петак, 14. јул 2017.

Предавање "Митска бића - обичаји и предање (вук, змија и петао)"

Са предавања "Митска бића - обичаји и предање (вук, змија и петао)" одржаног 13. јула 2017. године. Предавач: Јелена Арсеновивћ, етнолог.









среда, 12. јул 2017.

Предавање: МИТСКА БИЋА - ОБИЧАЈИ И ПРЕДАЊЕ (ВУК, ЗМИЈА И ПЕТАО)

РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2017
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Четвртак, 13. јул у 20.30 часова
Предавач ЈЕЛЕНА АРСЕНОВИЋ, етнолог
Сала легата Феђе Соретића
Улаз слободан





У четвртак, 13. јула 2017. године, у сали легата Феђе Соретића, биће одржано предавање "Митска бића - обичаји и предање (вук, змија и петао)", са почетком у 20:30. часова.
Улаз је слободан.




"Ала смо се наодмарали"

РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2017
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Уторак, 11. јул 2017.

Са отварања гостујуће изложбе Музеја Војводине "Ала смо се наодмарали - Омиљена места на којима су се Војвођани одмарали крајем 19. и током 20. века", аутора Милкице Поповић, музејског саветника, историчара и др Агнеш Озер, музејског саветника, историчара.

Изложбу су отворили хаџи Зоран Лазин, покрајински подсекретар за културу и информисање, др Драго Његован, директор Музеја Војводине и Стеван Ковачевић, председник СО Рума.


 
 













четвртак, 6. јул 2017.

Изложба АЛА СМО СЕ НАОДМАРАЛИ

РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2017
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Уторак, 11. јул у 20.00 часова
Сала легата Миливоја Николајевића
Аутори изложбе: Милкица Поповић и др Агнеш Озер
Улаз слободан






Завичајни музеј Рума, у уторак 11. јула у 20 часова, у сали легата Миливоја Николајевића, приређује отварање гостујуће изложбе Музеја Војводине "Ала смо се наодмарали - Омиљена места на којима су се Војвођани одмарали крајем 19. и током 20. века".



Аутори изложбе су Милкица Поповић, музејски саветник, историчар и др Агнеш Озер, музејски саветник, историчар

Овом изложбом представљен је део богатог наслеђа који се чува у музејима, архивима, библиотекама и у приватним колекцијама. Први пут су обједињена артефакта везана за најпопуларнија одмаралишта Војвођана. 

Економско снажење грађанства у другој половини 19. века испољава се у начину размишљања и стилу живота. Европеизација градова, утицала је и на промену свакодневних навика и организовање слободног времена, које је провођено у природи и на путовањима у друге крајеве. Промена здравствених схватања о мору као лечилишту, утицала је на све бројније одласке на летовања у периоду између два светска рата. Након Другог светског рата, путовања из личног задовољства и ради одмора постала су потреба свих слојева становништва. Одмор на Јадрану, омољеној летњој дестинацији, као и одмор на језерима и оближњим рекама, бањама и планинским регијама били су остварење сна већине људи.





среда, 28. јун 2017.

"HERE I STAND: Мартин Лутер, реформација и њене последице"

Са отварања изложбе "HERE I STAND: Мартин Лутер, реформација и њене последице". 

На отварању су говорили Ханс-Фриедер Рабус, свештеник Немачке евангелистичке цркве у Београду, који је упознао публику са радом реформатора Мартина Лутера, као и његовим животом и идејом протестантизма која је променила западну цивлизицију. 

Такође су говорили председник СО Рума Стеван Ковачевић и др Жељко Драгић председник удружења "Градимо мост".














уторак, 27. јун 2017.

Турнеја изложбе КУПИНИК- ПОСЛЕДЊА ПРЕСТОНИЦА СРПСКИХ ДЕСПОТА

У понедељак 26. јуна 2017. турнеја изложбе "Купиник - последња престоница српских деспота" стигла је у Музеј Horreum Margi - Равно у Ћуприји.








  



понедељак, 26. јун 2017.

Изложба HERE I STAND: Мартин Лутер, реформација и њене последице




У среду 28. јуна 2017. године Завичајни музеј Рума у сарадњи са Амбасадом Савезне Републике Немачке у Београду организује отварање изложбе "HERE I STAND: Мартин Лутер, реформација и њене последице", са почетком у 12 часова.

Ова изложба приказује епоху реформације у седам поглавља, ПОРЕКЛО Мартина Лутера, ЖИВОТНЕ ОКОЛНОСТИ, БУЂЕЊЕ реформације, УСПЕХ превода Библије на немачки језик, друштвену КРИЗУ, ПРОМЕНУ ГЛЕДИШТА и реформацију БУДУЋИМ НАРАШТАЈИМА.

Отварању изложбе ће присуствовати делегација немачке амбасаде, а улаз је слободан.