уторак, 23. јул 2024.

ПРЕДАВАЊЕ "ЗМАЈЕВАЦ - хронологија мача"

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
четвртак 25. јули 2024. 20 часова
улаз слободан

ПРЕДАВАЊЕ
"ЗМАЈЕВАЦ - хронологија мача"

На предавању ће говорити:
- Перица Одобашић, археолог у Културном центру Пећинци - Музеј Купиник
- Слободан Маринић, ковач мачева, удружење за очување старих вештина и заната "Бели орлови" Београд
- Дамир Савић, академски сликар
Космичка повезаност једног простора и једне личности створила је у Купинику једну од највећих епских и најсјајнијих војничких прича наше националне историје. Купиник и Змај Огњени деспот Вук неисцрпно су надахнуће.
Управо у част последње престонице средњовековне деспотовине и легендарног деспота Змаја Огњеног, у част „змајевитих јунака“ наше традиције и свих витезова српске прошлости, креиран је и искован „Змајевац“, заветни мач савремених чувара Купиника.
Удахнувши живот „Змајевцу“, у њему је остао заробљен дух витештва и ехо историјске епохе коју у себи носи, али и симболика простора и места, снага личности и мита.
Снага мача, симболична и реална, и његово импозантно присуство је једноставно ванвременско.

субота, 20. јул 2024.

Отворена изложба "Омоти"

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
петак 19. јули 2024

Отворена изложба "Омоти"


У Завичајном музеју Рума отворена изложба "Омоти", ауторке др Драгане Купрешанин из Београда, једне од водећих савремених уметница у Србији. Присутну публику поздравио је Урош Николић, в. д. директор Завичајног музеја Рума, а потом је ауторка говорила о изложби.
Циклус "Омоти", започет 2016. године, истражује преплитање ликовног и примењеног уметничког израза. Радови у овом циклусу оживљавају графички дизајн паковања из југословенског периода, док истовремено истражују релацију између форме и садржаја.
Слике у овом циклусу карактерише векторска графика која симулира серијску производњу амбалаже, уз референце на Маљевичево дело "Плави троугао и црни квадрат". Троугао симболизује садржај, док квадрат представља унутрашњост паковања, стварајући јединствену целину која истражује односе између дизајна и слике.
Изложба "Омоти" наглашава интеракцију између ликовног и примењеног уметничког израза, кроз дуготрајност садржаја амбалаже у графичком дизајну и ликовну вредност у слици. Посетиоци ће имати прилику да виде како паковање производа може да пренесе иконичке поруке и истовремено служи као уметничко дело.








петак, 19. јул 2024.

ДИГИТАЛНЕ ГРАФИКЕ "ОМOTИ" ДРАГАНЕ КУПРЕШАНИН

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМАГЛАВНА 182, Рума
петак 19. јули 2024. 19 часова
улаз слободан

ДИГИТАЛНЕ ГРАФИКЕ 
"ОМOTИ" 
ДРАГАНЕ КУПРЕШАНИН

Драгана Купрешанин из Београда, једна је од истакнутих савремених уметница у Србији. Дипломирала је на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду, специјализирала на Факултету ликовних уметности у Београду, докторске академске студије завршила је на Факултету примењених уметности у Београду 2021. године. Излагала је на више десетина самосталних изложби и учествовала на више стотина групних националних и међународних изложби, фестивала и ликовних колонија у земљи и иностранству. Бави се стрипом, графичким дизајном, цртежом и сликарством.
Циклус "Омоти" започет је 2016. године и истражује односе између ликовног и примењеног уметничког израза. Основна поставка овог опуса је релација форма-садржај, која реактуелизује графички дизајн паковања југословенског периода, а затим се враћа ка слици као чистом саставу ликовних елемената. Радови у овом циклусу комбинују форму (дизајн паковања) као истовремено ликовни и контекстуални садржај дела, показујући како паковање производа садржи иконичке поруке за потрошача.
Сваку слику карактерише векторска графика која симулира серијску производњу паковања амбалаже, уз референце на Маљевичево дело "Плави троугао и црни квадрат". Троугао представља садржај, а квадрат унутрашњост паковања, стварајући целину која истражује односе дизајна и слике. Изложба "Омоти" показује повратну спрегу ликовног и примењеног, кроз трајање садржаја амбалаже у графичком дизајну и ликовност као трајање у слици.
Изложба ће трајати до 2. августа 2024. године.

