Трибина
"СРБИ У УГАРСКОЈ ПРЕ ВЕЛИКЕ СЕОБЕ"
Историјска трибина проф. др Бориса Стојковског "Срби у Угарској пре Велике сеобе" у уторак, 7. децембра 2021. године у 18 часова у сали легата др Романа Соретића.
На трибини ће бити представљена књига "Пут докумената" у издању Архива Војводине. Организатори догађаја су Завичајни музеј Рума и Архив Војводине.
Завичајни музеј Рума, у четвртак 02. децембра у 18 часова, у сали легата др Романа Соретића, приређује отварање изложбе радова са 48. ликовне колоније „Борковац“.
Почетком септембра ове године, кроз форму уметничког дружења и креативног стварања, у центру града, ликовна колонија „Борковац“ је 48. пут по реду, окупила групу стваралаца, младих муралиста, који су имали задатак да осликају стих који их је највише инспирисано из поеме Мике Антића „Војводина“.
На изложби ће бити приказане фотографије процеса рада мурала, као и финални радови. Свечано ће на изложби бити уручена плакета Миливоја Николајевића за најуспешнији рад овогодишње колоније.
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
четвртак 25. новембар 2021. 18 часова
сала легата Миливоја Николајевића
улаз слободан
У Завичајном музеју Рума отворена изложба ликовних радова сликарске радионице "Леонардо". Многобројној публици у сали легата Миливоја Николајевића обратили су се директорка Завичајног музеја Рума Бранислава Коњевић и оснивач и водитељ радионице Драган Петровић- Дебиш и свечано отворили изложбу.
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
четвртак 25. новембар 2021. 18 часова
сала легата Миливоја Николајевића
улаз слободан
На изборној скупштини Музејског друштва Србије, последњој у овој години, додељене су и захвалнице институцијама које су подржале рад друштва.
Завичајни музеј Рума је добио захвалницу за успешно организовану свечану скупштину Музејског друштва, на којој су у јуну месецу додељена признања успешним појединцима, стручним тимовима и установама у виду награде "Михајло Валтровић".
Испред установе Завичајни музеј Рума захвалницу је примила директорка Бранислава Коњевић.
Сјајном меморијалном изложбом путем оригиналних фотографија, грађе, оружја и опреме приказани су догађаји током четири ратне године у Руми и селима румског среза.
Изложбу је отворила Александра Ћирић, заменица председника Општине Рума нагласивши том приликом да је наша обавеза да знамо историју нашег града, да чувамо сећање на све оне наше хероје који су водили битке за ослобођење.
"Завичајни музеј се још једном побринуо да на занимљив начин свима приближи један од најзначајних периода у новијој историји Руме. Логично се намеће закључак да је слобода, без сумње, највећа тековина који су нам наши преци оставили и зато је наша дужност да чувамо слободу свог народа, као што смо у обавези и да поштујемо све невине жртве и оне хероје који су своје животе положили у тој тешкој борби", казала је Александра Ћирић.
Изложба поводом осам деценија од почетка рата у Југославији и 77. година од ослобођења Руме је обухватила све оно што је било значајно за наш град и општину у времену од 1941. до 1944. године, оценила је директорица Завичајног музеја Рума Бранислава Коњевић.
Сама ауторка изложбе Снежана Јанковић, кустоскиња историчарка, каже да је намера била да се евоцирају успомене, те да је поред музејске грађе изложбу помогао и Војни музеј.
"Трудили смо се да прикажемо битније догађаје који су се десили у нашем граду и селима. Срем је познат по покрету отпора, а 1942. године чак и средиште отпора у Војводини, а наша села су била потпора и главна база борцима посебно активистима НОП. Имамо и сегмент који говори о жртвама, то су наши суграђани из Руме и околних села који су стрељани посебно имамо оне стрељане из августа 42. када је стрељано 185 наших суграђана, а у мајском терору који је претходио стрељани су чланови покрета отпора млади скојевци и комунисти. Ту имамо и фотографије стрељаних. Приказали смо и неколико села, односно упад окупаторских власти у њих. У последњем делу је сам крај рата када већинско немачко становништво напушта град. Напустили су га организовано у октобру у три групе, недуго после тога улази ослободичка војска НОВ и ПО заједно са Црвеном армијом и тиме се изложба завршава. Мали део се односи на првих неколико дана по ослобођењу Руме", рекла је Снежана Јанковић.
О Руми у Другом светском рату је говорио и Предраг Вукмирић, секретар СУБНОР Рума који је хронолошки прошао кроз четворогодишњи период, подсетивши на репресије и велика страдања невиних грађана која су у Руми трајала све до краја октобра 1944. године и до коначног ослобођења града од стране партизана.
Изложбу и те како вреди погледати и сви заљубљеници у историју и културу могу то учинити у Завичајном музеју до 30. новембра.
преузето са сајта Општине Рума
