Завичајни музеј Рума је основан 1962. године као Завичајна музејска збирка. Деценију касније, 1972, мења назив у Музеј у Руми да би 1979. године добио данашњи назив.
По својој основној оријентацији спада у категорију завичајних музејских установа комплексног типа која у свом саставу има археолошко, етнолошко, историјско, техничко и ликовно одељење. У оквиру ових одељења налази се 10.500 предмета распоређених по различитим збиркама. У саставу Музеја налази се и стручна библиотека затвореног типа са фондом око 4.000 јединица, а у плану је формирање Одељења документације.
Музеј располаже са 500 м2 изложбеног простора у коме су смештене две сталне поставке:
у приземљу: археолошка, историјска и етнолошка стална поставка (до сада је урађен само део историјске поставке у ходнику Музеја)
на спрату: ликовна поставка, која се састоји од два легата (сликара и графичара Миливоја Николајевића и сликара – акварелисте др Романа Соретића). У просторима ових легата током године се одржавају уметничке и друге тематске изложбе.
Као једна од институција културе у граду, Музеј је био домаћин и културних манифестација које нису везане само за музејску делатност (модне ревије, концерти, песничке вечери, филмске вечери…).
Током године захваљујући многобројним изложбама и другим манифестацијама, Музеј посети више хиљада посетилаца, чиме се у потпуности испуњава његова најважнија улога у овој средини.
Поред штампања информативних каталога који прате сваку музејску изложбу, Музеј се током последње деценије појављује и као издавач низа појединачних публикација, историографског карактера. Такође, издавач је годишње музејске публикације Зборник Завичајног музеја Рума, који се први пут појавио 1997. године.
Музеј је организатор Ликовне колоније “Борковац”, која се одржава од 1968. године, а представља једну од најстаријих ликовних колонија у Србији.
Територијална надлежност Музеја у домену проучавања, заштите и презентације покретних културних добара обухвата општине Руму, Инђију, Стару Пазову и Пећинце.
Објекат Завичајног музеја Рума је под заштитом државе, као непокретно културно добро од великог значаја. Подигнут је 1772. године за потребе школе властелинства Пејачевић, а данас представља јединствен пример “граничарске архитектуре” у нашем граду.
Барон Марко III Александра Пејачевић (1694-1762)
оснивач Руме
Нема коментара:
Постави коментар