен је и јединствени златни накит из тог периода, што овом локалитету даје изузетну научну и културну вредност.

Иако су досадашња истраживања донела бројна значајна открића локалитет и даље чува многе тајне. Свако ново истраживање зато представља прилику да се употпуни слика о животу и догађајима из времена касне антике на овим просторима.

Током вечери публика је имала прилику да погледа филм о локалитету, а потом и разговара са археологом Горданом Јањићем и из прве руке сазна више о његовом вишедеценијском раду на Врелу Шаркамен.

ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА СА ПРЕДАВАЊЕМ: ВРЕЛО- ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 25. август 2026. у 20 часова
улаз слободан

ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА СА ПРЕДАВАЊЕМ:

ВРЕЛО- ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ

Завршни програм музеја у оквиру овогодишњег Румског културног лета.

У сарадњи са Музејом Крајине из Неготина, у уторак, 25. августа, биће приказан документарни филм „Врело – Шаркамен код Неготина: резиденцијално- меморијални комплекс римског цара Максимина Даје (305–313)“, аутора Гордана Јањића, археолога у Музеју Крајине.

Након пројекције, аутор ће говорити о значају локалитета Врело– Шаркамен, резултатима вишегодишњих археолошких истраживања, као и о вредности документарног филма и публикације посвећених овом значајном археолошком локалитету.

Одржано предавање: ОРГАНИЗАЦИЈА ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума 

уторак 18. август 2026. 

Предавање: 

ОРГАНИЗАЦИЈА ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ 

У лапидаријуму Завичајног музеја одржано право археолошко вече! 

🎞 На самом почетку, посетиоци су имали ексклузивну прилику да погледају документарни филм „Испод хоризонта“, аутора Милана Милосављевића, који се ове године нашао у такмичарском делу фестивала Beldocs. Филм на занимљив и несвакидашњи начин повезује архивске снимке археолошких истраживања Гомолаве из половине 20. века са снимцима насталим током недавних заштитних истраживања локалитета Аџине њиве–Брајково, спроведених током изградње ауто-пута Рума–Шабац. 

⏳ У наставку вечери, др Драган Милановић одржао је занимљиво и садржајно предавање, током којег је посетиоцима детаљније представио резултате истраживања локалитета Аџине њиве–Брајково, као и резултате истраживања локалитета Средње поље у Брадарцу код Алексинца, којима руководи већ неколико година.

Предавање: ОРГАНИЗАЦИЈА ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 18. август 2026. у 20 часова
улаз слободан

Предавање: 

ОРГАНИЗАЦИЈА ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

У уторак, 18. августа, имаћемо прилику да угостимо др Драгана Милановића, вишег научног сарадника Археолошког института у Београду, који ће одржати гостујуће предавање на тему организације винчанских насеља и свакодневног живота на основу археолошких истраживања локалитета Аџине њиве – Брајково у Кленку и локалитета Средње поље у Брадарцу код Алексинца.

На предавању ће бити представљени резултати новијих археолошких истраживања, са посебним освртом на начин на који нам просторна организација насеља, остаци објеката и покретни археолошки налази омогућавају да сагледамо свакодневни живот заједница винчанске културе.

Кроз ова два локалитета биће речи о томе како су изгледала винчанска насеља, на који начин је простор био организован и коришћен, али и шта археолошки остаци могу да нам кажу о животу људи који су у њима живели пре више од 7.000 година.

Позивамо вас да нам се придружите и из ближе перспективе упознате један од најзначајнијих праисторијских феномена на простору централног Балкана.

Одржано предавање: Историја румских биоскопа (Други део: 1941–1966)

ОРГАНИЗАТОРИ: ВОРКИ ТИМ РУМА И ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

МЕСТО: ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 11. август 2026.

Одржано предавање 

Историја румских биоскопа (Други део: 1941–1966)

У лапидаријуму Завичајног музеја Рума, Драган Цакић, председник НФЦ "Ворки Тим", одржао је друго по реду предавање на тему историје румских биоскопа.
Кроз низ епизода имали смо прилику да сазнамо како су се румски биоскопи мењали, колико су политичке промене утицале на избор филмских наслова, који су то домаћи филмови остваривали милионске прегледе али и чиме су посетиоци румских биоскопа били забринути.

Predavanje: Istorija rumskih bioskopa (Drugi deo: 1941–1966)

ОРГАНИЗАТОРИ: ВОРКИ ТИМ РУМА И ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
МЕСТО: ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 11. август 2026. у 20 часова
улаз слободан

Предавање

Историја румских биоскопа (Други део: 1941–1966) 🎬

Аутор предавања Драган Цакић, испред Ворки тима, наставља филмску хронику о румским биоскопима и оживљава кључне догађаје из њиховог златног доба. 

Истраживање доноси одговоре на питања која и данас интригирају: Да ли се и у салама Руме колективно плакало и како је један мјузикл нарушио концепт социјалистичког напретка, трајно променивши свест тадашње омладине? Како су изгледали биоскопски „ратови” два градска биоскопа? Ко су били најпознатији тапкароши, а ко ватрогасци који су дежурали у мраку због ризика од запаљивих нитро-трака? 

Кроз документарни материјал и оживљена сећања, предавање открива дубоко људску страну филмске Руме — причу о кинооператерима и филмофилима, препуној Летњој башти која је пулсирала уз филмове, бокс мечеве и културне манифестације, опсади благајни за домаће ратне спектакле и времену када је просечан грађанин ишао у биоскоп чак 13 пута годишње.

Отворена изложба „ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП“

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
уторак 4. август 2026.

Отворена изложба
„ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП“

У сали легата Миливоја Николајевића отворена је изложба слика "Живот је леп", аутора Бранислава Миоковића.

Окупљене је испред Завичајног музеја Рума поздравио директор Урош Николић, након чега је Тања Мијалчић, дипломирани историчар уметности, говорила о стилу, инспирацији и комплексности Миоковићевог ликовног опуса.