Отворена изложба СИМБОЛИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ НА ЕТНОЛОШКИМ ПРЕДМЕТИМА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
понедељак 15. септембар 2025

Отворена изложба
СИМБОЛИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ НА ЕТНОЛОШКИМ ПРЕДМЕТИМА

У Завичајном музеју Рума свечано отворена изложба под називом „Симболи српске државности на етнолошким предметима“, ауторке Љиљане Трифуновић, музејске саветнице и етнолошкиње из Музеја Војводине.

Поставка обухвата 33 предмета – 24 из фундуса Музеја Војводине и 9 из Завичајног музеја Рума – који датирају од 1860. године до средине 20. века. Предмете из етнолошке збирке Завичајног музеја Рума одабрала је колегиница Јелена Арсеновић, виши кустос – етнолог.

На изложби су представљени предмети из свакодневног живота и обредне праксе који садрже националне симболе као израз личног и колективног идентитета.

Изложбу је свечано отворила Татјана Бугарски, програмска директорка Музеја Војводине нагласивши да је ова изложба једна у низу пројеката која укључује истраживачке пројекте и документовања разних облика наслеђа у којима сарађујемо и подсетила да наше две институције имају устаљену вишегодишњу сарадњу.

Ауторка Љиљана Трифуновић истакла је да је идеја о овој теми настала пре неколико година, а предмети су одабрани из више различитих музејских збирки – од текстилног покућства и привредних предмета до музичких инструмената и предмета духовне културе.

Изложба је симболично отворена на Дан српског јединства, слободе и националне заставе – 15. септембра, а в. д. директор Завичајног музеја Рума, Урош Николић, подсетио је на значај дугогодишње сарадње са Музејом Војводине и важност оваквих програма за нашу локалну заједницу.

Изложба СИМБОЛИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ НА ЕТНОЛОШКИМ ПРЕДМЕТИМА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
понедељак 15. септембар 2025. у 19 часова
улаз слободан

Изложба

СИМБОЛИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ НА ЕТНОЛОШКИМ ПРЕДМЕТИМА

Завичајни музеј Рума и Музеј Војводине Вас позивају на отварање изложбе „Симболи српске државности на етнолошким предметима“.

Отварање изложбе одржаће се у понедељак, 15. септембра у 19 часова, у сали Легата Миливоја Николајевића у Завичајном музеју Рума.

Ауторка изложбе: Љиљана Трифуновић, музејска саветница – етнолог у Музеју Војводине.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА ЉИЉАНЕ ВОЈВОДИЋ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
среда 27. август 2025.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА
ЉИЉАНЕ ВОЈВОДИЋ

У сали Легата Миливоја Николајевића Завичајни музеј Рума приредио свечано је отварана изложба скулптура уметнице Љиљане Војводић.

Изложба открива бескрајност живота и смрти, у којој се кроз кругове, нити и жице прожимају светло, сенке и боје. Скулптуре позивају посматраче да постану део игре простора и етеричности, истражујући скривене димензије уметничког израза.

Ово уметничко искуство отвара питања о смислу постојања и снази креативности, остављајући снажан утисак на све који га доживе.

Одржано предавање: ГАЛИ НА ИСТОЧНИКУ БОРКОВАЧКОМ- АРХЕОЛОШКА СВЕДОЧАНСТВА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
среда 20. август 2025

Одржано предавање: 

ГАЛИ НА ИСТОЧНИКУ БОРКОВАЧКОМ

- АРХЕОЛОШКА СВЕДОЧАНСТВА

У оквиру Румског културног лета 2025 и манифестације „Година археологије 2025“ уживали у предавању археолога Лазара Марковића „Гали на Источнику Борковачком – археолошка сведочанства“.

