петак, 24. јул 2026.

Одржано предавање: БАСИЈАНА - ПРИЧЕ ИЗНАД И ИСПОД ЗЕМЉЕ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 21. јул 2026

Одржано предавање:
БАСИЈАНА - ПРИЧЕ ИЗНАД И ИСПОД ЗЕМЉЕ

Пред многобројном публиком у лапидаријуму Завичајног музеја Рума одржано изузетно је занимљиво предавање археолога Лазара Марковића под називом „Басијана – приче изнад и испод земље“, у оквиру манифестације Румско културно лето 2026.
Кроз занимљиву причу о једном од најзначајнијих римских локалитета у Србији, Марковић је публику упознао са првим истраживањима Басијане, људима који су их покренули, њиховим судбинама, али и са оним што нас очекује у блиској будућности. После скоро девет деценија, Басијана поново постаје место археолошких ископавања.
Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама определио је средства за прву фазу овог великог пројекта, чији ће носилац бити Завичајни музеј Рума, у сарадњи са Филозофским факултетом у Новом Саду и Археолошким институтом у Београду.
Предавању је присуствовала и покрајинска секретарка за културу јавно информисање и односе с верским заједницама, Александра Ћирић Бошковић, којој се овим путем захваљујемо на посети, али и великој подршци коју добијамо од Покрајинског секретаријата.
Директор Завичајног музеја Рума, Урош Николић, најавио је да је ово тек почетак једне велике приче. Поред предстојећих археолошких истраживања, планови обухватају и изградњу визиторског центра, као и развој јединствене археолошке руте кроз Срем, која би повезала пет значајних локалитета и представила богато културно наслеђе нашег краја на савремен начин.
Лазар Марковић је одржао изузетно садржајно и инспиративно предавање, а велико интересовање публике потврђено је и питањима и живом дискусијом која је уследила након излагања. Посебно нам је било драго што је међу посетиоцима био и гост из Доњих Петроваца који је, како је истакао, рођен на Басијани, што је овом сусрету дало и посебну емотивну ноту.










субота, 18. јул 2026.

ПРЕДАВАЊЕ: БАСИЈАНА - ПРИЧЕ ИЗНАД И ИСПОД ЗЕМЉЕ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 21. јул 2026. у 20 часова
улаз слободан

ПРЕДАВАЊЕ: БАСИЈАНА - ПРИЧЕ ИЗНАД И ИСПОД ЗЕМЉЕ

    У уторак, 21. јула у 20 часова позивамо вас да присуствујете занимљивом предавању посвећеном Басијани – једном од најзначајнијих римских локалитета на простору Срема, "Басијана - приче изнад и испод земље".

Аутор предавања, археолог Лазар Марковић даће нам одговоре на нека од занимљивих питања у вези овог локалитета. Ко су били људи који су покренули прва истраживања Басијане? Како су настале прве фотографије овог значајног локалитета из ваздуха и шта се догодило са пилотима који су их начинили? Зашто мештани Доњих Петроваца нису увек са одушевљењем прихватали археолошка истраживања?

Кроз низ занимљивих и помало необичних епизода, предавање ће открити мање познату, људску страну историје истраживања Басијане – приче о истраживачима, мештанима и догађајима који су пратили откривање овог античког града. Али и чућемо нешто више о самом локалитету и значају Басијане у римском периоду.

Отворена изложба слика "СЕЋАЊА"

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
петак 17. јул 2026.

Отворена изложба слика 
СЕЋАЊА

У препуној сали „Миливоја Николајевића“ Завичајног музеја Рума свечано отворена изложба „Сећања“ једног од најцењенијих српских уметника, Драгана Мартиновића из Сремске Митровице.
Присутне је поздравио директор Завичајног музеја Рума Урош Николић, док је о уметнику и његовом стваралаштву говорио Јовица Панић, уметник и учитељ у пензији из Руме. Публици се потом обратио и сам аутор, који је истакао да му је драго да по четври пут самостално излаже у Руми и да ову изложбу посвећује недавно преминулом Ђорђу Кадијевићу – великом српском филмском и телевизијском редитељу, историчару уметности и ликовном критичару.
Говорећи о изложеним делима, Јовица Панић је нагласио да Мартиновићева уметност не оставља посматрача равнодушним – она у нама буди сећања, осећања и дубока промишљања. Свако платно носи сопствену причу, позивајући нас да застанемо, осетимо и доживимо свет очима уметника. Зато је позвао све љубитеље уметности да посете изложбу и лично се увере у снагу и лепоту ових дела.











