Нови археолошки локалитет у атару села Кленак „Аџине њиве Брајково 2“
Нови археолошки локалитет „Аџине њиве Брајково 2“ у атару села Кленак, који сведочи о последњих осам хиљада година живота на овим просторима, представљен је 20. маја. На конференцији за медије у просторијама месне заједнице у Кленку испред Завичајног музеја Рума присуствовали су директорка Бранислава Коњевић и Урош Николић, кустос археолог који учествује у истраживањима на терену.
На самом локалитету су потврђени налази из скоро свих епоха људског живота на нашем простору, и то на невероватних 56.000 квадратних метара, који представљају једно од највећих ископавања у историји српске археологије. Истражене су целине из млађег каменог доба, бакарног и гвозденог доба, келтске и римске цивилизације, словенских племена, средњовековних држава, све до данашњих дана.
Ископавања на новом локалитету се обављају у склопу заштитних археолошких радова на траси будућег ауто-пута Лозница – Рума. У сарадњи „Коридора Србије“, АЗВИРТ Србија, Археолошког института у Београду, Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица и Завичајног музеја Рума, ископавања су до сада пружила фасцинантне и у појединим случајевима јединствене налазе, о којима су на конференцији за медије говорили др Мирослав Кочић из Археолошког института САНУ, др Драган Милановић – руководилац истраживања и др Миомир Кораћ – директор Археолошког института.
Међу најзанимљивијим налазима, на овом јединственом локалитету су модели кошница који припадају старчевачкој култури, која је цветала између 6300. и 5350. године пре наше ере. Самим тим ово указује да је Срем био једна од колевки пчеларства још пре 8.000 година. Пронађени су остаци бројних кућа из периода винчанске културе, са остацима пећи и остацима покретних решетки за печење.
„Аџине њиве“ постају трећи локалитет са највећом мистеријом српске археологије – винчанским некрополама. О богатству ове регије сведочи и то да се други локалитет са људским остацима винчанске популације налази на истој тој греди, удаљен свега пет километара – локалитет од изузетног значаја Гомолава – Хртковци.
Као куриозитети се издвајају налази одсечених људских глава из бакарног доба, које су ритуално баш ту похрањене, затим налази келтске културе и јединствене пећи за керамику. Из римског периода се издваја цео потврђени економски комплекс за прераду и утовар жита, који је нажалост ухваћен само у темељним зонама, где су зуб времена и активност свих људи који су наставили да живе и привређују на том простору избрисали било какве надземне остатке комплекса.
