ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА СА ПРЕДАВАЊЕМ: ВРЕЛО- ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 25. август 2026. у 20 часова
улаз слободан

ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА СА ПРЕДАВАЊЕМ:

ВРЕЛО- ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ

Завршни програм музеја у оквиру овогодишњег Румског културног лета.

У сарадњи са Музејом Крајине из Неготина, у уторак, 25. августа, биће приказан документарни филм „Врело – Шаркамен код Неготина: резиденцијално- меморијални комплекс римског цара Максимина Даје (305–313)“, аутора Гордана Јањића, археолога у Музеју Крајине.

Након пројекције, аутор ће говорити о значају локалитета Врело– Шаркамен, резултатима вишегодишњих археолошких истраживања, као и о вредности документарног филма и публикације посвећених овом значајном археолошком локалитету.

Одржано предавање: ОРГАНИЗАЦИЈА ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума 

уторак 18. август 2026. 

Предавање: 

ОРГАНИЗАЦИЈА ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ 

У лапидаријуму Завичајног музеја одржано право археолошко вече! 

🎞 На самом почетку, посетиоци су имали ексклузивну прилику да погледају документарни филм „Испод хоризонта“, аутора Милана Милосављевића, који се ове године нашао у такмичарском делу фестивала Beldocs. Филм на занимљив и несвакидашњи начин повезује архивске снимке археолошких истраживања Гомолаве из половине 20. века са снимцима насталим током недавних заштитних истраживања локалитета Аџине њиве–Брајково, спроведених током изградње ауто-пута Рума–Шабац. 

⏳ У наставку вечери, др Драган Милановић одржао је занимљиво и садржајно предавање, током којег је посетиоцима детаљније представио резултате истраживања локалитета Аџине њиве–Брајково, као и резултате истраживања локалитета Средње поље у Брадарцу код Алексинца, којима руководи већ неколико година.

Предавање: ОРГАНИЗАЦИЈА ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 18. август 2026. у 20 часова
улаз слободан

Предавање: 

ОРГАНИЗАЦИЈА ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

У уторак, 18. августа, имаћемо прилику да угостимо др Драгана Милановића, вишег научног сарадника Археолошког института у Београду, који ће одржати гостујуће предавање на тему организације винчанских насеља и свакодневног живота на основу археолошких истраживања локалитета Аџине њиве – Брајково у Кленку и локалитета Средње поље у Брадарцу код Алексинца.

На предавању ће бити представљени резултати новијих археолошких истраживања, са посебним освртом на начин на који нам просторна организација насеља, остаци објеката и покретни археолошки налази омогућавају да сагледамо свакодневни живот заједница винчанске културе.

Кроз ова два локалитета биће речи о томе како су изгледала винчанска насеља, на који начин је простор био организован и коришћен, али и шта археолошки остаци могу да нам кажу о животу људи који су у њима живели пре више од 7.000 година.

Позивамо вас да нам се придружите и из ближе перспективе упознате један од најзначајнијих праисторијских феномена на простору централног Балкана.

Одржано предавање: Историја румских биоскопа (Други део: 1941–1966)

ОРГАНИЗАТОРИ: ВОРКИ ТИМ РУМА И ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

МЕСТО: ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 11. август 2026.

Одржано предавање 

Историја румских биоскопа (Други део: 1941–1966)

У лапидаријуму Завичајног музеја Рума, Драган Цакић, председник НФЦ "Ворки Тим", одржао је друго по реду предавање на тему историје румских биоскопа.
Кроз низ епизода имали смо прилику да сазнамо како су се румски биоскопи мењали, колико су политичке промене утицале на избор филмских наслова, који су то домаћи филмови остваривали милионске прегледе али и чиме су посетиоци румских биоскопа били забринути.

Predavanje: Istorija rumskih bioskopa (Drugi deo: 1941–1966)

ОРГАНИЗАТОРИ: ВОРКИ ТИМ РУМА И ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
МЕСТО: ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 11. август 2026. у 20 часова
улаз слободан

Предавање

Историја румских биоскопа (Други део: 1941–1966) 🎬

Аутор предавања Драган Цакић, испред Ворки тима, наставља филмску хронику о румским биоскопима и оживљава кључне догађаје из њиховог златног доба. 

Истраживање доноси одговоре на питања која и данас интригирају: Да ли се и у салама Руме колективно плакало и како је један мјузикл нарушио концепт социјалистичког напретка, трајно променивши свест тадашње омладине? Како су изгледали биоскопски „ратови” два градска биоскопа? Ко су били најпознатији тапкароши, а ко ватрогасци који су дежурали у мраку због ризика од запаљивих нитро-трака? 

Кроз документарни материјал и оживљена сећања, предавање открива дубоко људску страну филмске Руме — причу о кинооператерима и филмофилима, препуној Летњој башти која је пулсирала уз филмове, бокс мечеве и културне манифестације, опсади благајни за домаће ратне спектакле и времену када је просечан грађанин ишао у биоскоп чак 13 пута годишње.

Отворена изложба „ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП“

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
уторак 4. август 2026.

Отворена изложба
„ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП“

У сали легата Миливоја Николајевића отворена је изложба слика "Живот је леп", аутора Бранислава Миоковића.

Окупљене је испред Завичајног музеја Рума поздравио директор Урош Николић, након чега је Тања Мијалчић, дипломирани историчар уметности, говорила о стилу, инспирацији и комплексности Миоковићевог ликовног опуса.

Изложба слика „ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП“

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 4. август 2026. у 19 часова
улаз слободан

Изложба 

„ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП“

Свечано отварање изложбе слика „Живот је леп“ сликара Бранислава Миоковића, ће бити одржано у уторак, 4. августа у 19.00 часова у сали легата Миливоја Николајевића.

Бранислав Миоковић је архитекта и сликар, рођен у Бачкој, а након готово пет деценија проведених у иностранству, вратио се у Срем, где данас ствара у Манђелосу. Током своје богате уметничке каријере приредио је 13 самосталних и учествовао на више од 60 колективних изложби у земљи и иностранству.

Изложба „Живот је леп“ представља циклус радова у којима се пејзаж преображава у простор личног сећања, духовности и унутрашњег трагања. Миоковић гради сложене композиције у којима се архитектонска прецизност преплиће са снажним колористичким изразом, док природа постаје пут ка откривању сопства и непролазних вредности.