Презентован нови археолошки локалитет у општини Рума: Аџине њиве - Брајково 2

У Конференцијској сали Културног центра „Брана Црнчевић“ у организацији Завичајног музеја Рума 25. априла 2023. одржана презентација археолошких радова на новооткривеном локалитету Аџине њиве - Брајково 2.

Синоћ је у Конференцијској сали Културног центра у Руми одржана презентација археолошких истраживања на локалитету Аџине њиве - Брајково 2, у атару села Кленак. Локалитет је заслужено изазвао велику пажњу јавности, те је сала била препуна. Задовољство нам је да су презентацију посетили и представници локалне самоуправе, Александра Ћирић, председница Општине Рума и Стеван Ковачевић, председник Скупштине Општине Рума.

Александра Ћирић, председница Општине Рума, нагласила је значај локалитета, како за научно-истраживачке радове, тако и за туристички потенцијал Општине Рума. Подржавајући прошлогодишње истраживање научног тима, председница Ћирић најавила је наставак обимне реконструкције Музеја, где ће сви пронађени предмети бити трајно смештени и изложени на сталној поставци.

Публици су представљене четири презентације, било је речи о самом историјату истраживања, зашто је баш овај локалитет одабран, представљене су хоризонтална и вертикална хронологија и стратиграфија, представљене су културе које су окупирале простор који је истраживан, шта је све пронађено, приказан је увид у каквој је локалитет корелацији са осталим локалитетима на савском коридору и јужном делу Срема, као и неки од занимљивих налаза.

Урош Николић, в.д. директор Завичајног музеја Рума, истакао је да након годину дана од завршетка теренских истраживања, остало је да се ради на обради материјала и датовању узорака, као и прикупљању документације применом различитих методологија. Археологе који су учествовали на теренским истраживањима очекује огроман посао. Након тога, радиће се на научним радовима који ће бити скупљени у монографију Аџине њиве. Јавност је упозната са истраживањима која су спроведена у периоду од 2021. до 2022. године. Ово је био један од највећих археолошких пројеката у последњих 50 година у Србији. Истражено је око пет хектара локалитета, што је јединствени пример у нашој земљи да је толика површина истражена одједном. Велики напор и труд током 10 месеци непрекидног теренског рада. Свакодневно на терену је било више од 15 археолога и око 60 радника, што је довело до проналажења огромног броја предмета и материјала.

Драган Милановић,виши научни сарадник Археолошког института у Београду, истакао је да је реч о заиста великим истраживањима. Током три фазе истражена је веома велика површина и захваљујући томе пронађено је много разноврсних налаза из различитих периода, неки су заиста и епохални. На тако великој површини откривена су четири велика насеља која су најипозантнија, и то средњи век, конкретно 11 век, антички хоризонт, односно римски период који је заиста дао фантастичне резултате. Имамо треће насеље које је из касног бакарног доба, трећи до четврти миленијум пре нове ере, односно 5000 година старости, и имамо и можда најкомплекснију ситуацију са винчанским насељима, која су старости од преко 7.000 година.

Мирослав Кочић, управник Центра за архологију „Драгослав Срејовић“ на универзитету у Крагујевцу истакао је да овај пројекат није завршен, чак није завршен ни почетак пројекта. Ово је нешто што ће се истраживати дуги низ година, нарочито што јужни Срем и уопште овај део Срема на територији румске општине представља још увек један од недовољно истражених драгуља српске археологије. Постоји још неколико локалитета и управо је то једна од фантастичних ствари око организације винчанске културе где се тренутно покреће ревитализација, Винче, Белог брда и приступа винчанској култури где се Рума истиче као један од драгуља у истраживању Винче, нарочито због ових фантастичних налаза који су пронађени у селу Кленак.

Момир Церовић, археолог музејски саветник Народни музеј Шабац представио је врло интересантан налаз латенску, конкретније келтску пећ за печење керамике (грнчарска пећ). Господин Церовић је истакао да сваки нови локалитет и свака нова сонда да нешто ново, те да за 45 година бављења овим послом, на овом локалитету је пронађено доста тога што је први пут видео. Локалитет је заиста фантастичан за археологију.

Локалитет Аџине њиве је изузетно значајан за српску археологију. Задовољство нам је што су и публика и стручна јавност веома заинтересовани за овај пројекат. Пратите нас и даље, у будућности очекује Вас још додатних информација о пронађеним артефактима са Аџиних њива, а као што је и најављено неки од најзначајнијих проналазака ће бити изложени на сталној поставци Музеја.

