Одржано предавање: ГАЛИ НА ИСТОЧНИКУ БОРКОВАЧКОМ- АРХЕОЛОШКА СВЕДОЧАНСТВА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
среда 20. август 2025

Одржано предавање: 

ГАЛИ НА ИСТОЧНИКУ БОРКОВАЧКОМ

- АРХЕОЛОШКА СВЕДОЧАНСТВА

У оквиру Румског културног лета 2025 и манифестације „Година археологије 2025“ уживали у предавању археолога Лазара Марковића „Гали на Источнику Борковачком – археолошка сведочанства“.

Предавање је било посвећено групи предмета откривених 1952. године на имању Земљорадничке задруге „Задругар“ на Борковцу. Од десет пронађених предмета, чак шест припадало је ратничком наоружању карактеристичном за прелаз из 4. у 3. век пре нове ере. Међу њима се издвајају гвоздени мач са бронзаним украшеним корицама, још један мач, оклоп корица, умбо штита и гвоздено копље – налази који највероватније представљају остатке разрушених ратничких гробова.

Ко су били ти ратници, да ли су припадали Келтима, односно Галима и зашто су били баш на овим просторима? Како се кроз историју мењала слика о Галима у археологији, култури и језику? Све то публика је сазнала кроз занимљиву причу која је Борковац поново поставила у средиште једног великог историјског мозаика.

Предавање: ГАЛИ НА ИСТОЧНИКУ БОРКОВАЧКОМ- АРХЕОЛОШКА СВЕДОЧАНСТВА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
среда 20. август 2025. у 20 часова
улаз слободан

Предавање
ГАЛИ НА ИСТОЧНИКУ БОРКОВАЧКОМ-
АРХЕОЛОШКА СВЕДОЧАНСТВА

У оквиру манифестације "Румско културно лето 2025" али и манифестације "Година археологије 2025",  археолог Лазар Марковић одржаће предавање под насловом "Гали на Источнику Борковачком - археолошка сведочанства"

Да ли су Гали живели на познатом румском излетишту? Шта је то пронађено 50-тих година 20. века током земљорадничких радова? И ко су били људи који су били повезани са различитим деловима Европе током млађег гвозденог доба, само су нека од питања којих ћемо се дотаћи током предавања.

ОДРЖАНО ВЕЧЕ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
четвртак 7. август 2025

ОДРЖАНО
ВЕЧЕ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

У оквиру манифестације "Румско културно лето 2025", у сарадњи са Народним музејем Србије, у Завичајном музеју Рума одржано "Вече археолошког филма". Посетиоци су имали прилику да погледају три документарна филма у домаћој продукцији: "79 камена" (What do you want/Шта хоћеш), "Археологија у Титовим рукама" и "Кавијар у Студеници?" (Фондација Неозоик), која су приказана на XXV Међународној смотри археолошког филма у мају ове године.

ВЕЧЕ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
четвртак 7. август 2025. у 20 часова
улаз слободан

ВЕЧЕ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

У оквиру манифестације "Румско културно лето 2025" али и манифестације "Година археологије 2025", Завичајни музеј Рума у сарадњи са Народним музејем Србије организује "Вече археолошког филма".

У четвртак, 7. августа, са почетком од 20.00 часова, у лапидаријуму Завичајног музеја Рума, биће пројектована три домаћа филма са XXV Међународне смотре археолошког филма, одржане у мају ове године у Народном музеју Србије:

1. "79 камена"

Режија: Растко Шејић/ Србија 2025/ Трајање 17 минута: 79 Камена је дирљиви документарни филм који прати професорку др Митру Рељић и песника Живојина Ракочевића док ризикују све како би спровели модерну археолошку истрагу у Горњем Неродимљу – српском селу разорено етничким чишћењем...

2. "Археологија у Титовим рукама"

Режија: Фондација Неозоик/ Србија 2025/ Трајање 9 минута: Велики број познатих светских музеја је у некаквим судским процесима јер у својим витринама излажу предмете из различитих делова света које те земље сад потражују назад. То како су предмети доспели у ове Музеје је углавном ствар неких колонијалних заоставштина, ратова и "отимачина". Једни кажу добро је да се предмети из нпр. Габона налазе у музеју у Лондону јер ће их тако много више људи видети, други кажу: вратите те фигуре у Габон јер представљају историју те земље.

3. "Кавијар у Студеници"

Режија: Фондација Неозоик/ Србија 2025/ Трајање 11 минута: Шта се јело у оквиру манастира Студеница у 14. и 15. веку? Откуд то да су се у манастирском ђубрету налазили и остаци риба које је једино било могуће наћи у Ђердапској клисури, више од 300км удаљеној од Студенице? Како је риба која може да нарасте и до 6м преношена цела, да ли је коришћен лед у фебруару, или је можда била усољена? И на крају, да ли је разлог зашто је баш ова врсте јесетре била на трпези краљева у средњем веку тај што су се у њеној утроби криле огромне количине рибље икре од које се прави изузетно цењени кавијар? Да ли то уопште можемо да сазнамо?!

