IZLOŽBA "SLOBODNO ZIDARSTVO U SRBIJI 1785 - 2016"

U četvrtak, 16. marta 2017. godine, ustanova Zavičajni muzej Ruma priređuje otvaranje izložbe "Slobodno zidarstvo u Srbiji 1785 - 2016"

Izložba će biti otvorena u sali legata Milivoja Nikolajevića, sa početkom u 19 časova.

Autor izložbe Br. BBS je želeo da demistifikuje pojavu i delovanje Slobodnog zidartsva, da pomogne u razbijanju predrasuda o masonima kao tajanstvenoj grupi koja kuje zavere i vlada svetom. 

Uvodni deo ove izložbe predstavlja kratku priču o Slobodnom zidarstvu uopšte, o njegovoj predistoriji koja seže do početka civilizacije, a zatim, prolazeći kroz periode antike, humanizma, renesanse i prosvetiteljstva, dolazi do Američke i Francuske revolucije.

Naredni segment posvećen je masonima, inače poznatim ličnostima, koji su dali značajne doprinose u razvoju ljudske civilizacije. Sledeći segment govori o istorijatu nastanka i razvoja Slobodnog zidarstva u Srbiji u periodu od 1785. do 1941. godine, sa završnim delom o dobu između 1945. do 1989. godine, kada se ponovo aktiviralo Slobodno zidarstvo u Srbiji, i zaključno sa periodom do današnjih dana. 

POGLED IZNUTRA

Sa otvaranja izložbe Marije Zdravković - "Pogled iznutra", 
Zavičajni muzej Ruma
7. marta 2017.

Radionice "Između kostima i ornamenta - antropomorfne figurine vinčanske kulture"

Tokom trajanja izložbe "Između kostima i ornamenta - antropomorfne figurine vinčanske kulture" u Zavičajnom muzeju Ruma održane su edukativno-kreativne radionice sa učenicima 3. 4. i 5. razreda rumskih osnovnih škola.

Изложба ПОГЛЕД ИЗНУТРА

Поводом Дана жена Завичајни музеј Рума приређује изложбу слика Марије Здравковић из Београда - ПОГЛЕД ИЗНУТРА.

Отварање изложбе је 7. марта у 19 часова, у легату Миливоја Николајевића.
Изложба је отворена до 28. марта.

„Креативни процес почиње опсервацијом. По речима Паула Клеа, уметност није пука репродукција оног што видимо, већ нас тера да га “стварно” видимо. Оно што одређује уметнички начин гледања на свет је истраживачки дух, истрајност, стрпљење које нас води откривању нечег новог. Примењујући такву врсту посматрања на околину са којом се свакодневно сусрећемо, наилазимо на читав нови свет, наизглед скривен, али увек присутан. Долазимо до сржи објекта и почињемо да разумемо његове најфиније детаље: структуру, материјал, текстуру.

Трансформишући се кроз различите нивое, креира се једна бесконачна игра откривања непознатог. У серији слика инспирисаних флоралним мотивима бавила сам се појмом „Време“ кроз посматрање и изучавање природних форми у процесу рађања, живота и смрти. Кроз аналитички вид посматрања, који је увек био присутан у мом раду, могу на детаљнији начин да сагледам промене које се дешавају споља и своје личне промене у тренутку док стварам. Поједине слике као што су „Наранџасти Лиљан“ и „Црвени Љиљан“ настале су посматрањем једног цвета и његове трансформације у процесу сазревања и одумирања. Композиција је грађена као резултат слободног компоновања и изучавања једног цвета који је мењао своју форму, у свом природном процесу сазревања, који се одвијао у току стварања слика.

Оно што највише привлачи моју пажњу јесу природне структуре и њихове промене током времена. Осим интересовања за структуру и форму своје последње слике доводим до границе са имагинарним. То су измишљени вртови које градим инспирисана појединачним флоралним формама, настали слободним компоновањем јаком линијом која даје одређени смер кретања слици. Инспирише ме блиска околина, све што ме окружује, иако на први поглед врло једноставно, заправо нуди читав спектар примамљивих детаља. Полазећи од најситнијих елемената, склапам веће целине, реконструишући природу виђену на мој начин. Користећи фотографију, као помоћни медиј, у току настанка слика се јавља појам „међувремена“ а то је време када се присећам и мислим на мотиве и места где су фотографије настале. Покушавам да реконтруишем осећај који сам имала и креативни процес постаје цикличан, могу да комуницирам са оним што је реално у мени и оним што је у „међувремену“ постало имагинарно. Међувреме или међупростор онога што посматрам и онога што осећам, што је изабрано и што је реализовано. Међупростор може бити мисаон, а може бити прожет емоцијама. Тај међупростор сам истраживала у сликама из серије „Дивљина“ настале 2016. године, а том темом се и даље бавим у серијалу “Поглед изнутра”.

Марија Здравковић

Марија Здравковић је дипломирала 2010. године на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек сликарство, а од 2011. године је члан УЛУС-а. 

Има пет самосталних и дванаест заједничких изложби у земљи и иностранству. У серији слика инспирисаних флоралним мотивима, бавила се појмом "Време" кроз посматрање и изучавање природних форми у процесу рађања, живота и смрти. Осим интересовања за структуру и форму, своје последње слике доводи до границе имагинарног.

GOSTI

Посета корисника Дневног боравка Центра за одрасла лица са сметњама у развоју - Рума. 

Завичајни музеј Рума.

14. фебруар 2017.

Изложба "Купиник - последња престоница српских деспота" у Пећинцима

Са отварања изложбе "Купиник - последња престоница српских деспота" Завичајног музеја Рума у Културном центру Пећинци, 10. фебруар 2017.

Aрхеолошко благо изложено у Завичајном музеју Рума

"Између костима и орнамената: антропоморфне фигурине винчанске културе"

Винчанске фигурине старе између пет и шест хиљада година изложене су од јуче у Завичајном музеју Рума.

Гостујућа изложба Народног музеја из Смедеревске Паланке "Између костима и орнамената: антропоморфне фигурине винчанске културе", омогућила је Румљанима да се ближе упознају саантропоморфним фигуринама са локалитета Селевац и Медведњак, које потичу из средње и касне фазе винчанске културе, односно касног неолита и почетка енеолита(4500. п. н. е. - 3200. п. н. е.).

Јединствена изложба открива богатство и раскош у уметничкој обради предмета у винчанској култури. Декоративни утисак појачавају и видљиви остаци бојења црвеном, белом и црном бојом.

У Винчи је пронађено право богатство најразличитијих оружја и оруђа од камена и костију, посуђе, накит, мноштво антропоморфних и зооморфних фигурина, остаци праисторијских кућа као и велики број других предмета.

Оно што је више од свега чини специјалном јесте велики број идентичних предмета који указују на то да су људи на овим просторима већ у касном каменом добу имали неку врсту стандардизоване производње. Били су много много цивилизованији него што се у први мах мислило.

Зато се између осталог Винча и сматра једном од најнапреднијих праисторијских култура.

Завичајни музеј Рума планира да за време трајања изложбе организује едукативне радионице намењене ђацима. Румљани и мештани околних сремских општина могу изложбу у Завичајном музеју погледати до 3. марта 2017. године.