Одржано предавање ЗНАМЕНИТЕ РУМЉАНКЕ
Пред бројном и заинтересованом публиком за локалну историју кустос, историчар Александра Ћирић је одржала презентацију "Знамените Румљанке", 18. јула 2018. године, у сали легата Феђе Соретића
Предавањем о знаменитим Румљанкама са краја 19. и почетка 20. века синоћ је у Завичајном музеју направљен још један осврт на славну прошлост нашег града, његове најзначајније личности, али је још једном потврђена и теза о Руми као грађанској средини која је увек била корак испред свога времена.
Презентацију "Знамените Румљанке" одржала је кустоскиња историчаркаАлександра Ћирић и том приликом је говорила о Персиди Пинтеровић, Милени Миладиновић, Мари Богдановић и Славки Петровић Средовић, Румљанкама које су у области образовања, науке и уметности оставиле значајан траг у прошлости Руме.
"Неке су рођене у нашем граду, а неке су већи део свог живота провеле у њему и оставиле су значајан траг у нашој завичајној прошлости и заслужиле су да их чувамо о заборава. Свакако оне нису једине знамените Румљанке, међутим, њих четири сам изабрала јер су живеле крајем 19. и почетком 20. века, јер је то период када су жене углавном биле у друштву заступљене као домаћице и мајке, јер је образовање и школовање било намењено синовима из богатих породица. Ипак, Рума је у том периоду била развијена трговачка и привредна средина, са свим елементима европске вароши, па се могла дичити и културним животом, али и правом да се школују и женска деца", казала је Александра.
Посетиоци су синоћ могли да се ближе упознају са животом Персиде Пинтеровић, њеним хуманитарним и професионалним радом. Персида је била школована учитељица, која је предлог ондашњег Министарства просвете и Љубомира Ненадовића радила као наставница у Вишој учитељској школи у Београду, а касније је била и управница те образовне установе. Могло се чути и да је искуства стечена на учитељском усавршавању у Пруској применила у српским школама, а наглашен је и њен културни ангажман и рад при позоришту.
Пошто се ове године облежава 100 година присаједињена Срема Србији, и супруга др Жарка Миладиновића, Милена Миладиновић, са правом је била једна од знаменитих Румљанки о којој се синоћ приповедало. Александра је подсетила на Миленин рад на књижевном пољу, пријатељство са Јованом Јовановићем Змајем, политички ангажман и заједничку борбу, раме уз раме са својим супругом, за српско националне питање.
Угледна румска породица Богдановић изнедрила је и прву српску школовану фотографкињу Мару, која је завршила Уметничку академију у Минхену, а усавршавала се у Бечу, где је и упознала свога супруга, чувеног вајара Тому Роксандића. Њене фотографије, тј. портрети краљице Марије и тек рођеног престолонаследника Петра II Карађорђевића коришћени су за серију разгледница, а током презентације је истакнута чињеница и да је Мара говорила неколико светских језика.
Занимљиво је да се породична штампарија српске вајарке и медаљерке Славке Петровић Средовић, налазила баш у просторијама данашњег Завичајног музеја. Посетиоци су се подсетили и најважнијих скулптура и медаља које је Славка израдила, попут скулптуре "Три детета са књигом - пионири читају", која се налази у Малом парку у Главној улици у Руми, и плакета са ликовима Вука Стефановића Караџића и Исидоре Секулић.
текст преузет са званичног Општинског сајта