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА МАЛИ ФОРМАТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума

уторак 5. август 2025.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА
МАЛИ ФОРМАТ

У оквиру манифестације "Румско културно лето 2025" у сали Легата Миливоја Николајевића, Завичајног музеја Рума, отворена изложба радова, сликарско графичке секције УЛУПУДС-а.

Овом изложбом је настављена дугогодишња сарадња Завичајног музеја Рума и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 25. августа.

ИЗЛОЖБА МАЛИ ФОРМАТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
уторак 5. август 2025. у 19 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА

МАЛИ ФОРМАТ

У оквиру манифестације "Румско културно лето 2025", Завичајни музеј Рума у сарадњи са Удружењем ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) и ове године организује отварање изложбе слика под називом "Мали формат".

На изложби ће бити изложен тридесет и један рад сликарско графичке секције УЛУПУДС-а.

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ: 1700 ГОДИНА ОД ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
среда 23. јул 2025.

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ:
1700 ГОДИНА ОД ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА

У оквиру манифестације Румско културно лето 2025, у нашем Музеју одржано је предавање поводом 1700 година од Првог васељенског сабора у Никеји – догађаја који је трајно обележио историју хришћанства и утемељио основне постулате вере.

Вече је отворио в.д. директор Завичајног музеја Рума Урош Николић, након чега се присутнима обратио и архијерејски намесник румски, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, нагласивши значај обележавања великих јубилеја и сарадње Цркве и музеја.

Догађају су присуствовали покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Александра Ћирић Бошковић, помоћница покрајинске секретарке Снежана Јанковић, заменица председника Општине Рума Биљана Поповић Јовановић, помоћник председника Општине Рума за културу Стеван Ковачевић, свештеници Српске православне цркве, монсињор Јосип Ивешић, жупник и генерални викар Сремске бискупије, као и многобројна публика музеја.

Теолог Борис Секулић одржао је веома надахнуто и информативно предавање о историјским и духовним дометима Првог васељенског сабора, посебно се осврнувши на доношење Симбола вере и утврђивање учења о Христу као Сину Божијем, једносушном Оцу. Предавање је понудило јасне теолошке увиде, али и инспиративне поруке које сведоче о трајној актуелности саборских одлука у животу савременог човека.

ПРЕДАВАЊЕ: 1700 ГОДИНА ОД ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
среда 23. јул 2025. у 20 часова

улаз слободан

ПРЕДАВАЊЕ: 

1700 ГОДИНА ОД ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА

У оквиру Румског културног лета 2025, Завичајни музеј Рума и Архијерејско намесништво румско организују предавање на тему:

„1700 година од Првог васељенског сабора – исповедање вере у Бога који је постао човек“

Предавач: Борис Секулић, теолог

Ове године обележавамо 1700. годишњицу Првог васељенског сабора, одржаног 325. године у Никеји, који је имао кључну улогу у обликовању хришћанске догме и уједињавању вере. Сабор је сазвао цар Константин Велики с циљем да реши дубоке теолошке спорове који су делили хришћанске заједнице, а највећи изазов представљало је аријанство – учење које је порицало пуно божанство Исуса Христа. На сабору је аријанство осуђено, а усвојен је Никејски симбол вере, темељ хришћанске теологије.

Сабор у Никеји означио је и званично утврђивање једне од најважнијих догми хришћанства – догме о Светом Тројству: Оцу, Сину и Светом Духу. Управо је та вера у Бога који је постао човек била срж исповедања вере усвојене на сабору. Позивамо вас да заједно обележимо овај велики јубилеј и сазнамо више о његовом значају за историју и духовност.

Отворена изложба акварела СВЕСТРАНИ УМЕТНИК: НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ КРАСНОВ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
понедељак 14. јул 2025.

Отворена изложба акварела
СВЕСТРАНИ УМЕТНИК:
НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ КРАСНОВ

У оквиру Румског културног лета 2025, свечано је отворена изложба акварела уметника Николаја Петровича Краснова, у организацији Завичајног музеја Рума и Друштва сународника и пријатеља Русије „Русија“.Николај Петрович Краснов био је архитекта руског цара Николаја II, а једно од његових најпознатијих дела у Русији је величанствени Ливадијски дворац у Јалти, летњиковац царске породице изграђен 1911. године. По доласку у Србију, Краснов је оставио дубок траг на архитектонски идентитет Београда, али и читаве земље.

Изложба обухвата 52 дигиталне репродукције акварела насталих током два значајна периода уметниковог живота – у Јалти (1887–1919) и на Малти (1919–1922). Изложба представља мање познату, али веома значајну страну Красновљевог стваралаштва — његов рад у области акварела, који открива ликовну сензибилност уметника кога јавност углавном познаје као врсног архитекту.

Изложбу је свечано отворила Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, истакавши да дело Николаја Краснова представља трајно културно наслеђе и симбол веза Србије и Русије.

У име Националног савета руске националне мањине и Друштва сународника и пријатеља Русије „Русија“, присутнима се обратила гђа Марианна Младеновић и подсетила да је изложба део заједничког пројекта Министарстава културе Р. Србије и Руске Федерације, који је већ представљен у више градова и изразила задовољство што је сада део програма Румског културног лета 2025.

