Представљен нови археолошки локалитет „Аџине њиве Брајково 2“ у атару села Кленак

Нови археолошки локалитет у атару села Кленак

„Аџине њиве Брајково 2“

Нови археолошки локалитет „Аџине њиве Брајково 2“ у атару села Кленак, који сведочи о последњих осам хиљада година живота на овим просторима, представљен је 20. маја. На конференцији за медије у просторијама месне заједнице у Кленку испред Завичајног музеја Рума присуствовали су директорка Бранислава Коњевић и Урош Николић, кустос археолог који учествује у истраживањима на терену.

На самом локалитету су потврђени налази из скоро свих епоха људског живота на нашем простору, и то на невероватних 56.000 квадратних метара, који представљају једно од највећих ископавања у историји српске археологије. Истражене су целине из млађег каменог доба, бакарног и гвозденог доба, келтске и римске цивилизације, словенских племена, средњовековних држава, све до данашњих дана.

Ископавања на новом локалитету се обављају у склопу заштитних археолошких радова на траси будућег ауто-пута Лозница – Рума. У сарадњи „Коридора Србије“, АЗВИРТ Србија, Археолошког института у Београду, Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица и Завичајног музеја Рума, ископавања су до сада пружила фасцинантне и у појединим случајевима јединствене налазе, о којима су на конференцији за медије говорили др Мирослав Кочић из Археолошког института САНУ, др Драган Милановић – руководилац истраживања и др Миомир Кораћ – директор Археолошког института.

Међу најзанимљивијим налазима, на овом јединственом локалитету су модели кошница који припадају старчевачкој култури, која је цветала између 6300. и 5350. године пре наше ере. Самим тим ово указује да је Срем био једна од колевки пчеларства још пре 8.000 година. Пронађени су остаци бројних кућа из периода винчанске културе, са остацима пећи и остацима покретних решетки за печење.

„Аџине њиве“ постају трећи локалитет са највећом мистеријом српске археологије – винчанским некрополама. О богатству ове регије сведочи и то да се други локалитет са људским остацима винчанске популације налази на истој тој греди, удаљен свега пет километара – локалитет од изузетног значаја Гомолава – Хртковци.

Као куриозитети се издвајају налази одсечених људских глава из бакарног доба, које су ритуално баш ту похрањене, затим налази келтске културе и јединствене пећи за керамику. Из римског периода се издваја цео потврђени економски комплекс за прераду и утовар жита, који је нажалост ухваћен само у темељним зонама, где су зуб времена и активност свих људи који су наставили да живе и привређују на том простору избрисали било какве надземне остатке комплекса.

ЧУВАРИ ТЕМЕЉА -Етнолошка изложба

Културни центар "Брана Црнчевић"у Руми

Велики хол

уторак 17. мај 2022.

ЧУВАРИ ТЕМЕЉА

Етнолошка изложба

У склопу манифестације "Музеји за 10", 17. маја 2022.  у Великом холу  Културног центра отворена је етнолошка изложба под називом ЧУВАРИ ТЕМЕЉА. Ayтор фотографија је талентована млада Румљанка Јована Ђурковић. Публика на изложби има прилику да види фотографије костима из збирке ЗМР, фотографије нематеријалног културног наслеђа („Вијање Божића“ и „Краљице“) и фотографије из фундуса АНИП-а „Бранко Радичевић“ Рума.

концепт изложбе: Јелена Арсеновић, виши кустос – етнолог

Аутор фотографија Јована Ђурковић
Етнолошку изложбу чине:
– фотографије костима из збирке ЗМР
– фотографије нематеријалног културног наслеђа („Вијање Божића“ и „Краљице“)
– Фотографије из фундуса АНИП-а „Бранко Радичевић“ Рума

ЧУВАРИ ТЕМЕЉА: Културно-историјска шетња

МУЗЕЈИ ЗА 10: МОЋ МУЗЕЈА

Европска ноћ музеја

субота 14. мај 2022.

Главна улица, Рума

Европска ноћ музеја

ЧУВАРИ ТЕМЕЉА

Културно-историјска шетња

Поводом Европске ноћи музеја Завичајни музеј Рума је у суботу 14. маја приредио Културно-историјску шетња Главном улицом у Руми, са пунктовима код Дома ЈНА, Споменика Деца са књигом у Mалом парку и Споменика Змај Јови, испред истоимене школе. Шетњу је организовала и водила Бранислава Коњевић, директорка Завичајног музеја Рума, историчарка по вокацији.

МУЗЕЈИ ЗА 10: МОЋ МУЗЕЈА

Завичајни музеј Рума ће и ове године активно учествовати у манифестацији „Музеји за 10“. Због радова на санацији зграде нашег музеја програми ће бити реализовани на различитим локацијама у граду, што симболично може бити повезано са темом овогодишње манифестације – МОЋ МУЗЕЈА.

Манифестација ће се одржати од 14 до 20. маја, а посетиоце очекује веома интересантан програм.

Програми:

 

1. ЧУВАРИ ТЕМЕЉА: Културно-историјска шетња

субота 14. мај – Европска ноћ музеја

(Преко јавног позива, путем друштвених мрежа, позваћемо суграђане да изађу у једну вечерњу културно историјску шетњу кроз Главну улицу Руме и као чуваре темеља обиђу три значајна споменика у нашем граду.)

Скулптуре деде и унука са гуслама на згради некадашњег Дома ЈНА, а данас Градске библиотеке. Скулптуре су рађене по песми Ј. Ј. Змаја „Деда и унук“. Оне симболично приказују како се чува традиција и учвршћују темељи преношењем приче с колена на колено (с деде на унука), уз симболику гусли уз које су певане народне песме као усмено предање наше прошлости.

