Изложба акварела СВЕСТРАНИ УМЕТНИК: НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ КРАСНОВ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
понедењак 14. јул 2025. у 19 часова

Изложба акварела 

СВЕСТРАНИ УМЕТНИК: 

НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ КРАСНОВ

У оквиру Румског културног лета 2025, Завичајни музеј Рума у сарадњи са Друштвом „Русија“ организује отварање изложбе акварела под називом „Свестрани уметник: Николај Петрович Краснов“, посвећене обележавању 160 година од рођења овог великог уметника и архитекте.

Отварање изложбе ће се одржати у понедељак 14. јула, у 19 часова, у сали Легата Миливоја Николајевића.

Николај Петрович Краснов (Москва, 1864 – Београд, 1939) био је један од најзначајнијих архитеката академског историзма. У Србији је радио између два светска рата и оставио за собом бројна монументална здања у којима се и данас налазе неке од најважнијих државних институција – Архив Србије, зграда Владе Републике Србије, Министарство иностраних послова и многа друга.

Поред архитектуре, Краснов је неговао љубав према акварелу, који је развијао још у младости, посебно током боравка на Криму и касније на Малти. Његова дела плене лиризмом и префињеном игром светла и боје, откривајући уметника дубоко повезаног с природом и урбаним призорима.

Позивамо вас да заједно откријемо уметнички свет Николаја Краснова и одамо почаст једној изузетној стваралачкој личности.

Одржано предавање ИСТОРИЈА РУМСКИХ БИОСКОПА, први део

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
среда 9. јул 2025

Одржано предавање 

ИСТОРИЈА РУМСКИХ БИОСКОПА

први део

У Завичајном музеју Рума одржано предавање под називом „Историја румских биоскопа“, које је припремио наш дугогодишњи сарадник Драган Цакић из Ворки тима. Прво у низу од три предавања, обухватило је период од 1912. до 1940. године – од отварања првог сталног биоскопа „Олимпија“ до почетака звучног филма у Руми.

Публика је имала прилику да завири у златно доба румске биоскопске културе, сазна нешто више о чак шест активних биоскопа у међуратном периоду и види оригиналне плакате, огласе и програме из тадашње штампе. Приказани су и инсерти неколико филмова из тог времена, међу њима и инсерт из филма Бен Хур, који је у Руми премијерно емитован 1933. године.

Цакић је истакао да је Рума већ 1930. године приказивала звучне филмове и да су биоскопи били више од места за пројекцију – били су важан део културног живота града. Део приказаног материјала потиче из збирке Завичајног музеја, а ово истраживање се наставља.

Наредна предавања обухватиће период од 1940. године до савременог доба, с акцентом на изазове са којима се биоскопи данас суочавају.

Како је и сам Цакић на крају предавања позвао публику да се укључи у ово истраживање о румским биоскопима, овом приликом и ми позивамо све који поседују материјал везан за историју румских биоскопа — фотографије, плакате, улазнице, исечке из новина или било коју другу архивску грађу — да га поделе са нама или се јаве директно њему. Свако сведочанство је драгоцено и допринеће очувању филмске и културне историје нашег града.

Предавање ИСТОРИЈА РУМСКИХ БИОСКОПА први део

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума

среда 9. јул 2025. у 20 часова

Предавање

ИСТОРИЈА РУМСКИХ БИОСКОПА

први део

Предавање "Историја румских биоскопа" ће бити одржано у среду, 9. јула у 20 часова у лапидаријуму Завичајног музеја Рума.

На предавању „Историја румских биоскопа”, биће речи о настанку и развоју биоскопа у Руми, о томе како су филм и биоскоп утицали на свакодневицу њених становника, и како је овај нови медиј заузео важно место у друштвеном животу између два светска рата.

Говорићемо о: првим сталним салама и људима који су их водили, репертоарима и филмовима који су пунили сале, атмосфери биоскопа и реакцијама тадашње публике, биоскопу као месту сусрета, бега, маштања и учења, значају биоскопа као прозора у свет, а не само места забаве.

Предавања обухвата: оригиналне филмске плакате, аутентичне програме и огласе из тадашње штампе, инсерте из филмова који су се некада приказивали у румским биоскопима.

Предавање води Драган Цакић (Ворки тим Рума), уз богату визуелну презентацију архивског материјала, делом и из збирке Завичајног музеја Рума.

Придружите нам се да заједно оживимо свет који је некада светлео са биоскопског платна у нашој Руми.

Одржана пројекција анимираног филма ГОМОЛАВА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
четвртак 3. јул 2025

Одржана пројекција анимираног филма
ГОМОЛАВА

У лапидаријуму Завичајног музеја Рума одржан први у низу програма у оквиру овогодишњег Румског културног лета - пројекција анимираног филма "Гомолава". Директор Завичајног музеја Рума, Урош Николић, поздравио је публику на самом почетку вечери и најавио девет разноврсних програма који нас очекују током овогодишњег Културног лета, уз напомену да ће поред званичног календара бити реализоване и додатне активности.