среда, 17. јул 2024.

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ "ИСТОРИЈАТ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У ОПШТИНИ РУМА"

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
уторак 16. јули 2024. 

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ 
"ИСТОРИЈАТ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У ОПШТИНИ РУМА"

У препуном лапидаријуму Завичајног музеја Рума, Лазар Марковић, археолог, одржао предавање којим је публици на иновативан начин пренео сазнања о историјату археолошких истраживања на територији општине Рума.
Кроз причу праћену презентацијом имали смо прилику да завиримо у далеку прошлост и сазнамо интересантне информације о првим локалитетима и истраживачима са територије општине Рума.
Један од првих локалитета који је био у фокусу предавања је Басијана у Доњим Петровцима. Ово предавање је веома заинтересовало публику, те је Марковић обећао да ће одржати и наставак, како бисмо сазнали више о осталим локалитетима и истраживачима који су радили на подручју наше општине.
Урош Николић, в.д. директор Завичајног музеја Рума и кустос археолог, истакао је на крају овог предавања значај археолошких истраживања за науку и археологију. Он је нагласио да је, осим самих проналазака, важно и шта нам они доносе и каква сазнања добијамо њиховим открићима. Археолошка истраживања нам пуно говоре о различитим временским периодима и начину живота људи у то време.
Ово предавање наглашава значај археолошке баштине и потребу за њеним истраживањем и очувањем. Такође, указује на важност ових активности за нас, али и све будуће генерације, које ће добити основу за даља истраживања у овој области.








уторак, 16. јул 2024.

КОНЦЕРТ ГРУПЕ ВРЕЛО

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
уторак 17. јули 2024. 21 часова
улаз слободан

КОНЦЕРТ ГРУПЕ ВРЕЛО



Група "Врело" је позната по свом јединственом стилу који спаја традиционалну народну музику са модерним музичким правцима. Основана је пре више од две деценије у Руми, а чланови групе су познати по својој виртуозности и страсти према музици. Њихови наступи су увек енергични и емотивни, преносећи публици дух и традицију наше културе на један свеж и иновативан начин.
Група је наступала на бројним фестивалима и концертима широм региона и света, освојивши многе награде и признања за свој рад. Њихова музика инспирише и повезује генерације, чинећи их једним од најзначајнијих музичких састава на нашој сцени.

субота, 13. јул 2024.

ПРЕДАВАЊЕ "ИСТОРИЈАТ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У ОПШТИНИ РУМА"

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
уторак 16. јули 2024. 20 часова
улаз слободан

ПРЕДАВАЊЕ 

"ИСТОРИЈАТ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У ОПШТИНИ РУМА"

предавач Лазар Марковић, археолог

Историјат археолошких истраживања на територији општине Рума обухвата пуно преданог рада на откривању и проучавању богатог културно-историјског наслеђа овог подручја. Када су започета прва систематска истраживања, када су локални истраживачи почели да откривају древне артефакте и документују их, и који археолошки локалитети су најзначајнији на територији наше општине откриће нам Лазар Марковић, археолог.

четвртак, 4. јул 2024.

Одржана промоција књиге "Мемоари Јелице Беловић Бернаџиковске"

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
четвртак 4. јули 2024

Одржана промоција књиге
"Мемоари Јелице Беловић Бернаџиковске"

У прелепом амбијенту лапидаријума Завичајног музеја Рума, у сарадњи са Универзитетом у Сарајеву – Институтом за хисторију и Хисторијским архивом Сарајево, одржана промоција књиге "Мемоари Јелице Беловић Бернаџиковске". У улози говорника нашли су се један од уредника мемоара – Енес С. Омеровић, рецензенти др Соња М. Дујмовић и др Аида Личина-Рамић, као и Ђорђе Бошковић, музејски саветник.
Румљани су имали привилегију да чују фасцинантну причу о животу једне изузетно интересантне и интелигентне жене. Јелица Беловић Бернаџиковска била је несвакидашња жена свог времена – свестрана, интелигентна и образована.
Промоција је својом интригантношћу држала пажњу публике, омогућавајући сваком слушаоцу да делове из Јелициног живота замишља као сцене из документарног филма. Мемоари који су нам представљени су непроцењив историјски извор, обогаћујући нас сазнањима о друштву и догађајима тог доба.
Велико хвала уреднику и рецензентима на гостовању и представљању књиге. Надамо се да ћемо и у будућности имати прилику да откривамо овако занимљиве личности које су биле део историје нашег града.











