ИЗЛОЖБА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ "БОРКОВАЦ 2019"

Завичајни музеј Рума
четвртак, 12. децембар у 19.00 часова
улаз слободан

 ИЗЛОЖБА
ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ "БОРКОВАЦ 2019"

Завичајни музеј Рума, у четвртак 12. децембра 2019. године, у 19 часова, у сали Легата Романа Соретића приређује отварање изложбе радова насталих на 47. ликовној колонији "Борковац 2019".

Ликовна колонија "Борковац 2019", 47. по реду, учинила је искорак у односу на претходне, окупивши уместо већ афирмисаних уметника, талентоване средњошколце, из три општине (Нови Сад, Шабац и Рума). Вођени идејом да треба допустити младим креативним људима да се искажу кроз ликовно стваралаштво, позвано је 14 ученика и њихови професори. Тема Колоније "Идејна решења и израда самосталног накита, или накита као апликације на одећи" и сама излази из оквира борковачке колоније, јер акценат ставља на подручје примењене уметности.

Одржано предавање: “Подизање свести о значају археолошког наслеђа“

У Завичајном музеју Рума, 13. новембра 2019. одржао предавање др Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва и музејски саветник Народног музеја у Београду, на тему "Подизање свести о значају археолошког наслеђа".

 

Предавање: “Подизање свести о значају археолошког наслеђа“

Завичајни музеј Рума

Сала легата "Романа Соретића"

среда, 13. новембар у 12.00 часова
улаз слободан

Предавање:

"Подизање свести о значају археолошког наслеђа"

Српско археолошко друштво у сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србије реализује пројекат “Подизање свести о значају археолошког наслеђа“.

Предавање које ће 13. новембра 2019. године, са почетком у 12 часова бити одржано у ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ РУМА, у сали легата "Романа Соретића", намењено је представницима локалне самоуправе - доносиоцима одлука и стручним службама, представницима полиције, школа, месних заједница, без чијег рада брига о археолошком наслеђу не може бити комплетна. Добродошли су и сви други заинтересовани

Циљ пројекта је да се кроз сарадњу са доносиоцима одлука и стручним службама отпочне рад на широј кампањи подизања свести о значају очувања археолошког наслеђа. Подизањем свести о значају археолошке баштине, упознавањем са прописима и процедурама као и кроз указивање на добре и лоше примере деловања, сматрамо да се у знатној мери може поправити и однос шире заједнице према археолошком наслеђу. Пројекат је до сада је реализован у 25 градова и општина у Републици Србији.

У оквиру предавања присутни ће бити упознати са:

- процесом рада и специфичностима археолошких истраживања

- законским оквирима и међународним конвенцијама

- процедуралним могућностима за активно укључивање у процесе заштите, очувања, промовисања и коришћења археолошког наслеђа

- могућностима интерсекторске сарадње ради боље заштите, промоције и одрживог коришћења археолошког наслеђа.

ИЗЛОЖБЕНА ПОСТАВКА АРХЕОЛОГИЈЕ, ИСТОРИЈЕ И ЕТНОЛОГИЈЕ

Завичајни музеј Рума, у циљу ближег представљања завичајне прошлости за све љубитеље музеја, приредио је занимљиву изложбену поставку из области археологије, историје и етнологије.

У сали Легата др Романа Соретића, посетиоци могу да виде ову поставку са бројним предметима из депоа археолошког, историјског и етнолошког одељења. Наглашавамо да неке од изложених предмета, посетиоци су у прилици да виде по први пут. Улаз је слободан сваког радног дана и суботом.

 

Приказан филм ЖУТИ АУТОБУС

У уторак 24. септембра у Завичајном музеју Рума одржана је пројекција документарног филма "ЖУТИ АУТОБУС" ауторке Радмиле Тодић - Вулићевић.

У Руми приказан филм о свакодневици српске деце на КиМ

У Завичајном музеју Рума синоћ је приказан документарни филм "Жути аутобус", који говори о животу деце у јужној српској покрајини.

