Отворена изложба ПРИРОДА У СКУЛПТУРИ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 24. децембар 2024

Отворена изложба  

ПРИРОДА У СКУЛПТУРИ

У Завичајном музеју Рума свечано отворена изложба "Природа у скулптури" једне од најзначајнијих уметница нашег времена – Дринке Радовановић. Изложба представља изванредан спој инспирације природом и снаге људског стваралаштва, остварен кроз скулптуре које освајају својом естетиком.

Изложбу су организовали Фондација „Дринка Радовановић“ и Завичајни музеј Рума уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Вече је отворила модераторка Теодора Вукобратовић, након чега је публику поздравио Урош Николић, в.д. директор Завичајног музеја Рума.

Хор „Хармонија“ је додатно улепшао атмосферу изведбама песама „Расти, расти, мој зелени боре“ и „Шано, душо, Шано, мори“.

О значају фондације и саме изложбе говорио је Александар Пановски, управник Фондације „Дринка Радовановић“, а изложбу је свечано отворила Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Изложба ПРИРОДА У СКУЛПТУРИ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 24. децембар 2024. у 18 часова
улаз слободан

Изложба 

ПРИРОДА У СКУЛПТУРИ

Свечано отварање изложбе „Природа у скулптури“, посвећене делу чувене српске вајарке Дринке Радовановић одржаће се у уторак, 24. децембра 2024. године у 18 часова, у сали легата Миливоја Николајевића. Изложба ће бити отворена до 13. јануара 2025. године.

Дринка Радовановић (Страгари код Крагујевца, 1941 — Београд, 2. јул 2022) била је једна од најзначајнијих српских вајарки. Њена љубав према скулптури јавила се још у детињству. Била је ђак познатог вајара Матије Вуковића и члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1979. године.

Својим талентом и упорношћу, оставила је богат и разноврстан уметнички опус: монументалне јавне споменике, рељефе, плакете, попрсја и фигуре. Њен рад је био излаган у Србији и широм света, а дела се налазе у најзначајнијим институцијама, укључујући Народни музеј, Историјски музеј и Етнографски музеј у Србији, али и у иностранству — од Париза и Москве до Њујорка и Светог Стефана. Њена дела, попут споменика Карађорђу у Марићевића јарузи, Николи Тесли на београдском аеродрому и Михајлу Пупину на Универзитету Колумбија, данас су симболи културне баштине Србије.

Дринка Радовановић је посебну пажњу посветила скулптурама из света животиња, кроз које је спајала снагу природе и уметности. Изложба „Природа у скулптури“ обухвата одабране радове Дринке Радовановић, пружајући увид у њен јединствени приступ уметности и непоколебљиву посвећеност природи као инспирацији.

Организатори изложбе су Фондација „Дринка Радовановић“ и Завичајни музеј Рума, уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Одржано предавање ЖИВО НАСЛЕЂЕ ДРЕВНОГ ЈЕЗИКА: НАВАТЛ ЈЕЗИК И КУЛТУРА ОД АСТЕКА ДО САВРЕМЕНОГ МЕКСИКА- ИГОР СЕКЕ, етнолог

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
субота 21. децембар 2024

Одржано предавање

ЖИВО НАСЛЕЂЕ ДРЕВНОГ ЈЕЗИКА: НАВАТЛ ЈЕЗИК И КУЛТУРА ОД АСТЕКА ДО САВРЕМЕНОГ МЕКСИКА

предавач ИГОР СЕКЕ, етнолог

У Завичајном музеју Рума одржано предавање Игора Секе, етнолога, под називом „Живо наслеђе древног језика: Наватл језик и култура од Астека до савременог Мексика“.

Игор Секе рођен је 1975. године у Новом Саду. Дипломирао је на Одељењу за етнологију и анропологију Филозофског факултета у Београду. Завршио је мастер студије из Антрополошких теорија, етнографских истраживања и интеркултуралних односа на Аутономном универзитету у Барселони, док је истраживање за завршни рад спровео у Колумбији. У Барселони је такође завршио Мировне студије при катедри УНЕСКО. Живи и ради у Мексику, где се бави проучавањем, промоцијом и заштитом староседелачких култура.

Секе је аутор првог „Српско-наватл речника,“ који представља драгоцен мост између српског и једног од најзначајнијих староседелачких језика Мексика. Речник је резултат дугогодишњег рада на проучавању наватл језика и културе, као и његове посвећености очувању и промоцији овог богатог наслеђа.

Наватл је један од 64 жива староседелачка језика Мексика. Био је званични језик астечке државе и захваљујући томе раширен је по целој Средњој Америци. Данас њиме говори око милион и по људи, припадника народа Нава, директних потомака Астека. Наватл култура је оставила неизбрисив траг како у материјалној тако и у нематеријалној култури Мексика, али и шире, и њено присуство је и сада у XXI веку снажније него што често и сами Мексиканци мисле.