среда, 3. јул 2024.

Промоција књиге МЕМОАРИ Јелице Беловић-Бернаџиковске

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМАГЛАВНА 182, Рума
четвртак 4. јули 2024. 19 часова
улаз слободан

Промоција књиге 
МЕМОАРИ 
Јелице Беловић-Бернаџиковске

Завичајни музеј Рума у сарадњи са Универзитетом у Сарајеву – Институтом за хисторију и Хисторијским архивом Сарајево Вас позива на промоцију књиге „Мемоари Јелице Беловић-Бернаџиковске“. Уредници мемоара су: Енес С. Омеровић и Томас Јацек Лис.

Промоција ће бити одржана у четвртак, 4. јула 2024. године у 19 часова.
На промоцији ће говорити један од уредника Мемоара – Енес С. Омеровић, рецензенти др Соња М. Дујмовић и др Аида Личина-Рамић, као и Ђорђе Бошковић, музејски саветник.

Јелица Беловић-Бернаџиковска (1870-1946) била је изузетна жена свог времена, остављајући трагове као учитељица, педагошка радница, научница, књижевница, етнографкиња, новинарка, уредница, али и као кћерка, сестра, супруга и мајка. Залагала се за права жена и активно учествовала у бројним иницијативама за побољшање њиховог положаја у друштву. Говорила је, писала, преводила и објављивала на десетак језика. Под својим именом или псеудонимима објавила је 50-ак књига и најмање 2.200 чланака у више од 90 периодичних публикација на јужнословенском простору и 15-ак у Европи.
Њени мемоари хронолошки описују њен живот од рођења до 1909. године, пружајући драгоцени увид у друштво и време у којем је живела.

Посебно значајан део њеног живота био је период проведен у Руми, на почетку њене учитељске каријере. Од октобра 1890. до фебруара 1893. године, Јелица је радила у Нижој пучкој школи у Руми. Поред редовног рада у школи, држала је приватне часове клавира и немачког језика. У Руми је први пут била и награђена и кажњена због свог рада, ту се први пут заљубила, а у то време је поред педагошког рада почела да се бави и писањем.

Током 1892. године, Јелица је почела да објављује прве педагошке и књижевне прилоге у загребачком часопису „Хрватски учитељ“, чиме је скренула пажњу утицајних личности тог времена. Ово јој је убрзо донело унапређење и учитељско место у родном Осијеку. У својим мемоарима, Јелица детаљно описује те прве професионалне кораке у Руми, дајући сјајну слику друштва и друштвених кретања у нашем граду у том периоду.

уторак, 2. јул 2024.

Отворена изложба Стефана Ковачића

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
уторак 2. јули 2024.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА 
СТЕФАНА КОВАЧИЋА

У сали Миливоја Николајевића, након две године колико је трајала обнова зграде музеја, отворена прва уметничка изложба у новом руху. Млади уметник Стефан Ковачић представио је своја дела, која су пленила пажњу публике.
Публику је срдачно поздравио Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума, потом је о изложби говорила Марија Вукајловић, историчарка уметности. Публици се обратио и уметник, који је представио своја дела и свечано отворио изложбу. Вечерас смо сви заједно уживали у правој магији уметности.
Изложба ће бити отворена до 16. јула, те Вас позивамо да је посетите и уживате у стваралаштву Стефана Ковачића.







петак, 28. јун 2024.