Филм приказује живот и школовање 1,500 ученика из 22 села, који сваког дана жутим аутобусима путују до школе у Грачаници и Лапљем Селу и натраг до куће. При основним школама у Грачаници и Лапљем Селу, смештене су све средње школе измештене из Приштине. Аутобуси пређу преко 1.000 километара дневно.

Ауторка филма, песникиња и хроничарка Радмила Тодић Вулићевић, радила је у Општини Грачаница као економиста у сектору за јавни градски превоз, a за свој филм каже да је то прича о достојанству и трпљењу на један посебан начин.

"Ја сам желела да покажем достојанство живљења тих људи, јер у свакој кући је неко путовао тим аутобусом. Нема роптања, нема незадовољства, него је на лицима те деце осмех иако живе у тешким условима. Материјална средства за снимање филма нисам имала, али сам имала јаку жељу да покажем ту причу свима", поручује Радмила.

Зорана Лазић се "жутим аутобусом" возила од 2002. до 2006. године, као ученица Економско-трговинске школе, која је из Приштине измештена у Лапље Село. Данас је економиста и ради у Општинској управи у Грачаници и каже да Радмила није само редитељка овог импозантног примера живота младих људи у условима гета.

"Поред тога што је она реализовала филм у тешким условима, она је наша духовна мајка која нас је тад окрепила и оплеменила својим искуством и вером која је бескрајна. Ја сам дошла у својству ученика који се некада возио тим аутобусом и неко ко је из тих лоших околности искључиво изнедрио огромну снагу и да је просто та ограниченост од нас, данас са поносом могу да кажем, створила праве и достојанствене људе који се још увек боре и бориће се за Косово и Метохију. Оно што је интересантно и специфично за те околности јесте то што смо на почетку 2003-2004. године ишли жутим аутобусима, али под пратњом безбедоносних возила Кфора који је био у нашој околини. Жути аутобуси су свуда у свету заштићени својом бојом, а ми смо ишли под пратњом, морали смо да слушамо њихову сигнализацију и да будемо још опрезнији", каже Зорана.

За Марију Караџић, наставницу српског језика и књижевности у Грађевинско - саобраћајној школи у Грачаници нема дилеме - жути аутобуси су симбол страдања српског народа.

"Жути аутобуси су за мене ти неми хероји и тихи сведоци свега што се дешавало од 1999. године до данас. Они су баш као и народ измештени из Приштине доживели сличну судбину. Жути аутобуси и даље возе децу, у међувремену су пристигли и плави аутобуси, мало старији али боље опремљени, сада заједно возе", тихо казује Марија.

Директорица Завичајног музеја Рума Бранислава Коњевић наглашава да је филм веран приказ тужне стварности у нашој јужној покрајини.

"Настојимо да негујемо везе културних и образовних институција северне и јужне покрајине. Имамо сарадњу са музејем у Косовској Митровици и са Филозофским факултетом из истог града. Радмила је била љубазна да се одазове нашем позиву, да дође у Руму и да нашој публици, кроз своје документарно остварење, из прве руке прикаже какав живот Срби, а посебно млади, имају доле на КиМ", каже Бранислава и додаје да је у плану да се Музеј из Косовске Митровице до краја године представи изложбом у Руми.

Филмска критика је оценила да "Жути аутобус" пружа драгоцен увид о почецима, услед рата прекинутог школства, прогрона над свиме што је у то време било српско. Отвара могућност за нове приче о поновном обнављању и успостављању здравственог система и првих српских медија који су били окосница обнављања живота на простору централног Косова после рата 1999. године.