четвртак, 16. јул 2026.

ИЗЛОЖБА СЛИКА "СЕЋАЊА"

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
петак 17. јул 2026. у 19 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА СЛИКА "СЕЋАЊА"

Завичајни музеј Рума Вас позива на отварање изложбе слика "Сећања" академског сликара Драгана Мартиновића из Сремске Митровице, које ће бити одржано у петак 17. јула са почетком у 19 часова.

Драган Мартиновић је током више од четири деценије свог стваралаштва излагао преко 250 пута у земљи и иностранству. Његова дела представљена су публици у бројним европским градовима, али и у Њујорку и Хонгконгу.
Оснивач је Академије класичног сликарства, коју је успешно водио 14 година, а за свој допринос уметности и култури добитник је Вукове награде и Видовданског ордена, као и бројних других признања, међу којима су Велика награда „Петар Лубарда“ и Награда „Мина Караџић“.
Позивамо све љубитеље уметности да нам се придруже на свечаном отварању изложбе и упознају се са стваралаштвом једног од истакнутих савремених српских сликара.

среда, 15. јул 2026.

Одржана пројекција анимираног филма и предавање ГОМОЛАВА 2

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 14. јул 2026.

Одржана пројекција анимираног филма и предавање
ГОМОЛАВА 2

У оквиру Румског културног лета 2026, синоћ је у лапидаријуму Завичајног музеја Рума пред многобројном публиком премијерно приказан анимирани филм „Гомолава 2“.
У наставку приче о једном од наших најзначајнијих археолошких локалитета враћамо се у период бакарног доба. Кроз занимљив анимирани приказ посетиоци имају прилику да сазнају како су настајале велике промене, како су оне утицале на живот, свакодневицу и развој људских заједница које су насељавале овај простор.
О значају локалитета Гомолава, досадашњим истраживањима, али и плановима за будућа археолошка истраживања, говорио је Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума и археолог.
Анимирани филм „Гомолава 2“ биће део сталне поставке музеја, где ће посетиоци моћи да погледају овај, али и претходни филм, чиме желимо да археологију приближимо нашим најмлађим посетиоцима на занимљив и савремен начин, али и да свим посетиоцима учинимо обилазак музеја још интересантнијим и садржајнијим. Филм је реализован у кадар-по-кадар (енгл. stop motion) техници, што му даје посебну визуелну чар и на јединствен начин оживљава причу о прошлости.
Пројекат је подржало Министарство културе Републике Србије коме се овим путем захваљујемо. Завичајни музеј Рума конкурисао је и за наставак овог пројекта, те се надамо да ће Гомолава добити и свој трећи део, у коме ћемо представити период бронзаног доба и наставити причу о богатом наслеђу овог изузетног археолошког локалитета.









субота, 11. јул 2026.

Пројекција анимираног филма и предавање ГОМОЛАВА 2

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 14. јул 2026. у 20 часова
улаз слободан

Пројекција анимираног филма и предавање
ГОМОЛАВА 2

У уторак, 14. јула, са почетком у 20.00 часова, позивамо Вас да нам се придружите у Завичајном музеју Рума на предавању и пројекцији другог дела анимираног филма „Гомолава“.
У наставку приче о једном од најзначајнијих археолошких локалитета у Срему, а и шире, биће речи о настанку бакарног доба на овом подручју. Кроз занимљив приказ имаћете прилику да видите до каквих промена је дошло и како је овај период утицао на живот, свакодневицу и развој људских заједница.
Очекује вас занимљиво путовање кроз далеку прошлост и прилика да сазнате више о културном наслеђу нашег краја.

среда, 8. јул 2026.

Отворена изложба "СВЕ ШТО СЕ НЕДРИ СА СОПСТВЕНОГ ИЗВОРА"

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
понедељак 6. јул 2026


Отворена изложба  
"СВЕ ШТО СЕ НЕДРИ СА СОПСТВЕНОГ ИЗВОРА"

У Завичајном музеју Рума свечано отворена изложба сликарке и песникиње Ирине Черњавски Шантрић под називом „Све што се недри са сопственог извора“. Уметница потиче из руске емигрантске породице која је после Октобарске револуције свој дом пронашла у Пећи, где су њени преци оставили значајан културни траг. Порекло са Косова и Метохије има велики утицај на њено стваралаштво у коме представља дубоко лично искуство завичаја, расељеништва, идентитета и духовног наслеђа и то је неисцрпан извор њене инспирације. Поред сликарства, Ирина је и песникиња, а објавила је две збирке поезије: „Разбокорио ми крвоток и реч ми надошла“ и „Журим – да реч може стићи време“.