Отварање уметничке изложбе аутора Стефана Ковачића

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
уторак 2. јули 2024. 19 часова
улаз слободан

УМЕТНИЧКА ИЗЛОЖБА
СТЕФАН КОВАЧИЋ

Завичајни музеј Рума, у оквиру Румског културног лета, организује уметничку изложбу аутора Стафана Ковачића из Сремске Митровице. Изложба ће бити отворена у уторак, 2. јула у 19 часова.
Уметников рад обилује снажном експресијом и бави се актуелним темама савременог света. У временима турбуленција, пандемија и ратних збивања, његово стваралаштво истражује питање појединца и његовог места у савременој цивилизацији. На изложби ће бити приказано тридесетак радова у дисциплинама слике, цртежа и скулптуре, који обухватају целокупни опус аутора.
Ова дела припадају естетици поп арта и уметности графита, која у једној усковитланој и експресивној форми нуди свежину и непосредност уличне уметности. Стефан Ковачић користи поједностављен језик и сиров колорит како би пренео снажне поруке о умрежености савременог света и путоказима избављења у комуникационом хаосу.
Изложба ће бити отворена до 16. јула.

четвртак, 15. фебруар 2024.

Представљена едиција "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII"

организатори: Завичајни музеј Рума и Музеј рудничко-таковског краја
место дешавања: Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
датум и време: уторак 13. фебруар 2024. 

Представљена едиција 
"Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII"

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије, а у сарадњи са Музејем рудничко-таковског краја, организовали смо представљање едиције "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII".
Присутну публику и званичнике наше општине, Александру Ћирић Бошковић, председницу Општине Рума, као и Стевана Ковачевића, председника Скупштине Општине Рума, поздравила је Снежана Јанковић, виши кустос Завичајног музеја Рума.
О овој значајној едицији говорио је Александар Марушић, историчар и директор Музеја рудничко-таковског краја.
Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца истиче као свој основни музеолошки задатак очување сећања на династију Обреновић и расветљавање историјских чињеница које су обележиле владавину ове владарске куће.
У до сада седам издања едиције, објављено је и евидентирано мноштво предмета везаних за династију Обреновић који се чувају у фундусима музеја, архива и библиотека Србије, као и верским објектима - манастирима. Временом је едиција допуњена и предметима који се чувају у иностранству, те је пројекат добио и међународни карактер.
Публика је имала прилику да кроз нове перспективе обогати своје разумевање о периоду владавине династије Обреновић.












четвртак, 8. фебруар 2024.

Представљање едиције "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII"

организатор: Завичајни музеј Рума и Музеј рудничко-таковског краја
место дешавања: Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
датум и време: уторак 13. фебруар 2024. у 18 часова


Представљање едиције
"Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII"

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије у сарадњи са Музејем рудничко-таковског краја Завичајни музеј Рума организује представљање едиције "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII".
О овој значајној едицији ће говорити Александар Марушић, историчар, директор Музеја рудничко-таковског краја.

Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца истиче као свој основни музеолошки задатак очување сећања на династију Обреновић и расветљавање историјских чињеница које су обележиле владавину ове владарске куће.

На предлог горњомилановачког музеја, Музејско друштво Србије прихватило је организовање стручног скупа, а потом и реализацију стручне каталошке публикације "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије". Циљ овог пројекта био је да се евидентирају и у форми каталога објаве сви предмети везани за династију Обреновић који се чувају у фундусима музеја, архива и библиотека Србије, што је временом проширено и на предмете који се чувају у иностранству, те је пројекат добио и међународни карактер.

Почевши од 2013. године па до 2023. године, до сада је објављено укупно седам томова престижне едиције "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе". Омогућена је доступност теже доступним или недоступним музеалијама, које се чувају у збиркама попут црквених, манастирских, приватних или иностраних. Музејске збирке од збирки сећања, постају збирке презентовања и спајања са савременим музеолошким токовима који све више теже новим приступима међусобне сарадње институција, као и комуникације с јавношћу. Пројекат је довео до узајамног поверења сарадника и залагања да се што више материјала презентује јавности, стручној и широј, што увелико доводи до иницирања презентовања нових збирки и сређивања постојећих ради презентовања у наредним томовима "Обреновића".

Публикација "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе" је пример децентрализације културних збивања, укључивање малих културних средина у велике системе, пример целине која материјална сведочанства прошлости повезује са садашњошћу и будућношћу и утире пут, новим сличним пројектима. Пре свега, публикација "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе" носи своју основну улогу-презентовање заоставштине династије Обреновић, која је систематски уклањана из проучавања историје српског народа, а неопходна је за целовито сагледавање историје XIX века.