ОТОВРЕНА ИЗЛОЖБА КИНЕСКЕ ДРЕВНЕ КУЛТУРЕ, РИТУАЛА И МУЗИКЕ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 19. мај 2026

КОНФУЧИЈЕВ РОДНИ КРАЈ – ПРИЈАТЕЉСКИ ШАНДОНГ: ИЗЛОЖБА КИНЕСКЕ ДРЕВНЕ КУЛТУРЕ, РИТУАЛА И МУЗИКЕ

19. маја 2026- у Завичајном музеју Рума свечано отворена изложба „Конфучијев родни крај – пријатељски Шандонг: Изложба кинеске древне културе, ритуала и музике“, реализована у сарадњи са Кинеским културним центром и Покрајинским секретаријатом за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Присутне је најпре поздравио директор Завичајног музеја Рума, Урош Николић, који је говорио о успешној сарадњи музеја са Кинеским културним центром, као и о значају културне размене и повезивања различитих традиција и народа кроз овакве пројекте.

Потом се публици обратила заменица директора Кинеског културног центра у Београду, госпођа Ши Венвен, која је говорила о самој изложби, богатом културном наслеђу кинеске провинције Шандонг, као и о одличној сарадњи са Завичајним музејом Рума, Општином Рума и Покрајинским секретаријатом за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У наставку вечери уследио је музички део где је млади уметник Данило Кошутић из Руме, ученик трећег разреда Музичке школе, извео четири композиције на хармоници. Данило је ове године освојио трећу награду на Републичком такмичењу у Београду, као и прву награду на Међународном такмичењу у Крагујевцу. Својим изузетним умећем на хармоници одушевио је све присутне, а ми му желимо још много успеха у будућности.

Изложбу је свечано отворила покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Александра Ћирић Бошковић, која је у свом обраћању говорила о дугогодишњој успешној сарадњи Завичајног музеја Рума и Кинеског културног центра, као и о значају сарадње са Покрајинским секретаријатом за културу. Истакла је да овакве изложбе представљају важан вид културне размене и сведоче о јачању пријатељских односа између Србије и Кине.

КОНФУЧИЈЕВ РОДНИ КРАЈ – ПРИЈАТЕЉСКИ ШАНДОНГ: ИЗЛОЖБА КИНЕСКЕ ДРЕВНЕ КУЛТУРЕ РИТУАЛА И МУЗИКЕ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 19. мај 2026. у 19 часова
улаз слободан

КОНФУЧИЈЕВ РОДНИ КРАЈ – ПРИЈАТЕЉСКИ ШАНДОНГ:

ИЗЛОЖБА КИНЕСКЕ ДРЕВНЕ КУЛТУРЕ РИТУАЛА И МУЗИКЕ

Кинески културни центар Београд и Завичајни музеј Рума приређују изложбу „Конфучијев родни крај – Пријатељски Шандонг: Изложба кинеске древне културе ритуала и музике“, која ће бити одржана у уторак, 19. маја, са почетком у 19 часова у Сали легата Миливоја Николајевића.

Изложба кроз пет тематских целина представља богатство древне кинеске културе, од праисторијских археолошких налаза и предмета од керамике и жада, преко бронзаних ритуалних предмета и музичких инструмената из периода династија Шанг и Џоу, па све до архитектуре Конфучијевог храма и традиционалних ношњи из доба династије Минг.

Посебан сегмент изложбе посвећен је савременом наслеђу културе ритуала и музике, као и ширењу конфучијанске мисли и културних веза између Кине и Србије.

Изложбу је припремио Кинески културни центар Београд, а посетиоци у нашем музеју ће моћи да је погледају до 2. јуна.

НАУЧНИ СКУП „СРЕМ – СРПСКИ НАРОД, ИСТОРИЈА И КУЛТУРА“

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
петак 17. април 2026.

НАУЧНИ СКУП

„СРЕМ – СРПСКИ НАРОД, ИСТОРИЈА И КУЛТУРА“

У петак 17. априла 2026. у Завичајном музеју Рума, у организацији нашег музеја и Матице српске, одржан научни скуп „Срем – српски народ, историја и култура“. Овај пројекат је подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Скуп је организован поводом обележавања 200 година од оснивања Матице српске, једне од најстаријих и најзначајнијих институција културе српског народа.
На отварању су говорили Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Стеван Ковачевић, помоћник председника Општине Рума за културу и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, који је и званично отворио скуп.
Научни скуп је обухватио веома значајне теме које ће бити објављене у зборнику радова и тако ће широј јавности бити омогућено да се упозна са представљеним истраживањима и резултатима.
Овим путем упућујемо искрену захвалност Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама на подршци у реализацији научног скупа, Матици српској на изузетној сарадњи, као и свим предавачима који су својим учешћем допринели да овај скуп буде успешно реализован.

