уторак, 28. август 2018.

МУЗЕЈСКЕ ВЕЧЕРИ: ШЕРЕТСКИ СРЕМ

Синоћ, 27. августа, су завршене Музејске вечери - посебна летња програмска шема Завичајног музеја Рума, која се већ 6. годину заредом одвија у оквиру Културног лета. 
Пред многобројном публиком у пријатном амбијенту музејског лапидаријума презентована је издавачка делатност Музеја, односно њен сегмент који се односи на нематеријално културно наслеђе. 
Кроз причу, анегдоту и песму представљен је весели „Шеретски Срем“. Специјалне гошће вечери биле су чланице АНИПа „Бранко Радичевић“ Рума, које су песмом и народном ношњом најсликовитије приказале весели Срем и дух минулих времена.


  


  

ШЕРЕТСКИ СРЕМ

"Шеретски Срем" - Духовит осврт на нематеријално културно наслеђе Срема

Уз смех, жагор и громогласне аплаузе бројне румске публике, синоћ су у Завичајном музеју у Руми завршене програмске активности ове установе у оквиру овогодишњег Културног лета.
У вечери посвећеној „Шеретском Срему“,направљен је осврт на издаваштво Завичајног музеја, са посебним акцентом на јединствени, шаљиви дух Срема. Кроз анегдоте које су казивали Мирослав Бата Нинковић и Александра Ћирић, а песмом употпуниле чланице Ансамбла народних игара и песама "Бранко Радичевић", уприличено је једно путовање које је разгалило Румљане и подсетило их да је хумор нераскидиви део сремачког духа, сматра директорица Завичајног музеја Бранислава Коњевић.
Кустоскиња историчарка Завичајног музеја Рума Снежана Јанковић истиче да је уз помоћ бројних сарадника и румске издавачке куће Српска књига нематеријално наслеђе нашег завичаја преточено у запис који ће будућим генерацијама причати о духу дивног кићеног Срема.

"Кроз шалу причу, песму представили смо вечерас весели, онај шеретски Срем. Све те анегдоте део су вишегодишњег пројекта који је Завичајни музеј започео пре неких 18 година. У тај пројекат били су укључени су бројни аутори и записивачи анегдота. Прва књига коју је издала наша установа "Смешна страна Срема" изашла је 2000. године, а уз помоћ наших пријатеља из Српске књиге 2001. године објављене су "Сремске доскочице". Причу заокружујемо 2007. када Завичајни музеј издаје трећу књигу анегдота "Весели Срем". Ово вече је уједно и омаж драгим суграђанима који више нису ту са нама, а који су били ангажовани на поменутом пројекту", рекла је Снежана Јанковић.
преузето са сајта Општине Рума

четвртак, 23. август 2018.

Презентација ШЕРЕТСКИ СРЕМ

КУЛТУРНО ЛЕТО 2018
Музејске вечери
осврт на издавачку делатност
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
презентер: Снежана Јанковић, кустос-историчар
Понедељак, 27. август у 20.00 часова
Улаз слободан

ШЕРЕТСКИ СРЕМ



Завичајни музеј Рума вас позива да у понедељак, на бећарски светац, у 20 часова, неизоставно присуствујете вечери посвећеној „Шеретском Срему“. Издавачки рад Музеја и делатност његових кустоса на самом почетку овог века био је посвећен и овој страни Срема – смешној, веселој, бећарској и изнедрио три књиге анегдота на ову тему. 
Уз помоћ бројних сарадника и издавачке куће Српска књига у Руми нематеријално наслеђе нашег завичаја преточено је у запис који ће будућим генерацијама причати о духу дивног кићеног Срема. 
Кроз овај Срем, шеретски и увек спреман на песму и шалу, 27. августа провешће вас кустоси Музеја, уз наратора Мирослава Бату Нинковића и Ансамбл народних игара и песама „Бранко Радичевић“ Рума. 
Презентација овог, последњег програма Завичајног музеја Рума у оквиру Културног лета, одржаће се у музејском лапидаријуму. 
Улаз је слободан.