Урош Николић, в. д. директор Завичајног музеја Рума, нагласио је да акварели откривају дубину уметничког сензибилитета човека ког најчешће повезујемо са монументалним грађевинама и подсетио на вишеслојност Красновљевог уметничког идентитета.

Свечаност је употпуњена поетским сегментом — рецитовањем стихова руске поезије у извођењу Зденка Лазора, мастер професора руског језика.

Отварању су присуствовали и помоћник председника Општине Рума за културу Стеван Ковачевић, као и помоћница покрајинске секретарке Снежана Јанковић, уз бројне љубитеље уметности, историје и културе.

Изложба акварела СВЕСТРАНИ УМЕТНИК: НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ КРАСНОВ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
понедељак 14. јул 2025. у 19 часова

Изложба акварела 

СВЕСТРАНИ УМЕТНИК: 

НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЧ КРАСНОВ

У оквиру Румског културног лета 2025, Завичајни музеј Рума у сарадњи са Друштвом „Русија“ организује отварање изложбе акварела под називом „Свестрани уметник: Николај Петрович Краснов“, посвећене обележавању 160 година од рођења овог великог уметника и архитекте.

Отварање изложбе ће се одржати у понедељак 14. јула, у 19 часова, у сали Легата Миливоја Николајевића.

Николај Петрович Краснов (Москва, 1864 – Београд, 1939) био је један од најзначајнијих архитеката академског историзма. У Србији је радио између два светска рата и оставио за собом бројна монументална здања у којима се и данас налазе неке од најважнијих државних институција – Архив Србије, зграда Владе Републике Србије, Министарство иностраних послова и многа друга.

Поред архитектуре, Краснов је неговао љубав према акварелу, који је развијао још у младости, посебно током боравка на Криму и касније на Малти. Његова дела плене лиризмом и префињеном игром светла и боје, откривајући уметника дубоко повезаног с природом и урбаним призорима.

Позивамо вас да заједно откријемо уметнички свет Николаја Краснова и одамо почаст једној изузетној стваралачкој личности.

Одржано предавање ИСТОРИЈА РУМСКИХ БИОСКОПА, први део

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
среда 9. јул 2025

Одржано предавање 

ИСТОРИЈА РУМСКИХ БИОСКОПА

први део

У Завичајном музеју Рума одржано предавање под називом „Историја румских биоскопа“, које је припремио наш дугогодишњи сарадник Драган Цакић из Ворки тима. Прво у низу од три предавања, обухватило је период од 1912. до 1940. године – од отварања првог сталног биоскопа „Олимпија“ до почетака звучног филма у Руми.

Публика је имала прилику да завири у златно доба румске биоскопске културе, сазна нешто више о чак шест активних биоскопа у међуратном периоду и види оригиналне плакате, огласе и програме из тадашње штампе. Приказани су и инсерти неколико филмова из тог времена, међу њима и инсерт из филма Бен Хур, који је у Руми премијерно емитован 1933. године.

Цакић је истакао да је Рума већ 1930. године приказивала звучне филмове и да су биоскопи били више од места за пројекцију – били су важан део културног живота града. Део приказаног материјала потиче из збирке Завичајног музеја, а ово истраживање се наставља.

Наредна предавања обухватиће период од 1940. године до савременог доба, с акцентом на изазове са којима се биоскопи данас суочавају.

Како је и сам Цакић на крају предавања позвао публику да се укључи у ово истраживање о румским биоскопима, овом приликом и ми позивамо све који поседују материјал везан за историју румских биоскопа — фотографије, плакате, улазнице, исечке из новина или било коју другу архивску грађу — да га поделе са нама или се јаве директно њему. Свако сведочанство је драгоцено и допринеће очувању филмске и културне историје нашег града.

Предавање ИСТОРИЈА РУМСКИХ БИОСКОПА први део

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума

среда 9. јул 2025. у 20 часова

Предавање

ИСТОРИЈА РУМСКИХ БИОСКОПА

први део

Предавање "Историја румских биоскопа" ће бити одржано у среду, 9. јула у 20 часова у лапидаријуму Завичајног музеја Рума.

На предавању „Историја румских биоскопа”, биће речи о настанку и развоју биоскопа у Руми, о томе како су филм и биоскоп утицали на свакодневицу њених становника, и како је овај нови медиј заузео важно место у друштвеном животу између два светска рата.

Говорићемо о: првим сталним салама и људима који су их водили, репертоарима и филмовима који су пунили сале, атмосфери биоскопа и реакцијама тадашње публике, биоскопу као месту сусрета, бега, маштања и учења, значају биоскопа као прозора у свет, а не само места забаве.

Предавања обухвата: оригиналне филмске плакате, аутентичне програме и огласе из тадашње штампе, инсерте из филмова који су се некада приказивали у румским биоскопима.

Предавање води Драган Цакић (Ворки тим Рума), уз богату визуелну презентацију архивског материјала, делом и из збирке Завичајног музеја Рума.

Придружите нам се да заједно оживимо свет који је некада светлео са биоскопског платна у нашој Руми.