ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА 49. ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ "БОРКОВАЦ 2023"

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: велики хол 

Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
Уторак. 26. децембар 2023.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА 49. ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ 

"БОРКОВАЦ 2023"

У празничној атмосфери  у великом холу КЦ "Брана Црнчевић" у Руми отворена је Изложбa радова са 49. Ликовне колонијe “Борковац”, уједно и завршни програм Завичајног музеја Рума у овој години! 

Овогодишња колонија издваја се посебном чари и креативности, фокусирајући се на дигиталну графику. На изложби су представљени радови осам талентованих уметника: Марина Моне, Ана Мариновић, Снежана Стефановић, Драгана Купрешанин, Сања Жигић, Константинос Петровић, Божо Иванковић и Жељко Радић. 

Стручни жири, у саставу др Угљеша Цолић, академски уметник из Новог Сада, Драган Цакић, директор Међунарoдног филмског фестивала "Mister Vorky" Рума и Драгомир Јанковић, историчар уметности, музејски саветник, једногласно је донео одлуку да се бронзана плакета "Миливој Николајевић" за 2023. годину додели господину Жељку Радићу, академском уметнику из Руме за најуспешнији наступ на овогодишњем сазиву Колоније, као и за многоструко учешће на овој манифестацији којим је знатно допринео изградњи њене физиономије и унапређењу уметничког садржаја.

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ "БОРКОВАЦ 2023"

организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
Уторак. 26. децембар 2023. у 19. часова
улаз слoбодан

Изложба радова 

49. КОЛОНИЈЕ "БОРКОВАЦ"

Oтварање изложбе радова са 49. Ликовнe колонијe “Борковац”, биће одржано у Холу Културног центра “Брана Црнчевић” у Руми, у уторак, 26. децембра, са почетком од 19 часова.

Овогодишња ликовна колонија издваја се својом особеношћу, фокусирајући се на област дигиталне графике. На изложби ће бити представљене уметничке графике, настале током радног дела колоније, који је одржан од 28. августа до 2. септембра ове године у излетишту Борковац.

Осам талентованих уметника из Београда, Новог Сада и Руме преточило је своју креативност у дела користећи компјутерске програме и опрему. Аутори који ће представити своје радове су: Марина Моне, Ана Мариновић, Снежана Стефановић, Драгана Купрешанин, Сања Жигић, Константинос Петровић, Божо Иванковић и Жељко Радић.

Ликовна колонија “Борковац” има дугу традицију, будући да се одржава од 1968. године. Покренута је иницијативом локалне управе преко тадашње Културно просветне заједнице, уз делимично учешће Музеја у њеној реализацији. Од 1995. године, Завичајни музеј Рума преузео је целокупну организацију ове манифестације.

Изложба ће бити отворена до 10. јануара 2024. године.

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА 1962-2022

организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
петак 22. децембар 2023

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ 

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА 1962-2022

У читаоници Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“ у Руми представљена монографија „Завичајни музеј Рума 1962 - 2022“, приређена у част 60 година постојања Музеја.

Поред многобројне публике, представљању монографије присуствовали су Александра Ћирић Бошковић, председница Општине Рума, Биљана Поповић Јовановић, заменица председнице Општине Рума, Стеван Ковачевић, председник Скупштине Општине Рума и монс. Јосип Ивешић, жупник римокатоличке жупе Узвишења Светог Крижа Рума и генерални викар Сремске бискупије.

Публику је поздравио Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума, модератор вечери био је Бата Нинковић који је прочитао и одломке из монографије. Потом су о овом изузетном издању говорили рецензенти - мр Тијана Станковић Пештерац, музејска саветница, директорка Музеја Војводине и Ђорђе Бошковић, музејски саветник у Завичајном музеју Рума. Монографију је представила ауторка Снежана Јанковић, виши кустос у Завичајном музеју Рума. Вече је употпунила предивно извођење младе пијанисткиње Јелене Станковић, која је свирала Шуманову Арабеску у Ц-дуру.

Публика је имала прилику да чује кратак преглед истраживања шест деценија постојања музеја, да сазна више о важним тренуцима у историји музеја и да се упозна са запосленима који су га обликовали кроз године.