среда, 22. август 2018.

46. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА- БОРКОВАЦ

Део атмосфере са 46. ликовне колоније "Борковац", Рума 2018.
Учесници овогодишње Колоније су: Константин Гушић, Синиша Попов, Јан Агарски, Братислав Стевановић, Димитрије Коларевић, Небојша Митровић, Љиљана Војводић, Милијана Јуца Јовановић, Александра Ј. Станковић и Сузана Геци.





RUMSKE И М NOVINE

текстови у новинама РУМСКЕ и М НОВИНЕ
пише: Смиља Џакула



Izložba fotografija Ivana Hadži Zdravkovića, објављено 25. јун 2020
Deo čuvenog Miljkovićevog stiha „nema mene al ima ljubavi moje“ iskorišćen je za naziv izložbe fotografija Ivana Hadži Zdravkovića koja je otvorena 15. juna u Zavičajnom muzeju u Rumi. To je, ujedno, i prvo dešavanje u ovoj ustanovi posle gotovo tromesečne pauze izazvane pandemijom koronavirusa. „Al ima ljubavi moje“ je retrospektivna izložba Ivanovih radova, čiji je autor njegova kćer Ivana Ehrensvard. Izložba je nastala 2018. godine, na petogodišnjicu smrti autora. Kustos izložbe je Ljudmila Đukić, a dizajner Jelena Macanović.
Ivana Ehrensvard kaže da je ovu izložbu, koja je prikazana u Galeriji savremene umetnosti u Nišu, podržala i gradska samouprava, a potom je ona, u jednoj manjoj formi bila i gostujuća izložba u Narodnom muzeju u Pančevu, u Gradskom muzeju Vršac i sada u Zavičajnom muzeju Ruma. Sve su to fotografije, rađene različitim pristupom i nadogradnjom: tu su radovi iz 1967. godine, kada je Ivan bio student prve generacija kamere na FDU u Beogradu, potom fotografije iz Hilandara, slike prirode, pretopljeni aktovi iz studentskih dana, iz Jerusalima…
– On je baš obraćao pažnju na tu likovnost fotografija koje izgledaju skoro kao slike – istakla je kći Ivana.
Kustos izložbe Ljudmila Đukić je istakla da je Ivan svoju delatnost u Nišu, po završetku studija, bazirao na medijima i umetnosti, bavio se i filmskom umetnošću, ali i obrazovnim radom.
– Posmatrajte ove fotografije, nemojte ih samo gledati, nego istražujte, jer svako od nas u njima može da otkrije nešto novo, Videćete njegov smisao za trenutak, za kompoziciju, scenu i bogat kolorit – rekla je Ljudmila Đukić.
Kuriozitet izložbe u Rumi jeste to, što ona, po prvi put, obuhvata i vitrinu sa ličnim predmetima Ivana Hadži Zdravkovića, koji su u vezi sa njegovim bavljenjem fotografijom.
S. Džakula



М НОВИНЕ, 11.03.2020.

М НОВИНЕ, 11.03.2020.

уторак, 21. август 2018.

Почела 46. ликовна колонија "Борковац"