Предавање је било посвећено групи предмета откривених 1952. године на имању Земљорадничке задруге „Задругар“ на Борковцу. Од десет пронађених предмета, чак шест припадало је ратничком наоружању карактеристичном за прелаз из 4. у 3. век пре нове ере. Међу њима се издвајају гвоздени мач са бронзаним украшеним корицама, још један мач, оклоп корица, умбо штита и гвоздено копље – налази који највероватније представљају остатке разрушених ратничких гробова.

Ко су били ти ратници, да ли су припадали Келтима, односно Галима и зашто су били баш на овим просторима? Како се кроз историју мењала слика о Галима у археологији, култури и језику? Све то публика је сазнала кроз занимљиву причу која је Борковац поново поставила у средиште једног великог историјског мозаика.

Предавање: ГАЛИ НА ИСТОЧНИКУ БОРКОВАЧКОМ- АРХЕОЛОШКА СВЕДОЧАНСТВА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
среда 20. август 2025. у 20 часова
улаз слободан

Предавање
ГАЛИ НА ИСТОЧНИКУ БОРКОВАЧКОМ-
АРХЕОЛОШКА СВЕДОЧАНСТВА

У оквиру манифестације "Румско културно лето 2025" али и манифестације "Година археологије 2025",  археолог Лазар Марковић одржаће предавање под насловом "Гали на Источнику Борковачком - археолошка сведочанства"

Да ли су Гали живели на познатом румском излетишту? Шта је то пронађено 50-тих година 20. века током земљорадничких радова? И ко су били људи који су били повезани са различитим деловима Европе током млађег гвозденог доба, само су нека од питања којих ћемо се дотаћи током предавања.

ОДРЖАНО ВЕЧЕ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
четвртак 7. август 2025

ОДРЖАНО
ВЕЧЕ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

У оквиру манифестације "Румско културно лето 2025", у сарадњи са Народним музејем Србије, у Завичајном музеју Рума одржано "Вече археолошког филма". Посетиоци су имали прилику да погледају три документарна филма у домаћој продукцији: "79 камена" (What do you want/Шта хоћеш), "Археологија у Титовим рукама" и "Кавијар у Студеници?" (Фондација Неозоик), која су приказана на XXV Међународној смотри археолошког филма у мају ове године.

ВЕЧЕ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
четвртак 7. август 2025. у 20 часова
улаз слободан

ВЕЧЕ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

У оквиру манифестације "Румско културно лето 2025" али и манифестације "Година археологије 2025", Завичајни музеј Рума у сарадњи са Народним музејем Србије организује "Вече археолошког филма".

У четвртак, 7. августа, са почетком од 20.00 часова, у лапидаријуму Завичајног музеја Рума, биће пројектована три домаћа филма са XXV Међународне смотре археолошког филма, одржане у мају ове године у Народном музеју Србије:

1. "79 камена"

Режија: Растко Шејић/ Србија 2025/ Трајање 17 минута: 79 Камена је дирљиви документарни филм који прати професорку др Митру Рељић и песника Живојина Ракочевића док ризикују све како би спровели модерну археолошку истрагу у Горњем Неродимљу – српском селу разорено етничким чишћењем...

2. "Археологија у Титовим рукама"

Режија: Фондација Неозоик/ Србија 2025/ Трајање 9 минута: Велики број познатих светских музеја је у некаквим судским процесима јер у својим витринама излажу предмете из различитих делова света које те земље сад потражују назад. То како су предмети доспели у ове Музеје је углавном ствар неких колонијалних заоставштина, ратова и "отимачина". Једни кажу добро је да се предмети из нпр. Габона налазе у музеју у Лондону јер ће их тако много више људи видети, други кажу: вратите те фигуре у Габон јер представљају историју те земље.

3. "Кавијар у Студеници"

Режија: Фондација Неозоик/ Србија 2025/ Трајање 11 минута: Шта се јело у оквиру манастира Студеница у 14. и 15. веку? Откуд то да су се у манастирском ђубрету налазили и остаци риба које је једино било могуће наћи у Ђердапској клисури, више од 300км удаљеној од Студенице? Како је риба која може да нарасте и до 6м преношена цела, да ли је коришћен лед у фебруару, или је можда била усољена? И на крају, да ли је разлог зашто је баш ова врсте јесетре била на трпези краљева у средњем веку тај што су се у њеној утроби криле огромне количине рибље икре од које се прави изузетно цењени кавијар? Да ли то уопште можемо да сазнамо?!