Ова монографија је посвећена свима који су допринели раду Музеја, од запослених до свих генерација публике које су нас подржавале свих ових шест деценија. Као што су и скоро сви говорници напоменули, музеј у потпуно обновљеном простору започиње ново поглавље у својој историји.

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ: ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА 1962-2022

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
петак 22. децембар 2023. 18:30 часова
улаз слободан

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА 1962-2022

Свечана промоција монографије "Завичајни музеј Рума 1962 - 2022", одржаће се у петак, 22. децембра 2023. године, с почетком у 18:30 часова, у просторијама Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" у Руми. Аутор монографије је Снежана Јанковић, виши кустос.

О монографији ће говорити рецензенти: мр Тијана Станковић Пештерац, музејска саветница, директорка Музеја Војводине и Ђорђе Бошковић, музејски саветник у Завичајном музеју Рума.

Ова монографија представља драгоцени приказ шест деценија постојања и рада Завичајног музеја Рума. Проучавањем историјата, одељења и служби, изложбене и издавачке делатности, као и кроз списак запослених, ова књига осветљава богатство и допринос Музеја нашем културном наслеђу.

Током вечери, присутни ће имати прилику да сазнају више о кључним тренуцима у историји музеја, истраже разнолике аспекте његовог рада, те се упусте у путовање кроз време кроз фото-албум посвећен запосленима у Музеју.

Одржана светска премијера анимираног филма РАТ КОЈИ ЋЕ ОКОНЧАТИ СВЕ РАТОВЕ

организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
уторак, 14. новембар 2023

Одржана светска премијера анимираног филма 

РАТ КОЈИ ЋЕ ОКОНЧАТИ СВЕ РАТОВЕ

Завичајни музеј Рума један је од укупно 5 музеја у Србији и преко 120 музеја широм света који су се прикључили пројекту „History rocks“ шведске хеви метал групе Sabaton. Идеја бенда је да приказивањем анимираног филма „The War to End All Wars" (Рат који треба да оконча све ратове), пробуди интересовање публике која слуша њихову музику за историју и привуче нову публику у музеје широм света.

Бенд инспирацију за своју музику црпи из историјских догађаја, посебно из Првог светског рата, чиме спаја љубитеље музике и историје на јединствен начин.

Поносни смо да је наш музеј један од оних који се прикључио овом веома интересантном пројекту и организовао премијеру за публику у Руми.

Синоћ је Хол Културног центра „Брана Црнчевић“ био препун посетилаца, од наших верних музејских посетилаца до ученика средњих школа, заљубљеника у историју и фанова групе Sabaton!

Светска премијера филма РАТ КОЈИ ЋЕ ОКОНЧАТИ СВЕ РАТОВЕ

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
уторак, 14. новембар 2023, 19 часова

улаз слободан

Светска премијера филма

РАТ КОЈИ ЋЕ ОКОНЧАТИ СВЕ РАТОВЕ 

У оквиру међународног пројекта "Историјски рок" шведског хеви-метал  бенда Sabaton, у организацији Завичајном музеју Рума а у холу КЦ „Брана Црнчевић“ у Руми,  биће премијерно приказан анимирани филм "Рат који ће окончати све ратове", посвећен Дану примирја у Првом светском рату. Филм траје 60 минута. 

Шведски бенд је познат по томе што у својим текстовима негује историјску тематику, у којој посебно место заузима српска историја прве половине 20. века. У пројекту учествује преко 120 музеја света.

Анимирани филм прожет је музичким нумерама са Sabaton-овог студијског албума “The War To End All Wars” а гледаоце води на образовно путовање кроз историјске догађаје Првог светског рата који су инспирисали бенд.

Глобална премијера је део Sabaton-овог добротворног пројекта History Rocks у сарадњи са студијом за анимацију YarnHub, који је осмишљен да помогне музејима широм света тако што ће повећати њихову видљивост и уједно обновити сећање на историјске чињенице, у част Дана примирја у Првом светском рату.