У бајковитом амбијенту најпознатијег румског излетишта јуче је почела 46. ликовна колонија "Борковац", најстарија манифестације овог типа, која се у континуитету одржава од 1968. године.
Тема овогодишње Колоније, су мотиви за румске разгледнице, којом ће се ове седмице, бавити 10 уметника - сликара, ликовних педагога из Руме, Старе Пазове, Врдника, Сремских Карловаца, Голубинаца и Власотинца.
Директорица Завичајног музеја у Руми Бранислава Коњевић пожелела је јуче добродошлицу уметницима и открила разлоге због којих су у фокусу овогодишње ликовне колоније "Борковац" мотиви за румске разгледнице.
"Надамо се да ће слике које буду настале у ових шест дана дружења наћи место на будућим разгледницама нашег града. После сваке ликовне колоније и изложбе која се тим поводом организује, радови заврше у депоу Завичајног музеја и на неки начин нису доступни на увид јавности. Управо је то један од мотива зашто смо се ове године одлучили за ову тему, да се ти радови кроз штампу, разгледнице, туристички промотивни и рекламни материјал задрже у граду, буду упечатљив детаљ који ће уједно афирмисати и саму ликовну колонију", казала је Бранислава Коњевић и додала да су у сврху јачег повезивања установа културе са школама овог пута учесници Колоније ликовни педагози.
"Пратимо смернице из Министарства културе, желимо да дамо свој допринос у јачем повезивању установа културе и образовних установа. Пред саму изложбу радова са овогодишње колоније, која се традиционално одржава крајем новембра или почетком децембра, уприличићемо и радионице са ученицима. Морам напоменути да су ђаци и сада добродошли и родитељи или наставници их могу довести ове седмице у наш павиљон уметности овде у излетишту Борковац, где ће деца имати прилику да уживо виде рад ликовних уметника", поручила је Бранислава Коњевић.
Димитрије Коларевић, академски сликар, и доскорашњи саветник у Школској управи Сремског и Јужнобачког округа сматра да је повезивање музејског рада и педагогије занимљива, али и неопходна идеја.
"Сви музеји који постоје у Новом Саду и у неким другим градовима имају увек идеју да укључе омладину, односно децу из школа, да и они буду учесници ликовних радионица. Инспирација тим ликовним радионицама су чувена ремек дела нашег српског сликарства и често су деца учесници у радионицама у галеријама, а све чешће их виђамо и на ликовним колонијама када они заједно са афирмисаним сликарима такође стварају, заједно са својим наставницима", рекао је Коларевић.
46. ликовна колонија ће трајати до 26. августа. 

Преузето са сајта Општине Рума


понедељак, 20. август 2018.

Ликовна Колонија БОРКОВАЦ 2018

Данас 20. августа 2018. године, почиње 46. ликовна колонија "Борковац", најстарија манифестација овог типа, која се у континуитету одржава од 1968. године. 
Тема овогодишње Колоније, су мотиви за румске разгледнице, којом ће се током наредних пет дана, бавити 10 уметника - сликара, ликовних педагога са територије Републике Србије. 
Рад уметника ће се одржавати на излетишту Борковац, сви заинтересовани посетиоци и пријатељи Завичајног музеја Рума, који је организатор ове манифестације, могу пратити њихов рад. 
Учесници овогодишње Колоније су: Константин Гушић, Синиша Попов, Јан Агарски, Братислав Стевановић, Димитрије Коларевић, Небојша Митровић, Љиљана Војводић, Милијана Јуца Јовановић, Александра Ј. Станковић и Сузана Геци.







уторак, 14. август 2018.

5. НЕДЕЉА КИНЕСКОГ САВРЕМЕНОГ ФИЛМА У РУМИ

Отворена 5. Недеља савременог кинеског филма у лапидаријуму Завичајног музеја Рума, биоскоп на отвореном.
Испред Завичајног музеја Рума присутне је поздравила в.д. директор Бранислава Коњевић, а затим се обратио Драгомир Јанковић, музејски саветник, уредник Недеље кинеског савременог филма, такође све присутне је поздравио и господин Сју Хонг (Xu Hong), саветник за културу при Амбасади Народне Републике Кине.




 


четвртак, 9. август 2018.

5. НЕДЕЉА КИНЕСКОГ САВРЕМЕНОГ ФИЛМА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Понедељак- петак 13 - 17. август у 20.30 часова
Улаз слободан 


   

Завичајни музеј Рума у сарадњи са Амбасадом НР Кине у Србији од 13. до 17. августа организује 5. манифестацију Недеља кинеског савременог филма. Свечано отварање манифестације у понедељак 13. 08. 2018. године у 20:30 часова, у Завичајном музеју Рума. Улаз слободан


