ИЗЛОЖБА „ЗМИЈАЊСКИ ВЕЗ – СВЈЕТСКО НЕМАТЕРИЈАЛНО НАСЉЕЂЕ“

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
четвртак 1. октобар 2026. у 19 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА „ЗМИЈАЊСКИ ВЕЗ – СВЈЕТСКО НЕМАТЕРИЈАЛНО НАСЉЕЂЕ“

У четвртак, 1. октобра у 19 часова, у сали легата „Миливоја Николајевића“ свечано отварање изложбе „Змијањски вез – свјетско нематеријално насљеђе“. Змијањски вез представља један од значајних елемената нематеријалног културног наслеђа Републике Српске и Босне и Херцеговине и уписан је на UNESCO листу нематеријалног културног наслеђа човечанства 2014. године.

Ауторка изложбе је Данијела Ђукановић, музејска саветница – етнолог, а изложба нам долази из Музеја Републике Српске.

Змијањски вез препознатљив је по сложеним геометријским орнаментима и карактеристичној тамноплавој, чивитној боји, која му даје јединствен визуелни идентитет. Кроз вез су жене Змијања вековима изражавале своју креативност и осећања, чувајући традицију која се преноси до данас. 

На изложби ће бити представљени музејски предмети из Музеја Републике Српске, израђени крајем 19. и почетком 20. века, као и радови удружења која и данас негују и преносе знање о изради Змијањског веза. Изложбу употпуњују и 20 roll-up паноа са фотографијама, документарни филм о Змијањском везу као и интерактивна радионица.

Позивамо вас да заједно откријемо причу о јединственој традицији која је своје место пронашла и на UNESCO листи нематеријалног културног наслеђа човечанства.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА: ANIMALIA ET POPULUS – ЖИВОТИЊЕ И ЉУДИ – СУЖИВОТ ПОСВЕДОЧЕН АРХЕОЛОШКИМ ЗАПИСОМ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
четвртак 3. септембар 2026

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА:  

ANIMALIA ET POPULUS – ЖИВОТИЊЕ И ЉУДИ – СУЖИВОТ ПОСВЕДОЧЕН АРХЕОЛОШКИМ ЗАПИСОМ

У Завичајном музеју Рума свечано отворена изложба „Animalia et Populus – Животиње и људи: суживот посвeдочен археолошким записом“, ауторке Дивне Гачић, музејске саветнице – археолога.

На самом почетку, присутну публику поздравио је директор Завичајног музеја Рума Урош Николић.

О концепцији и садржају изложбе потом је говорила ауторка Дивна Гачић, представивши причу о сложеном и нераскидивом односу човека и животиње кроз различите периоде прошлости. Изложба кроз археолошке налазе сведочи о томе како су животиње биле део свакодневног живота људи – као извор хране, помоћ у раду и превозу, али и као предмети култа, симболике и уметничког израза.

Изложбу је свечано отворила Снежана Јанковић, помоћница покрајинске секретарке за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, која је изложби присуствовала испред Покрајинског секретаријата, који је подржао реализацију изложбе, као и израду пратећег каталога.

Посебну вредност овој изложби даје чињеница да су у њеној реализацији обједињени археолошки налази из више од 30 музеја и установа културе из Србије, пружајући посетиоцима прилику да на једном месту упознају бројна сведочанства о односу људи и животиња кроз време.

ИЗЛОЖБА: ANIMALIA ET POPULUS – ЖИВОТИЊЕ И ЉУДИ – СУЖИВОТ ПОСВЕДОЧЕН АРХЕОЛОШКИМ ЗАПИСОМ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
четвртак 3. септембар 2026. у 19 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА: 

ANIMALIA ET POPULUS – ЖИВОТИЊЕ И ЉУДИ – СУЖИВОТ ПОСВЕДОЧЕН АРХЕОЛОШКИМ ЗАПИСОМ

У четвртак, 3. септембра у 19 часова отварање изложбе „Animalia et populus – Животиње и људи – суживот посведочен археолошким записом“ ауторке Дивне Гачић.

Изложба је своју премијеру имала у септембру 2025. године у Галерији Атријум Библиотеке града Београда, поводом Године археологије 2025. Српског археолошког друштва. Након Београда, гостовала је у Зрењанину, Вршцу, Чачку, Крагујевцу, Крушевцу и Ваљеву, а сада ће бити представљена и публици у Руми.

51. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „БОРКОВАЦ“

51. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „БОРКОВАЦ“

У понедељак, 24. августа, окупљен је 51. сазив Ликовне колоније „Борковац“, посвећен стваралачким виртуозним формама магичног реализма и фантастичног сликарства.