Отворена изложба ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СТАНОВНИШТВА СРЕМА У АКЦИЈИ ВИКТОРА ТОМИЋА 1942. ГОДИНЕ

организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
уторак, 24. октобар 2023

Отворена изложба 

ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СТАНОВНИШТВА СРЕМА У АКЦИЈИ ВИКТОРА ТОМИЋА 1942. ГОДИНЕ

У Великом холу Културног центра у Руми отворена гостујућа изложба „Осамдесет година од страдања становништва Срема у злочиначкој акцији Виктора Томића – место страдања Спомен гробље” ауторке историчарке Горане Лемајић.

Изложбу је реализовао СУБНОР Лаћарак и Историјски архив „Срем“ Сремска Митровица уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова.

На отварању су говорили: Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума: Горана Лемајић, ауторка изложбе и Дејан Уметић, заменик председника СУБНОР-а Лаћарак.

Ауторка изложбе је овом приликом истакла да је важно да негујемо културу сећања, те да је изложбом хтела да постигне да се сви заједно подсетимо, а посебно да се млађе генерације упознају са овим трагичним догађајем у нашој историји. Идеја је да изложба настави своје гостовање и у другим местима у Срему.

Хвала свима који су присуствовали овом догађају, јер заједно стварамо мост између прошлости и будућности, чувајући сећање на важне догађаје из наше историје.

Изложба ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СТАНОВНИШТВА СРЕМА У АКЦИЈИ ВИКТОРА ТОМИЋА 1942. ГОДИНЕ

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
уторак, 24. октобар 2023. 19 часова

Изложба

ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СТАНОВНИШТВА СРЕМА У АКЦИЈИ ВИКТОРА ТОМИЋА 1942. ГОДИНЕ

У уторак, 24. октобра, у Холу културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми, отварање изложбе „Осамдесет година од страдања становништва Срема у акцији Виктора Томића 1942. године – место страдања Спомен гробље“ ауторке историчарке Горане Лемајић. Приређивач изложбе је СУБНОР Месне заједнице Лаћарак уз подршку Историјског архива „Срем“.

Изложба фотографија и документарне грађе негује културу сећања на страдања становништва Срема за време Другог светског рата.

Ауторка напомиње да је по броју страдалих у Другом светском рату у Србији, мали пркосни и поносни Срем поднео највеће жртве. Такође, она је изразила и жељу приређивача да ову изложбу погледа што већи број људи, јер ће се на овај начин и млађи нараштаји више упознати са трагичним догађајима те страшне, ратне 1942. у Срему, а памћењем и помињањем ћемо одати почаст свим невино страдалим.

Отворена изложба ТРАДИЦИЈА ВАШАРА У СРБИЈИ

организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
недеља, 3. септембар 2023.

Отворена изложба

ТРАДИЦИЈА ВАШАРА У СРБИЈИ

У великом холу КЦ "Брана Црнчевић" у Руми, 3. септембра,  свечано отварорена изложба "Традиција вашара у Србији".

Отварању су присуствовали Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума, те чланице етнолошке секције Музејског друштва Србије, Ивана Јовановић Гудурић, виши кустос у Музеју града Новог Сада, Љиљана Трифуновић, музејски саветник у Музеју Војводине и Јелена Арсеновић, виши кустос у Завичајном музеју Рума.

Изложбу је свечано отворила председница етнолошке секције Музејског друштва Србије и координаторка пројекта Ивана Јовановић Гудурић, која је истакла свој понос због овог пројекта који је успешно реализовала етнолошка секција.

Ова изложба је резултат сарадње 18 музејских институција и укупно 24 аутора, а идеја за њу се родила управо у Руми, на једном од окупљања етнолошке секције.

Концепт изложбе истражује шта заправо представља вашар, његов значај у историји, утицај на економски развој наших крајева, те његову функционалност у нашој традиционалној култури као место друштвених окупљања и забаве.

Осим тога, изложба ће вас провести кроз трансформацију вашара у савременој култури, пратећи потребе модерног потрошача. Закључци стручњака су да ће вашари и даље опстати, у нешто другачијем облику, али с истим жаром и духом као и досад.

Не пропустите прилику да посетите ову изузетно занимљиву изложбу која нас води на путовање кроз богату традицију вашара у Србији.

Изложба ће бити отворена до 15. септембра. Улаз је слободан!