Публика је имала прилику да открије фасцинантан свет наватл језика и културе, од њихових древних корена у астечком царству до савременог доба. Предавање је истакло значај овог живог наслеђа и његов допринос светској култури, као и напоре за очување и ревитализацију језика који и данас живи кроз свој народ.

Предавање ЖИВО НАСЛЕЂЕ ДРЕВНОГ ЈЕЗИКА: НАВАТЛ ЈЕЗИК И КУЛТУРА ОД АСТЕКА ДО САВРЕМЕНОГ МЕКСИКА- ИГОР СЕКЕ, етнолог

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума

субота 21. децембар 2024. у 18 часова
улаз слободан

Предавање 

ЖИВО НАСЛЕЂЕ ДРЕВНОГ ЈЕЗИКА: 

НАВАТЛ ЈЕЗИК И КУЛТУРА ОД АСТЕКА ДО САВРЕМЕНОГ МЕКСИКА

предавач: Игор Секе, етнолог

Наватл је један од 64 жива староседелачка језика Мексика. Био је званични језик астечке државе и захваљујући томе раширен је по целој Средњој Америци. Данас њиме говори око милион и по људи, припадника народа Нава, директних потомака Астека. Наватл култура је оставила неизбрисив траг како у материјалној тако и у нематеријалној култури Мексика, али и шире и њено присуство је и сада у XXI веку снажније него што често и сами Мексиканци мисле. Далеко од тога да се ради о једној давно изчезлој култури и језику, Наватл данас пролази кроз фазу ревитализације.

Игор Секе рођен је 1975. године у Новом Саду. Дипломирао је на Одељењу за етнологију и анропологију Филозофског факултета у Београду. Завршио је мастер студије из Антрополошких теорија, етнографских истраживања и интеркултуралних односа на Аутономном универзитеру у Барселони, док је истраживање за завршни рад спровео у Колумбији.

У Барселони је такође завршио Мировне студије при катедри УНЕСКО. Живи и ради у Мексику, где се бави проучавањем, промоцијом и заштитом староседелачких култура.

ПАСТИРСКА НОЋ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

ГЛАВНА 182, Рума
уторак 17. децембар 2024. у 18 часова
улаз слободан

ПАСТИРСКА НОЋ

Приче и музику у духу традиције представиће Вам Јелена Арсеновић, виши кустос етнолог, а потом ће Бранко Јефтић, уз подршку својих пријатеља, Едија Тајма и Вељка Љуштине представити овај јединствен инструмент.

Кавал, древни инструмент који се сматра праоцем свих дувачких инструмената, има историју која сеже преко 40.000 година уназад. Почео је као једноставна цев од кости са рупицама, а током векова је добио свој израз у многим културама, укључујући и нашу.

Иако наизглед једноставан, кавал је један од најзахтевнијих инструмената за свирање, што ће и Бранко Јефтић потврдити кроз своје приче и искуства. Овај инструмент, дубоко повезан са пастирском традицијом, преноси тугу, самоћу и лепоту природе, али и снагу духа који га је одржао живим све до данас.

Вече ће бити испуњено музиком, причама о историји кавала, занимљивостима попут "ђавољих рупа" и духовним аспектима који овај инструмент повезују са нашом православном традицијом.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА: СУНЦЕ ПРОБУЂЕНО

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
понедељак 9. децембар 2024.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА: 

СУНЦЕ ПРОБУЂЕНО

У сали легата Миливоја Николајевића у Завичајном музеју Рума свечано отворена изложба „Сунце пробуђено“, ауторке Мирјане Зечевић. Изложбу је организовало Српско-јапанско друштво „АРТ“ у сарадњи са Завичајним музејeм Рума, у част српско-јапанског пријатељства и рођендана Њеног Величанства Мичико, мајке јапанског цара.

Синоћно отварање изложбе употпунио је изузетан наступ Градског тамбурашког оркестра „Бранко Радичевић“ из Руме. Под уметничким руководством Смиљане Јанчић, оркестар је извео пажљиво одабран репертоар који је одушевио публику. На програму су се нашле композиције: „Валцер бр. 2“ Дмитрија Шостаковича, „Македонски плес“ Домагоја Вукадина, „У дворани горског краља“ Едварда Грига у аранжману Предрага Павловића, као и чувени „Марш на Дрину“ Станислава Биничког, такође у Павловићевом аранжману. Овај музички перформанс повезао је уметност и културу на начин који ће посетиоци дуго памтити.