субота, 4. јул 2026.

ИЗЛОЖБА: СВЕ ШТО СЕ НЕДРИ СА СОПСТВЕНОГ ИЗВОРА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
понедељак 6. јул 2026. у 20 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА 
"СВЕ ШТО СЕ НЕДРИ СА СОПСТВЕНОГ ИЗВОРА"

Отварање изложбе слика уметнице Ирине Черњавски Шантрић, под називом "Све што се недри са сопственог извора", биће одржано у понедељак 6. јула у 19 часова у Сали легата Миливоја Николајевића.

Изложба представља избор радова уметнице који се заснивају на истраживању форме, боје и структуре, градећи препознатљив визуелни језик кроз савремени ликовни приступ.


Одржано предавање НАША МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
четвртак 2. јул 2026

Предавање
НАША МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН

У Завичајном музеју, у оквиру манифестације „Румско културно лето 2026“, одржано предавање „Наша Милева Марић Ајнштајн“ аутора Душана Познановића.
Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума отворио је синоћни програм и најавио да нас у музеју очекују веома занимљиви програми током јула и августа месеца.
Аутор Душан Познановић синоћ је публици представио живот наше знамените суграђанке Милеве Марић Ајнштајн – од њеног породичног порекла и доласка породице у Руму, преко школовања у Срему и студија у Цириху, до њеног приватног живота са Албертом Ајнштајном.
Посебан део предавања био је посвећен питању Милевине улоге у научном раду Алберта Ајнштајна и њеном могућем доприносу настанку теорије релативитета, теми која и данас изазива велико интересовање научне и шире јавности.
Након предавања развила се занимљива дискусија са публиком. Посебан допринос дао је посетилац из Новог Сада, који живи у Швајцарској, поделивши своја сазнања и сведочанства о томе како је у Швајцарској, али и у свету, временом све више препознат и истицан значај Милеве Марић Ајнштајн као научнице.










среда, 1. јул 2026.

Предавање НАША МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
четвртак 2. јул 2026. у 20 часова
улаз слободан

Предавање 
НАША МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН

У четвртак, 2. јула у 20 часова, у Завичајном музеју Рума биће одржан наш први програм у оквиру Румског културног лета 2026.
Публика ће имати прилику да присуствује предавању Душана Познановића, новинара у пензији и члана Удружења новинара Србије (УНС), под називом "Наша Милева Марић Ајнштајн".
Предавање је засновано на вишедеценијском истраживању аутора и његовој књизи посвећеној животу и раду наше знамените научнице. Посебан акценат стављен је на њен рани период живота, који је у великој мери везан за Срем, где је провела пуних шеснаест година. Аутор се нарочито бави њеним школовањем у Руми и Сремској Митровици, као и до сада мање познатим чињеницама из тог периода, што пружа ново и драгоцено светло на њен развојни пут.
Биће речи и о различитим интерпретацијама приватног живота Милеве Марић и Алберта Ајнштајна, као и о начинима на које су њихови односи и улоге сагледавани кроз историју и савремена тумачења.

четвртак, 18. јун 2026.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИКОНА „ЦРНА БАРА 2025“

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
уторак 16 јун 2026.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИКОНА „ЦРНА БАРА 2025“

У Завичајном музеју Рума свечано отворена изложба икона насталих на II иконописачкој ликовној колонији „Црна Бара 2025“, на којој је представљено 25 радова урађених у духу византијског канона, аутора из Мачве, Срема и ширег региона.
Директор Завичајног музеја Урош Николић истакао је да изложба представља важан допринос неговању традиционалних техника и културне баштине, уз жељу да колонија у Црној Бари настави да се развија и траје попут Ликовне колоније „Борковац“, која ће ове године бити одржана по 51. пут.
Отварање изложбе употпуниле су и рецитације Петра Петровића и Рајка Арнаутовића, које су догађају дале посебан уметнички тон.
Како је навео Драган Крсмић, председник Удружења „Црнобарски корени“ из Црне Баре, циљ колоније је развој и очување иконописа као споја уметности и духовности, уз укључивање академских сликара, студената и младих уметника. Он је поручио да „икона није само слика, већ и занат и духовност која мења поглед на свет“, и најавио да ће се ове године уметницима на колонији придружити и две уметнице из Руме.