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА МАЛИ ФОРМАТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума

уторак 5. август 2025.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА
МАЛИ ФОРМАТ

У оквиру манифестације "Румско културно лето 2025" у сали Легата Миливоја Николајевића, Завичајног музеја Рума, отворена изложба радова, сликарско графичке секције УЛУПУДС-а.

Овом изложбом је настављена дугогодишња сарадња Завичајног музеја Рума и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 25. августа.

ИЗЛОЖБА МАЛИ ФОРМАТ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
уторак 5. август 2025. у 19 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА

МАЛИ ФОРМАТ

У оквиру манифестације "Румско културно лето 2025", Завичајни музеј Рума у сарадњи са Удружењем ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) и ове године организује отварање изложбе слика под називом "Мали формат".

На изложби ће бити изложен тридесет и један рад сликарско графичке секције УЛУПУДС-а.

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ: 1700 ГОДИНА ОД ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
среда 23. јул 2025.

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ:
1700 ГОДИНА ОД ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА

У оквиру манифестације Румско културно лето 2025, у нашем Музеју одржано је предавање поводом 1700 година од Првог васељенског сабора у Никеји – догађаја који је трајно обележио историју хришћанства и утемељио основне постулате вере.

Вече је отворио в.д. директор Завичајног музеја Рума Урош Николић, након чега се присутнима обратио и архијерејски намесник румски, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, нагласивши значај обележавања великих јубилеја и сарадње Цркве и музеја.

Догађају су присуствовали покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Александра Ћирић Бошковић, помоћница покрајинске секретарке Снежана Јанковић, заменица председника Општине Рума Биљана Поповић Јовановић, помоћник председника Општине Рума за културу Стеван Ковачевић, свештеници Српске православне цркве, монсињор Јосип Ивешић, жупник и генерални викар Сремске бискупије, као и многобројна публика музеја.

Теолог Борис Секулић одржао је веома надахнуто и информативно предавање о историјским и духовним дометима Првог васељенског сабора, посебно се осврнувши на доношење Симбола вере и утврђивање учења о Христу као Сину Божијем, једносушном Оцу. Предавање је понудило јасне теолошке увиде, али и инспиративне поруке које сведоче о трајној актуелности саборских одлука у животу савременог човека.

ПРЕДАВАЊЕ: 1700 ГОДИНА ОД ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
среда 23. јул 2025. у 20 часова

улаз слободан

ПРЕДАВАЊЕ: 

1700 ГОДИНА ОД ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА

У оквиру Румског културног лета 2025, Завичајни музеј Рума и Архијерејско намесништво румско организују предавање на тему:

„1700 година од Првог васељенског сабора – исповедање вере у Бога који је постао човек“

Предавач: Борис Секулић, теолог

Ове године обележавамо 1700. годишњицу Првог васељенског сабора, одржаног 325. године у Никеји, који је имао кључну улогу у обликовању хришћанске догме и уједињавању вере. Сабор је сазвао цар Константин Велики с циљем да реши дубоке теолошке спорове који су делили хришћанске заједнице, а највећи изазов представљало је аријанство – учење које је порицало пуно божанство Исуса Христа. На сабору је аријанство осуђено, а усвојен је Никејски симбол вере, темељ хришћанске теологије.

Сабор у Никеји означио је и званично утврђивање једне од најважнијих догми хришћанства – догме о Светом Тројству: Оцу, Сину и Светом Духу. Управо је та вера у Бога који је постао човек била срж исповедања вере усвојене на сабору. Позивамо вас да заједно обележимо овај велики јубилеј и сазнамо више о његовом значају за историју и духовност.