Презентација археолошких радова на локалитету Аџине њиве

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: конференцијска сала Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми

датум и време: уторак 25. април 2023, 19 часова

Презентација археолошких радова 

на локалитету Аџине њиве

Завичајни музеј Рума организује презентацију археолошких радова на локалитету Аџине њиве - Брајково 2, у атару села Кленак у уторак 25. априла 2023. године, у Конференцијској сали Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми, са почетком у 19 часова.

На презентацији ће говорити руководиоци истраживања др Драган Милановић, виши научни сарадник Археолошког института Београд, др Мирослав Кочић, управник Центра за археологију „Драгослав Срејовић“ Универзитета у Крагујевцу, Момир Церовић, музејски саветник из Народног музеја Шабац и Урош Николић, в.д. директор Завичајног музеја Рума.

Тема презентације ће бити упознавање јавности са досадашњим резултатима истраживања на локалитету Аџине њиве - Брајково 2. Током 2021. и 2022. године извршена су обимна заштитна археолошка истраживања на траси будућег ауто–пута Рума – Шабац, а том приликом је истражено 5 хектара локалитета који је директно угражен трасом. Предавање ће обухватити приказ хоризонталне и вертикалне стратиграфије, односа са околним локалитетима, као и избор неколико значајних проналазака. Циљ овог скупа је упознавање јавности са досадашњим резултатима археолошких радова, који дају изузетну основу за туристичку презентацију и валоризацију, као и научо истраживачки рад.

Отворена изложба РУМСКИ НОВИНСКИ ОГЛАСИ У ПРОШЛОСТИ

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми

датум и време: понедељак 10. април 2023,

Отворена изложба 

РУМСКИ НОВИНСКИ ОГЛАСИ У ПРОШЛОСТИ

Вечерас је у холу Културног центра у Руми отворена изложба "Румски новински огласи у прошлости" аутора Ђорђа Бошковића, музејског саветника, историчара. На отварању изложбе присутне је поздравио Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума, а потом је аутор изложбе говорио о њеној садржини. Изузетна нам је част што је изложбу свечано отворила Александра Ћирић, председница Општине Рума.

Изложба се састоји од 19 паноа са огласима одабраних из штампе, који су приказани заједно са аутентичним фотографијама оглашивача, њихових радњи и докумената који се односе на њихово пословање. Најстарији румски огласи датирају из 60-их година XIX века и потичу из новосадског листа Застава, као и локалних медија попут Радикала, Весника Соколског друштва Рума, Соколске Заставе, Заставе Српске трговинске омладине, Немачког народног листа (Deutsche Volksblatt für Syrmien), календар и књига. Најчешћи језик огласа био је српски и немачки.

Ова изложба сведочи о мултикултуралности Руме, као и о развијености града, трговине и занатства у прошлости и представља јединствену историју Руме.

Изложба: РУМСКИ НОВИНСКИ ОГЛАСИ У ПРОШЛОСТИ

организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
датум и време: понедељак 10. април 2023, од 19:00 часова.

Изложба

РУМСКИ НОВИНСКИ ОГЛАСИ У ПРОШЛОСТИ

У понедељак, 10. априла у 19 часова отварање изложбе "Румски новински огласи у прошлости". Аутор изложбе је Ђорђе Бошковић, музејски саветник, историчар. Изложба ће бити одржана у Холу Културног центра "Брана Црнчевић" у Руми и биће отворена до 24. априла 2023. године.

Изложба "Румски новински огласи у прошлости" обухвата 19 паноа са огласима изабраним из штампе. Уз аутентичне огласе, на појединачним местима су уз њих придодате фотографије оглашивача, њихових радњи и документи који се односе на њихово пословање. Најстарији румски огласи датирају из 60-их година XIX века и потичу из новосадског листа Застава и локалних, попут: Радикал, Весник Соколског друштва Рума, Соколска застава, Застава Српске трговачке омладине, Немачки народни лист (Deutsche Volksblatt für Syrmien), календара (Рад и Ратар) и књига. Најчешћи језик огласа је био српски и немачки.

Отварање изложбе је прилика да се запутите кроз историју огласа у Руми и да сазнате више о начину на који су оглашавали своје послове бројни предузетници, радње и фабрике у прошлости.