VESTI, O NAMA; ODELJENJA; FOTO GALERIJA; PRESS

понедељак, 30. јул 2018.

Предавање МИТСКА БИЋА ЉУДСКОГ И ПОЛУЉУДСКОГ ОБЛИКА: ЗМАЈ, АЛА, ЗДУХАЋ И ВИЛЕ

РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО- МУЗЕЈСКЕ ВЕЧЕРИ
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
предавач: Јелена Арсеновић, кустос етнолог
Уторак, 31. јул у 20 часова

Легат Феђе Соретића
Улаз слободан



МИТСКА БИЋА ЉУДСКОГ И ПОЛУЉУДСКОГ ОБЛИКА: 
ЗМАЈ, АЛА, ЗДУХАЋ И ВИЛЕ 




У уторак, 31. јула, у Завичајном музеју у Руми биће одржано предавање о митским бићима људског и полуљудског облика.

Јелена Арсеновић, кустос етнолог,  говориће о змајевима, алама, здухаћима и вилама.

Предавање почиње у 20 часова. Улаз је слободан.

субота, 28. јул 2018.

Одржане ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

Са пројекције археолошког филма. 
Завичајни музеј Рума, 24. и 25. јул 2018. године.
Присутне је поздравила в.д. директор Бранислава Коњевић, а затим је о филмовима  говорио Урош Николић, кустос археолог Завичајног музеја Рума.











  


петак, 20. јул 2018.

ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО- МУЗЕЈСКЕ ВЕЧЕРИ
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Уторак - среда 24. и 25. јул у 20.30 часова
Улаз слободан



ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

Завичајни музеј Рума и Народни музеј, 24. и 25. јула 2018. године, у 20,30 часова приређују пројекције филмова са XIX међународне смотре археолошког филма. Биће приказани филмови домаће продукције, те је прилика да се публика упозна са археолошким локалитетима широм Србије, као и дешавањима у српској археологији. 
Филмови својим садржајем у највећој мери доносе новине из света археологије, у виду репортажа, али и образовних садржаја, који представљају важна открића, као и изузетна достигнућа древних цивилизација. 
Филмска остварења су углавном била приказана на угледним европским фестивалима археолошког филма. Филмови се одликују високим научним квалитетом, али и иновативним приступом културној баштини, омогућавајући на тај начин, не само стручњацима него и свим заинтересованим посетиоцима да се упознају са најновијим археолошким истраживањима у свету и код нас.


Metalla Tricornensia – Космај 
Режија: Растко Шејић, Србија 2018. Трајање 24'
Документари филм Metalla Tricornensia води вас на Космај, негдашње подручје рударског басена Metalla Tricornensia, где је римско царство црпло руду сребра.

На трагу царске палате – Пројекат Глац
Режија: Слободан Максић, Србија 2017. Трајање 25'
Филм прати српско-аустралијски тим стручњака и студената током прве кампање археолошких ископавања на локалитету Глац, код Сремске Митровице, 3км од некадашњег Сирмијума. Да ли Глац крије још једну царску палату показаће предстојеће дугогодишње аустралијско-српско истраживање.

Археолошки локалитет „Anine“ – Villa rustica
Режија: Александар Теодоровић, Србија 2017. Трајање 16'
Најновија археолошка истраживања на локалитету “Анине“ код Ваљева откривају тајну из римског периода. Овде је постојала веома раскошна римска - Вилла рустица.

У потрази за античким Ел Дорадом
Режија: Смиљана Попов, Србија 2017. Трајање 22'
Београд крије остатке изгубљеног и давно заборављеног града старог преко 2000 година. Тај антички град је ДЕМЕСУМ и налазио се у подножју планине Космај. У овом античком граду је чувени римски император Диоклецијан одржао сабор о рударству.

Игра престола, српски витешки код
Режија: Смиљана Попов, Србија 2017. Трајање 23'
Ова филмска прича води нас у време кад су обале Србије запљускивала три мора, а она била огромно царство. Звучи као почетак бајке, али биће ово права српска „Игра престола“ о најсјајнијем периоду српске државе у њеној историји.

Петрус, средњовековни град
Режија: Божидар Боле Николић, Србија 2005. Трајање 30'
Тврђава Петрус налази се 11 километара североисточно од Параћина, на узвишењу код села Забрега и окружује га река Црница. Његови владари су били, савременици цара Душана и кнеза Лазара.


четвртак, 19. јул 2018.

Одржано предавање ЗНАМЕНИТЕ РУМЉАНКЕ

Пред бројном и заинтересованом публиком за локалну историју кустос, историчар Александра Ћирић је одржала презентацију "Знамените Румљанке", 18. јула 2018. године, у сали легата Феђе Соретића









Предавањем о знаменитим Румљанкама са краја 19. и почетка 20. века синоћ је у Завичајном музеју направљен још један осврт на славну прошлост нашег града, његове најзначајније личности, али је још једном потврђена и теза о Руми као грађанској средини која је увек била корак испред свога времена.

