Отворене ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: Културни центар "Брана Црнчевић"у Руми, мала дворана
датум и време: понедељак/уторак 29/30. август 2022, од 19:30 часова.
улаз слободан

Отворене 

ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА 

У Малој дворани Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми  29/30. августа одржане Вечери археолошког филма које наш музеј традиционално организује у сарадњи са Народним музејем из Београда. Приказани  филмови изабрани су са 22. Међународне смотре археолошког филма.

На отварању су, поред публике и представника медија, присуствовали председница Општине Рума Александра Ћирић, директорка Завичајног музеја Рума Бранислава Коњевић и организатор испред Завичајног музеја Рума Урош Николић, кустос археолог.

Љубитељи археологије имали су синоћ прилику да у оквиру "Вечери археолошког филма", погледају три квалитетна остварења која су пружила нова сазнања о нама блиској Вучедолској култури, те Румљане упознала са руским археолошким локалитетима у околини Галичког језера и острва Вјожи.

"Вечери археолошког филма" су део програма Културног лета, а по први пут због обимних радова на санацији зграде Завичајног музеја Рума, уместо у лапидаријуму те установе пројекције се одржавају у Малој дворани Културног центра "Брана Црнчевић".

Првој филмској вечери присуствовала је синоћ и председница Општине Рума Александра Ћирић која је похвалила рад ове установе, конкретно кустоса који иако је музеј тренутно затворен за посетиоце организују изложбе и тематске вечери у другим просторима. Председница Ћирић се осврнула и на тренутну динамику радова у Завичајном музеју Рума.

"Завршена је прва фаза, проблем капиларне влаге који постоји неколико деценија коначно је решен, за то смо издвојили 12 милиона динара. Сад по речима стручних људи морамо да сачекамо до годину и по дана да се влага исуши из зидова да би могли да радимо фасаду и унутрашње радове. Свакако то нас не спречава да радимо даље оно што смо планирали у нашем музеју, следећа је на реду замена столарије, расписана је јавна набавка очекујемо да ће се ускоро и то реализовати. Све се ради у складу са дозволама Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица. Очекују нас и радови на електроинсталацијама, мења се комплетна електроинсталација у читавом објекту. Уследиће потом замена подова у приземљу, хобловање паркета на спрату и полако крећемо, како нам буду радови дозволили, са постављањем дела сталне поставке на спрату и када будемо могли да радимо у приземљу, завршићемо наш Завичајни музеј и имаћемо једну репрезентативну сталну поставку. То је комплетна реконструкција објекта изузев крова који је не тако давно мењан и у прилично је добром стању", изјавила је председница Ћирић.

"Вечери археолошког филма" Завичајни музеј Рума организује у сарадњи са Народним музејом из Београда. Ове године, у две филмске вечери, биће приказано укупно пет изабраних филмова са 22. Међународне смотре археолошког филма, истакао је кустос археолог Завичајног музеја Рума Урош Николић.

"По четврти пут у сарадњи са са Народним музејом, који и јесте кровна институција, организујемо филмске пројекције где је у фокусу археологија. Досадашња искуства су показала да су то увек занимљиви филмови, да се публици допадају, тако ће верујем бити и ове године. Вечерас смо погледали један филм из Хрватске и два руска. Први се бави вучедолском културом и најрепрезентативнијм налазом вучедолском јаребицом, раније познатом налазу као вучедолска голубица. Ту су и филмови који се баве археологијом у северном делу Русије, један публику упознаје са словенским насељем из 13. и 14. века, а у другом смо видели како изгледају вишеслојни локалитети, али и сама интеракција са млађом публиком и волонтерима који долазе на сам локалитет", рекао је Николић и позвао Румљане да и вечерас погледају преостала два сјајна филма, овог пута у домаћој продукцији.

"Реч је о два веома занимљива домаћа филма - о новооткривеном римском локалитету логору на Тари код села Кремна, а други је о нашем најпознатијем археологу Драгославу Срејовићу, можда и најбитнијем археологу. Тај филм се зове "Феликс", што значи срећан, а због невероватних открића Срејовића, између осталих, Лепенског вира, Феликс Ромулијане и других, управо су га кроз такву призму многи и посматрали", казао је Николић.

преузето са сајта Општине Рума