Oтварање самосталне изложбе слика „СУНЦЕ ПРОБУЂЕНО“ уметнице Мирјане Зечевић

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
понедељак 9. децембар 2024. у 17 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА
СУНЦЕ ПРОБУЂЕНО

Свечано отварање изложбе уметнице Мирјане Зечевић, под називом „Сунце пробуђено“, у понедељак, 9. децембра, са почетком у 17 часова, у сали Легата Миливоја Николајевића у Завичајном музеју Рума.Ову изложбу организују Српско-јапанско удружење „АРТ“ и Завичајни музеј Рума у част српско-јапанског пријатељства и рођендана мајке јапанског цара, Њеног Величанства Мичико.

Уметница Мирјана Зечевић, рођена у Врбасу, дипломирала је историју у Новом Саду, док се сликарством бави од раног детињства. Њен разнолик опус обухвата технике као што су уље на платну, акрил, пастел, акварел, оловка, туш и мултимедију. Учесник је многобројних колективних изложби широм земље. Кроз сликарство уметница претвара своју машту у опипљиву реалност.

Отворена изложба: ЛИЦА- портрети

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

ГЛАВНА 182, Рума
среда 27. новембар 2024
                                                   

Отворена  изложба: 

ЛИЦА- портрети

У сали легата Миливоја Николајевића свечано отворена изложба „ЛИЦА – портрети“, уметница Марине Моне и Ане Мариновић. Ова њихова прва заједничка изложба доноси причу о портретима као огледалима емоција и људске суштине, кроз спој традиционалних техника и савремених дигиталних медија. Марина Моне представља скулптуре у каменини, теракоти и комбинованим техникама, као и дигиталну графику, док Ана Мариновић излаже цртеже, аутопортрете и дигиталне графике инспирисане својим унутрашњим стањима.

Изложба ЛИЦА- портрети

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

ГЛАВНА 182, Рума
среда 27. новембар 2024. у 18 часова
улаз слободан

Изложба 

ЛИЦА- портрети

дигиталне графике и скулптуре

Изложба „ЛИЦА – портрети“, уметница Марине Моне и Ане Мариновић, биће отворена у среду, 27. новембра у 18 часова, у сали легата Миливоја Николајевића.

Портрети као огледала најдубљих осећања и људских особина, са истанчаном емотивношћу представљају једну уметничку причу двеју уметница, које кроз своје радове илуструју физичка и духовна стања људи у садашњем тренутку, али и реакцију на многа питања, од личних до друштвених, представљајући своју уметност кроз различите перцепције.

Својеврсност изложбе лежи и у споју традиционалних ликовних техника и нових дигиталних медија.

Марина Моне, рођена у Београду, дипломирала је на Факултету примењених уметности и дизајна. Аутор је бројних самосталних и ауторских пројеката. Њени уметнички радови изведени су у керамици, скулптури, графичком дизајну и mixed media. Чланица је УЛУПУДС-а и оснивач Арт студија Марина Моне који едукује децу и омладину у области уметности.

Марина Моне публици ће представити своје скулптуре изведене у техници каменина – техници уметничке керамике печене на 1260 С, затим у патинираној теракоти и комбинованој техници. Дводимензионалне радове представиће у области дигиталне графике.

Ана Мариновић из Београда, дипломирала је на Вишој школи ликовних и примењених уметности и Факултету примењених уметности, као и на ITA академији. Активни је члан УЛУПУДС-а и добитница бројних награда за стваралаштво у графичком дизајну. Учествовала је на преко 300 колективних и 10 самосталних изложби. Оснивач је удружења „Креативна фабрика“ и са Марином Моне основала је заједнички атеље МА.

Ана Мариновић, своје портрете извела је у техници дигиталне графике и комбинованој техници. Цртежи и дигиталне графике, аутопортрети и портрети жена, рађени оловком на папиру, израз су унутрашњег стања уметнице у датом тренутку. Ови цртежи су уметници даље послужили као скице за израду дигиталних графика.

Кроз различите епохе до данас портрет у уметности је постојао кроз различите ликовне изразе, а на овој изложби откривамо нове погледе кроз оквир већ тако давно познате теме.

Одржано предавање ЗНАМЕНИТЕ ЖЕНЕ КУПИНИКА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

ГЛАВНА 182, Рума
уторак 12. новембар 2024

Одржано предавање 

ЗНАМЕНИТЕ ЖЕНЕ КУПИНИКА

У сали легата Миливоја Николајевића у Завичајном музеју у Руми одржано предавање „Знамените жене Купиника,“ које је окупило бројне љубитеље историје и културе. Еминентни стручњаци проф. Борис Стојковски, проф. др Светлана Томин са Филозофског факултета у Новом Саду и археолог Перица Одобашић, упознали су нас са животима и делима три истакнуте владарке из династије Бранковић: Барбаре Франкопан, Ангелине Бранковић и Јелене Јакшић.

Ово је још један у низу важних догађаја које је Завичајни музеј у Руми реализовао у сарадњи са Културним центром из Пећинаца, а под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.