Уметници комбинују изузетно прецизну, реалистичну сликарску технику са загонетном, визионарском атмосфером. Објекти и људи најчешће су приказани веома прецизно и натуралистички, док несвакидашњи мотиви у целини стварају осећај да се иза мирних осликаних површина крије нешто загонетно и мистично.

Учесници овогодишње ликовне колоније су веома успешни, талентовани и цењени аутори опредељени за овај стилски уметнички израз: Драган Илић De Vogo, Ненад Станковић, Предраг Пеђа Тодоровић и Марко Рајовић, сви из Београда; Ванчо Христов и Шандор Шлајф из Новог Сада; и Драган Петровић Дебиш из Руме.

Радни део 51. Ликовне колоније траје од 24. до 29. августа, а изложба насталих радова традиционално ће бити одржана крајем децембра ове године у галеријском простору Завичајног музеја Рума.

Овогодишњу Ликовну колонију подржаo је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, на чему им овом приликом најсрдачније захваљујемо.

Посебну захвалност упућујемо и Хотелу „Борковац“, који је и ове године омогућио смештај за учеснике колоније и на тај начин допринео успешном одржавању овог значајног уметничког сусрета.

ОДРЖАНА ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА СА ПРЕДАВАЊЕМ: ВРЕЛО- ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 25. август 2026

ОДРЖАНА ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА СА ПРЕДАВАЊЕМ: 

ВРЕЛО- ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ

У Завичајном музеју Рума одржан завршни програм овогодишњег Румског културног лета – приказан je документарни филм „Врело – Шаркамен код Неготина: резиденцијално-меморијални комплекс римског цара Максимина Даје (305–313)“, аутора Гордана Јањића, музејског саветника – археолога Музеја Крајине.

Врело Шаркамен један је од најзначајнијих археолошких локалитета у Србији из периода касне антике, с краја III и почетка IV века. Сматра се да је на овом месту почетком IV века подигнут царски комплекс императора Максимијана Даје, који су чинили палата, маузолеј и утврђење. Управо овде откривен је и јединствени златни накит из тог периода, што овом локалитету даје изузетну научну и културну вредност.

Иако су досадашња истраживања донела бројна значајна открића локалитет и даље чува многе тајне. Свако ново истраживање зато представља прилику да се употпуни слика о животу и догађајима из времена касне антике на овим просторима.

Током вечери публика је имала прилику да погледа филм о локалитету, а потом и разговара са археологом Горданом Јањићем и из прве руке сазна више о његовом вишедеценијском раду на Врелу Шаркамен.

ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА СА ПРЕДАВАЊЕМ: ВРЕЛО- ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 25. август 2026. у 20 часова
улаз слободан

ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА СА ПРЕДАВАЊЕМ:

ВРЕЛО- ШАРКАМЕН КОД НЕГОТИНА АРХЕОЛОШКИ ПРОЈЕКАТ

Завршни програм музеја у оквиру овогодишњег Румског културног лета.

У сарадњи са Музејом Крајине из Неготина, у уторак, 25. августа, биће приказан документарни филм „Врело – Шаркамен код Неготина: резиденцијално- меморијални комплекс римског цара Максимина Даје (305–313)“, аутора Гордана Јањића, археолога у Музеју Крајине.

Након пројекције, аутор ће говорити о значају локалитета Врело– Шаркамен, резултатима вишегодишњих археолошких истраживања, као и о вредности документарног филма и публикације посвећених овом значајном археолошком локалитету.

Одржано предавање: ОРГАНИЗАЦИЈА ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума 

уторак 18. август 2026. 

Предавање: 

ОРГАНИЗАЦИЈА ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ 

У лапидаријуму Завичајног музеја одржано право археолошко вече! 

🎞 На самом почетку, посетиоци су имали ексклузивну прилику да погледају документарни филм „Испод хоризонта“, аутора Милана Милосављевића, који се ове године нашао у такмичарском делу фестивала Beldocs. Филм на занимљив и несвакидашњи начин повезује архивске снимке археолошких истраживања Гомолаве из половине 20. века са снимцима насталим током недавних заштитних истраживања локалитета Аџине њиве–Брајково, спроведених током изградње ауто-пута Рума–Шабац. 

⏳ У наставку вечери, др Драган Милановић одржао је занимљиво и садржајно предавање, током којег је посетиоцима детаљније представио резултате истраживања локалитета Аџине њиве–Брајково, као и резултате истраживања локалитета Средње поље у Брадарцу код Алексинца, којима руководи већ неколико година.