Филм је одвео публику у неолитско доба и на креативан начин дочарао живот на једном од најзначајнијих праисторијских налазишта у Србији.

Филм је настао у техници стопмоушн анимације, а реализацију филма подржало је Министарство културе Републике Србије. Ауторски тим чине Никола Лукић (режија и сценарио), Ивана Пантовић (коаутор сценарија, музејски саветник Музеја у Вршцу) и Ненад Јончић, директор продукцијске куће „Археодата“.

Продуцент Јончић синоћ је истакао да је ово тек прва епизода планираног серијала који ће представити све фазе праисторије Гомолаве — од неолита до гвозденог доба. Анимирана прича оживљава предмете, људе и обичаје старе хиљадама година, укључујући и чувену двоглаву фигурину и ретке винчанске сахране, што је археолошки веома значајно.

После пројекције уследио је веома занимљив разговор аутора и публике која је дала своје импресије на сам филм, али и тему уопште. Публика је показала велико интересовање, што јасно указује да нам је свима у интересу да овај значајан локалитет приближимо широј јавности и наставимо у овом смеру.

Пројекција анимираног филма ГОМОЛАВА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
четвртак 3. јул 2025. у 20 часова

Пројекција анимираног филма 

ГОМОЛАВА

У четвртак, 3. јула, у 20 часова у Завичајном музеју Рума на пројекцији анимираног филма „Гомолава“.

Овај несвакидашњи филм отвара овогодишњи програм нашег музеја у оквиру манифестације Румско културно лето 2025. и води нас право у далеку праисторију, на тло једног од најзначајнијих археолошких налазишта у Србији, Гомолаву у Хртковцима.

Филм је снимљен уз подршку Министарства културе Републике Србије, режију и сценарио потписује Никола Лукић, коаутор сценарија је Ивана Пантовић, док је продуцент Ненад Јончић.

Уз занимљиву анимацију и узбудљиву причу о животу људи у праисторији, „Гомолава“ је идеална прилика за све генерације да се приближе далекој прошлости наше равнице.

Нека ово лето буде у знаку културе, за почетак дођите да заједно завиримо у свет неолитских заједница!

Отворена изложба С КРАЈА НА КРАЈ ИМПЕРИЈЕ, ПУТ РИМСКОГ ВИТЕЗА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 17. јун 2025.

Отворена изложба 

С КРАЈА НА КРАЈ ИМПЕРИЈЕ, 

ПУТ РИМСКОГ ВИТЕЗА

У оквиру манифестације Година археологије 2025, синоћ је у Завичајном музеју Рума отворена изложба „С краја на крај Империје – Пут римског витеза“. Како је приликом свечаног отварања истакао директор Завичајног музеја, Урош Николић, ова изложба представља наставак успешне сарадње са Народним музејем Србије, на задовољство обе установе и у корист публике која жели да боље упозна своје културно наслеђе. Аутори изложбе су др Адам Црнобрња и мр Веселинка Нинковић.

Др Адам Црнобрња, један од аутора изложбе, истакао је како изложба прати узбудљиву животну причу римског официра Марка Улпије из II века, који је своју каријеру започео као свештеник, а завршио као високи војни и административни званичник у провинцији Дакија (данашња Румунија). Његов пут представљен је кроз 10 информативних панела, мапу пута и вредног експоната – спомен-плоче која је, током векова, имала три различите намене.

Изложба С КРАЈА НА КРАЈ ИМПЕРИЈЕ, ПУТ РИМСКОГ ВИТЕЗА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума

уторак 17. јун 2025. у 19 часова

Изложба 

С КРАЈА НА КРАЈ ИМПЕРИЈЕ, 

ПУТ РИМСКОГ ВИТЕЗА

У оквиру манифестације Година археологије 2025, Завичајни музеј Рума у сарадњи са Народним музејем Србије има част да Вас позове на отварање изложбе "С краја на крај Империје, Пут римског витеза" у уторак, 17. јуна у 19 часова у Сали легата Миливоја Николајевића.

Ова изложба је резултат успешне и дугогодишње сарадње са Народним музејем Србије и представља још један важан корак у промоцији и представљању нашег археолошког наслеђа широј публици.

Изложба је посвећена изузетном археолошком налазу — почасном натпису који сведочи о животу и каријери римског витеза Марка Улпија, војника, официра и царског службеника из II века. Споменик, откривен 2020. године у Винчи, осветљава сложену причу једног човека, његово кретање од Италије до источних граница Римског царства и његов повратак у јавни живот као прокуратор у провинцијама Дакија Апуленсис и могуће Горња Мезија.

Аутори изложбе су др Адам Црнобрња и мр Веселинка Нинковић, музејски саветници Народног музеја Србије.

Посетиоци ће имати прилику да виде верну копију оригиналног споменика, дело конзерватора Марка Стаменковића.