Презентацију "Знамените Румљанке" одржала је кустоскиња историчаркаАлександра Ћирић и том приликом је говорила о Персиди Пинтеровић, Милени Миладиновић, Мари Богдановић и Славки Петровић Средовић, Румљанкама које су у области образовања, науке и уметности оставиле значајан траг у прошлости Руме.

"Неке су рођене у нашем граду, а неке су већи део свог живота провеле у њему и оставиле су значајан траг у нашој завичајној прошлости и заслужиле су да их чувамо о заборава. Свакако оне нису једине знамените Румљанке, међутим, њих четири сам изабрала јер су живеле крајем 19. и почетком 20. века, јер је то период када су жене углавном биле у друштву заступљене као домаћице и мајке, јер је образовање и школовање било намењено синовима из богатих породица. Ипак, Рума је у том периоду била развијена трговачка и привредна средина, са свим елементима европске вароши, па се могла дичити и културним животом, али и правом да се школују и женска деца", казала је Александра.

Посетиоци су синоћ могли да се ближе упознају са животом Персиде Пинтеровић, њеним хуманитарним и професионалним радом. Персида је била школована учитељица, која је предлог ондашњег Министарства просвете и Љубомира Ненадовића радила као наставница у Вишој учитељској школи у Београду, а касније је била и управница те образовне установе. Могло се чути и да је искуства стечена на учитељском усавршавању у Пруској применила у српским школама, а наглашен је и њен културни ангажман и рад при позоришту.

Пошто се ове године облежава 100 година присаједињена Срема Србији, и супруга др Жарка Миладиновића, Милена Миладиновић, са правом је била једна од знаменитих Румљанки о којој се синоћ приповедало. Александра је подсетила на Миленин рад на књижевном пољу, пријатељство са Јованом Јовановићем Змајем, политички ангажман и заједничку борбу, раме уз раме са својим супругом, за српско националне питање.

Угледна румска породица Богдановић изнедрила је и прву српску школовану фотографкињу Мару, која је завршила Уметничку академију у Минхену, а усавршавала се у Бечу, где је и упознала свога супруга, чувеног вајара Тому Роксандића. Њене фотографије, тј. портрети краљице Марије и тек рођеног престолонаследника Петра II Карађорђевића коришћени су за серију разгледница, а током презентације је истакнута чињеница и да је Мара говорила неколико светских језика.

Занимљиво је да се породична штампарија српске вајарке и медаљерке Славке Петровић Средовић, налазила баш у просторијама данашњег Завичајног музеја. Посетиоци су се подсетили и најважнијих скулптура и медаља које је Славка израдила, попут скулптуре "Три детета са књигом - пионири читају", која се налази у Малом парку у Главној улици у Руми, и плакета са ликовима Вука Стефановића Караџића и Исидоре Секулић.

текст преузет са званичног Општинског сајта

понедељак, 16. јул 2018.

Предавање ЗНАМЕНИТЕ РУМЉАНКЕ

КУЛТУРНО ЛЕТО 2018
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
предавач: Александра Ћирић, кустос историчар
Среда, 18. јул у 20.00 часова
Сала легата Феђе Соретића
Улаз слободан


ЗНАМЕНИТЕ РУМЉАНКЕ


Тема предавања су Персида Пинтеровић, Милена Миладиновић, Мара Богдановић и Славка Петровић Средовић, као знамените Румљанке, које су у области образовања, науке и уметности оставиле значајан траг у прошлости Руме.
Означиле су и почетак борбе за афирмацију жена на пољима изван традиционалног схватања њихове улоге, првенствено као супруге и мајке.
Крајем 19. века, као развијена привредна и трговачка средина, Рума је имала све елементе европске вароши са богатим културним животом. Тада је Рума изнедрила велики број интелектуалаца из области науке, књижевности, уметности, политике. Иако је образовање првенствено било намењено синовима из богатих породица, у Руми су ту привилегију имала и женска деца.


Александра Ћирић

уторак, 10. јул 2018.

Отворена изложба СВЕТ МЕМОРИСАНИХ ИСКАЗА

Са отварања 9. самосталне изложбе слика Предрага Пеђе Јововића - "Свет меморисаних исказа". 
Завичајни музеј Рума, 9. јул 2018.














 



субота, 07. јул 2018.

Изложба СВЕТ МЕМОРИСАНИХ ИСКАЗА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
изложба слика Предрага Пеђе Јововића
Понедељак, 9. јул у 19.00 часова
Сала легата др Романа Соретића
Улаз слободан

СВЕТ МЕМОРИСАНИХ ИСКАЗА


Отварање 9. самосталне изложбе слика Предрага Пеђе Јововића - "Свет меморисаних исказа". 
Завичајни музеј Рума, 9. јул 2018. године, у 19 часова. 
Сала легата др Романа Соретића.


МУЗЕЈСКЕ ВЕЧЕРИ- РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2018