5. НЕДЕЉА КИНЕСКОГ САВРЕМЕНОГ ФИЛМА 2018


понедељак 13. 08. 2018. СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ
ОПЕРАЦИЈА "МЕКОНГ", 2016.
земље производње филма: Кина, Tajland

Редитељ: Dante Lam
Глуме: Eddie Peng,
 Joyce Wenjuan Feng, Baoguo Chen, Xudong Wu, Linkai Wu
дужина: 119 минута
Жанр: Акциони, криминалистички

Филм је инспирисан стварним догађајем који се 2011. догодио на реци Меконг када су бандити напали брод и убили 13 људи. Кинеске власти су се затим удружили са полицијским снагама из Тајланда, Лаоса и Мјанмара, и покренута је велика истрага.


уторак 14. 08. 2018. ЗОВ ХЕРОЈА, 2016.
земље производње филма: Кина, Хонг Конг

Редитељ: Benny Chan
Глуме: Louis Koo, Eddie Peng, Ching Wan Lau, Jing Wu, Shuying Jiang
дужина: 115 минута
Жанр: Историјски, Акциони

Време је господара рата у Кини раног 20. века. Борбене фракције пустоше земљу, доводећи становништво до сиромаштва и очаја. Господар рата, Као, окрутан и зао човек, заузео је Камени град и устремио се на мало село Пученг. Шериф Јанг жели да задржи ред и мир уз помоћ мале групе људи, покушавајући да смири успаничен народ. Међутим, долазак Каовог сина, Шаолина, моментално изазива ватрени сукоб. Јанг ухапси Шаолина због убиства и закуне се да ће га држати у затвору док правда, у виду његовог погубљења, не буде задовољена. Али Каова војска ће опустошити село и заклаће све становнике уколико Шаолин не буде пуштен. Неизбежан завршни окршај ће бити смртоносан, крвав и бруталан.


среда 15. 08. 2018. СТРАНАЦ, 2017.
земље производње филма: Кина, САД
Редитељ: Мартин Кембел
Глуме: Џеки Чен, Пирс Броснан, Мајкл Макелатон, Лиу Тао, Чарли Марфи, Орла Брејди, Кејти Леунг и Реј Фирон
Жанр: Акциони, трилер
дужина: 108 минута

Прича о скромном лондонском предузетнику Куану (Џеки Чен), који тражи освету када његова једина кћерка бива убијена у терористичком чину. У неуморној потрази за идентитетом убице своје кћери, Куан је присиљен на игру мачке и миша с владиним службеником, чија би прошлост могла да води до трагова идентитета убице.

 
четвртак 16. 08. 2018. БОГ РАТА, 2017.
земља производње филма: Кина
Редитељ: Gordon Chan
Глуме: Wenzhuo Zhao, Sammo Kam-Bo Hung, Yasuaki Kurata
дужина: 125 минута
Жанр: Историјски, ратни


Током 16. века, јапански пирати крстарили су дуж кинеске обале. Након двомесечне борбе, 1557. године, командант Yу коначно их је поразио. Међутим, неколико њих је успело да побегне и настави да сеје страх.


петак 17. 08. 2018. СЕДАМ ЧУВАРА ГРОБА, 2018.
земље производње филма: Кина, Аустралија
Редитељ: Kimble Rendall
Глуме: Kelsey Grammer, Kellan Lutz, Bingbing Li
Жанр: Акциони, авантуристички, хорор
дужина: 90 минута

Открићем добро очуваног мумифицираног цара из 200. године пре нове ере, Кина открива 2000 година стару ноћну мору – тајну која би требала да остане закопана …



среда, 8. август 2018.

Отворена изложба ЗАПИСИ СА МЕТЕОРА

Са отварања 55. самосталне изложбе "Записи са Метеора", аутора Владе Њарадија. Аутор је, овом приликом, поклонио Завичајном музеју Рума серију графика "Карпатски мит" и тако обогатио уметнички фонд. Песникиња Гордана Јовић је рецитовањем својих песама увеличала сам догађај отварања. 
Изложба је отворена за посетиоце до 7. септембра.