Деда и унук

Обновљен Соколски хрватски дом

Споменик „Деца с књигом“ налази се у Малом парку у Руми, дело је Румљанке, Славке Петровић Средовић (1907 – 1978.) светски познате вајарке и медаљерке. Споменик који представља групу деце удубљену у читање књиге откупљен је 1955. године, после Славкине прве послератне изложбе одржане управо у Руми, у просторијама Градске библиотеке. 

Споменик – Пионири читају

Споменик „Јовану Јовановићу Змају“ испред истоимене школе.

Споменик – Змај Јова

Сва три споменика представљају истинске ЧУВАРЕ ТЕМЕЉА

(Иста шетња биће организована са децом нижег школског узраста и њиховим учитељима у периоду од 16. до 20. маја)

2. ЧУВАРИ ТЕМЕЉА: Етнолошка изложба

уторак 17. мај у 18:00 часова

аутор: Јелена Арсеновић, виши кустос – етнолог

Етнолошку изложбу чине:

– фотографије костима из збирке ЗМР

– фотографије нематеријалног културног наслеђа („Вијање Божића“ и „Краљице“)

– Фотографије из фундуса АНИП-а „Бранко Радичевић“ Рума

       

(велики хол Културног центра "Брана Црнчевић"у Руми )

3. ЧУВАРИ ТЕМЕЉА:  Радионице „Знаменити суграђани“

понедељак- петак 16 – 20. маја

радионице са децом старијег школског узраста (7. и 8. разред) под називом „Знаменити суграђани“

Музеј је у 2021. години почео да издаје двојезичну (српско-енглески) едицију „Знаменити суграђани“ у виду радне свеске. Прва свеска је посвећена оснивачу (УТЕМЕЉИВАЧУ) савремене Руме – барону Марку Александру Пејачевићу.

Санација објекта Завичајног музеја Рума

Поштовани посетиоци,

обавештавамо Вас да је започета санација објекта Завичајног музеја Рума.

Зграда нашег музеја је најстарији спратни објекат у граду и датира из 1772. године, а последња реконструкција била је 1986. године. Објекат се од 30. децембра 1991. године води као непокретно културно добро од великог значаја и од тада је под заштитом државе.

Овај веома значајан пројекат у целости се финансира из буџета Општине Рума. Вредност радова у првој фази је 12 милиона динара и обухвата санацију влаге, док друга фаза радова обухвата замену столарије и фасаду за шта ће Општина Рума издвојити 18 милиона динара.

У објекту Музеја, који ове године слави јубилеј 250 година од изградње, након реновирања и постављања нове модерне сталне поставке, наши посетиоци ће имати прилику да се на један нови начин упознају са богатом историјом Руме.

ПОСЕТА МИНИСТАРКЕ КУЛТУРЕ ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ РУМА

Министарка културе и информисања Маја Гојковић посетила је 9. марта 2022, Руму, те је са са председницом Општине Рума Александром Ћирић и заменицом Општине Рума Биљаном Поповић Јовановић обишла и Музеј.

Министарка Гојковић је у разговору са директорком Музеја Браниславом Коњевић истакла да је направљен договор између Председнице Општине и ње, обавештена је да је Општина Рума издвојила средства за санирање влаге која је највећи проблем наше зграде, а Министарство културе и информисања ће издвојити средства за сталну поставку путем пројекта "Градови у фокусу" на који смо конкурисали.

Министарка Гојковић је поручила да се за годину дана опет овде нађемо и отворимо реновирани Музеј са сталном поставком, јер Рума то заиста заслужује.

Виши кустос нашег музеја Снежана Јанковић, министарки Гојковић представила је изложбу о једном од најдрагоценијих експоната нашег музеја "Повеља цара Франца I румским занатлијама из 1818. године".

Отворена изложба „ПОВЕЉА ЦАРА ФРАНЦА I РУМСКИМ ЗАНАТЛИЈАМА“

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
четвртак 3. март 2022. 19 часова
сала легата др Романа Соретића
улаз слободан

Отворена изложба

„ПОВЕЉА ЦАРА ФРАНЦА I РУМСКИМ ЗАНАТЛИЈАМА“

У Завичајном музеју Рума отварорена је изложба „Повеља цара Франца I румским занатлијама“ аутора Снежане Јанковић вишег кустоса.

Изложбом „Повеља цара Франца I румским занатлијама“ Завичајни музеј Рума представља један од изузетно вредних предмета из свог богатог фонда. Овај значајан документ потиче из 1818. године, на основу њега установљен је цех (удружење занатлија) у Руми и прописане су детаљне одредбе по којим је он функционисао. Издата од стране бечке Дворске коморе, по прописаној форми којом су рађене исправе ове врсте, румска повеља није јединствена али се ипак издаваја својим колоритно осликаним странама и разноврсним декорацијама. Урађена у виду луксузне књиге, веома лепо писана и декорисана пример је врло квалитетног занатско уметничког рада. На 16 пергамент страна калиграфским писмом, на латинском језику, прецизно су исписана правила по којима је организовано и радило румско занатско удружење а наведена су и имена занатлија која су тад имала мајсторско звање. Зато овај својеврсни правилник представља историјски извор првог реда, па уз уметничку има и изузетну историјску вредност.

Посетиоци као централни део изложбе имају прилику да виде оригиналну повељу, а на изложбеним паноима детаљно је приказан њен садржај. Изложба је употпуњена дигиталном апликацијом уз помоћ које су посетиоци у могућности да у електронској форми листају повељу.

Присутну публику на отварању поздравила је директорица Завичајног музеја Бранислава Коњевић, потом је о изложби говорила аутор Снежана Јанковић виши кустос, а изложбу је свечано отворила председница Општине Рума Александра Ћирић осврнувши се на значај овог вредног експоната.