уторак, 7. новембар 2017.

ЂЕНЕРАЛ БОЖИДАР П. ТЕРЗИЋ 1867-1939


Изложба Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Уторак, 7 новембар 2017. 18.00 часова
улаз слободан



Поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата и 150-те годишњице рођења знаменитог завичајног добротвора и великог војсковође, армијског ђенерала Божидара П. Терзића, Музеј рудничко-таковског краја, представиће 7. новембра 2017. године са почетком у 18 сати изложбу посвећену Терзићу у Галерији Завичајног музеја у Руми .
Негујући успомену на министра војног и армијског генерала Божидара Терзића, Музеј рудничко-таковског краја припремио је изложбу посвећену управо овом знаменитом Милановчанину
На укупно 25 ликовно-документарних паноа, одштампаних на канвас платну, димензија 70x100 цм, сагледан је целокупан живот поменутог генерала, како јавни, тако и приватни. Поред тзв. „плотера“ постављених на зиду и оивичених алуминијумским држачима, поставку чини и велики број оригиналних докумената, књига, дневних новина, листова, часописа, фотографија, одликовања, делова војне униформе, као и комада намештаја. Они су распоређени по витринама, смештеним у слободном простору.
Приликом реализације овог пројекта коришћени су фондови Војног музеја, Историјског музеја Србије, Народног музеја из Чачка, Архива Србије, Архива САНУ, Војног архива, Центра за војнонаучну документацију, информацију и библиотекарство, као и предмети у власништву појединаца. Истовремено, поставку прати и стручни каталог са детаљним пописом каталошких јединица.
Као коаутори, изложбу „Ђенерал Божидар П. Терзић 1867-1939“ потписују кустоси Ирена Мандић и Александар Марушић. Рецензент поставке је музејски саветник Народног музеја из Чачка Радивоје Бојовић. Поред Горњег Милановца изложба је до сада гостовала у Петровцу на Млави, Врњачкој Бањи, Београду, Старом Селу, Александровцу, Чачку, Руднику, Паризу и Смедеревској Паланци.
Отварање изложбе пратиће и пригодно стручно предавање кустоса Александра Марушића о богатом војничком животу и раду добротвора генерала Божидара П. Терзића.

Нема коментара:

Постави коментар