Отворена изложба ПРВИ ВЕК СРПСКИХ И ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОПИСА НА КАРТАМА (1834–1931)

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
четвртак 9. април 2026.

Отворена изложба  

ПРВИ ВЕК СРПСКИХ И 

ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОПИСА НА КАРТАМА (1834–1931) 

У Завичајном музеју Рума свечано отворена изложба „Први век српских и југословенских пописа на картама (1834–1931)“, аутора Душана Дачића.

Програм отварања водио је археолог Лазар Марковић, а аутор изложбе Душан Дачић представио је свој рад и говорио о тумачењу изложених карата. Поставка је конципирана хронолошки и кроз пажљиво одабране детаље приказује период од једног века српске историје, нудећи посетиоцима јасан и занимљив увид у историјске токове.

Интересовање публике на самом отварању потврдило је значај теме која на приступачан начин спаја историју, картографију и тумачење простора кроз време.

Изложба ће бити отворена до 30. априла.

Изложба ПРВИ ВЕК СРПСКИХ И ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОПИСА НА КАРТАМА (1834–1931)

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
четвртак 9. април 2026. у 18 часова
улаз слободан

Изложба 

ПРВИ ВЕК СРПСКИХ И ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОПИСА НА КАРТАМА (1834–1931)

Отварање изложбе „Први век српских и југословенских пописа на картама (1834–1931)“, аутора Душана Дачића.

Свечано отварање биће одржано у четвртак 9. априла, у 18 часова у Сали легата Миливоја Николајевића.

Путем података са пописа становништва и приказом административних промена, изложба картографски покрива период развоја српске државности од првог званичног пописа у Кнежевини Србији из 1834. до последњег пописа у Краљевини Југославији из 1931. године. Тиме се кроз један век државности и пописа заокружује монархистички период модерне српске историје, односно развој српског друштва и промена територије државе, од границе на Сави и Дунаву до границе на Алпима.

Ова изложба пружа јединствен увид у историјске токове кроз визуелни језик карата и позива на ново читање прошлости.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ЧУВАМ ТЕ"

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
среда 4. март 2026

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА

„ЧУВАМ ТЕ"

У сали легата Миливоја Николајевића отворена је гостујућа изложба Народног музеја у Смедеревској Паланци, ауторке Драгане Ђурђевић, под називом „Чувам те – Нове перспективе у тумачењу антропоморфних фигурина са локалитета Медведњак кроз праксу Археологије срца“.

Изложба је усмерена на истраживање емоционалних слојева прошлости и могућности да се нематеријални аспекти једне заједнице сагледају кроз њене материјалне остатке. Посебност ове поставке је и њен интерактивни део – идеја ауторке је да публика активно учествује у обиласку, најпре остављајући своје утиске у Бележници археолога Аце Мрава, а затим и кроз игру која прати читаву изложбу. Наше најмлађе посетиоце позивамо да нам се придруже – да се кроз игру вратимо чак 5000 година у прошлост и заједно откријемо нека занимљива сазнања.

Циљ изложбе је да у публици пробуди емоције и подстакне ново разумевање прошлости. Антропоморфне фигурине биле су важан део друштвеног живота винчанских заједница, како на индивидуалном тако и на колективном нивоу.

ИЗЛОЖБА „ЧУВАМ ТЕ“

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
среда 4. март 2026. у 19 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА
„ЧУВАМ ТЕ – НОВЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У ТУМАЧЕЊУ АНТРОПОМОРФНИХ ФИГУРИНА СА ЛОКАЛИТЕТА МЕДВЕДЊАК КРОЗ ПРАКСУ АРХЕОЛОГИЈЕ СРЦА“

Свечано отварање, гостујуће изложбе Музеја у Смедеревској Паланци, ће се одржати у среду, 4. марта 2026. године у 19 часова, у сали Легата Миливоја Николајевића. Ауторка изложбе је Драгана Ђурђевић.

Изложба „Чувам те – Нове перспективе у тумачењу антропоморфних фигурина са локалитета Медведњак кроз праксу Археологије срца“ усмерена је на истраживање емоционалних слојева прошлости и могућности да се нематеријални аспекти једне заједнице сагледају кроз њене материјалне остатке. Полазећи од савремених приступа у археологији, ова изложба отвара нове начине читања антропоморфних фигурина – као чуварки и заштитница заједнице и појединца чија се симболика и емотивни набој могу осетити и данас.

Изложба позива посетиоце да промисле о повезаности заједнице, бриге, заштите и личних емоција, откривајући истовремено нове слојеве значења древних предмета.