преузето са сајта Општине Рума

Филм ЖУТИ АУТОБУС

Завичајни музеј Рума

уторак, 24. септембар у 19.00 часова
улаз слободан

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

ЖУТИ АУТОБУС

Документарни филм "Жути аутобус", ауторке Радмиле Тодић Вулићевић, биће приказан у уторак, 24. септембра у 19.00 часова, у Завичајном музеју Рума

Жутим аутобусима путује око 1.500 ученика из 22 села, свакога дана, у Грачаницу и Лапље Село, где су, у оквиру основних школа, премештене средње школе из Приштине. Дневно жути аутобуси пређу око хиљаду километара довозећи и одвозећи ђаке и грађане, те је ово и прича о животу Срба на Косову и Метохији. 

Радмила Тодић Вулићевић писац (књиге: „Мали одмор – Споменар приштинске гимназије“, „Ноћим у облаку“; „Лазаричке песме у селу Заскок код Урошевца“; „Приштевци и време“; „Косово и Метохија, имање и немање“; „У скривницама моје душе“ и друге), ауторка је документарних филмова „Погачом омеђен живот“ који је 2013. приказан на Фестивалу етнографског и антрополошког филма „Етнокино“ у Москви и „Приштина – нес(з)авршена прича“ (2016), који се бави проучавањем културног наслеђа Косова и Метохије.

Отворена 47. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА- БОРКОВАЦ 2019

Почела 47. Ликовна колонија "Борковац"

Тема овогодишње Ликовне колоније „Борковац“ је „Идејна решења израде накита, самосталног накита или накита као апликације за одећу“. Ове године учесници су ученици Школе за дизајн „Богдан Шупут“ из Новог Сада, Школе примењених уметности из Шапца, ССШ „Бранко Радичевић“ из Руме и Гимназије „Стеван Пузић“ из Руме. Са ученицима ће бити и њихови професори Лидија Станковић из Новог Сада, Анђелка Стојаковић из Гимназије, Жељко Радић и Оливера Амиџић из „Бранкове“ школе.

„Ове године су учесници колоније ученици са својим професорима, алиакценат овог пута стављамо на ученике“, рекла је Бранислава Коњевић, директорка Завичајног музеја „Рума“.

„Од трикотаже „Беић“ добили смо 30 женских мајица које ће ученици украшавати. Сваки ученик ће Музеју оставити своја четири идејна цртежа, једну мајицу и комад накита који ће направити. Стручни жири ће одредити најбољег. Биће три оцене: оцена за идејни цртеж, оцена за мајицу и оцена за комад накита. Када се те оцене саберу добиће се победник овогодишње Ликовне колоније“, казала је директорка Музеја.

Лидија Станковић, професорка у уметничкој школи „Богдан Шупут“ у Новом Саду учествује на Колонији са своја два ученика, Радославом и Аном.

„Пробаћемо да осмислимо нешто интересантно и лепо. Ова Колонија је велики подстрек, поготово за младост јер данас је веома тешко пронаћи прави изазов и повезивање културне баштине и нечег што је ново, а њима сваки тај изазов пуно значи, не само за сада, него и за њихову будућност“, изјавила је Лидија Станковић.

„Стављен је акценат на ученике који су моделари одеће“, казала је Оливера Амиџић, професорка из „Бранкове“ школе.

„Сматрамо да је ово јако велики подстрек и да треба од малих ногу неговати културу, уопште културу живљења и сарадње, уметности и да другачије гледају на целу причу. Ликовне колоније су намењене афирмисаним уметницима, али ово је сад мали искорак који показује да желимо да их уведемо у свет уметности и да их нисмо оставили да размишљају о неким другим стварима, треба их упутити“, рекла је Оливера Амиџић.

Ана Еремић из Петроварадина, ученица четврте године средње школе „Богдан Шупут“, смер текстил, први пут учествује на колонији где се ради са накитом.

„Ишла сам на разне радионице примењених уметности, да ли је у питању одећа, књижевност, креативне ствари, али ово ми је прва колонија за накит. Иначе код куће продајем накит и ово ми је нешто ново јер никад нисам имала конкретно прилику да се бавим накитом, чудно је, другачије, али креативно у сваком смислу“, изјавила је Ана Еремић.

преузето са сајта Општине Рума

http://www.ruma.rs