Одржана промоција књиге "Мемоари Јелице Беловић Бернаџиковске"

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

ГЛАВНА 182, Рума

четвртак 4. јули 2024

Одржана промоција књиге

"Мемоари Јелице Беловић Бернаџиковске"

У прелепом амбијенту лапидаријума Завичајног музеја Рума, у сарадњи са Универзитетом у Сарајеву – Институтом за хисторију и Хисторијским архивом Сарајево, одржана промоција књиге "Мемоари Јелице Беловић Бернаџиковске". У улози говорника нашли су се један од уредника мемоара – Енес С. Омеровић, рецензенти др Соња М. Дујмовић и др Аида Личина-Рамић, као и Ђорђе Бошковић, музејски саветник.

Румљани су имали привилегију да чују фасцинантну причу о животу једне изузетно интересантне и интелигентне жене. Јелица Беловић Бернаџиковска била је несвакидашња жена свог времена – свестрана, интелигентна и образована.

Промоција је својом интригантношћу држала пажњу публике, омогућавајући сваком слушаоцу да делове из Јелициног живота замишља као сцене из документарног филма. Мемоари који су нам представљени су непроцењив историјски извор, обогаћујући нас сазнањима о друштву и догађајима тог доба.

Велико хвала уреднику и рецензентима на гостовању и представљању књиге. Надамо се да ћемо и у будућности имати прилику да откривамо овако занимљиве личности које су биле део историје нашег града.

Промоција књиге МЕМОАРИ Јелице Беловић-Бернаџиковске

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМАГЛАВНА 182, Рума
четвртак 4. јули 2024. 19 часова
улаз слободан

Промоција књиге 

МЕМОАРИ 

Јелице Беловић-Бернаџиковске

Завичајни музеј Рума у сарадњи са Универзитетом у Сарајеву – Институтом за хисторију и Хисторијским архивом Сарајево Вас позива на промоцију књиге „Мемоари Јелице Беловић-Бернаџиковске“. Уредници мемоара су: Енес С. Омеровић и Томас Јацек Лис.

Промоција ће бити одржана у четвртак, 4. јула 2024. године у 19 часова.

На промоцији ће говорити један од уредника Мемоара – Енес С. Омеровић, рецензенти др Соња М. Дујмовић и др Аида Личина-Рамић, као и Ђорђе Бошковић, музејски саветник.

Јелица Беловић-Бернаџиковска (1870-1946) била је изузетна жена свог времена, остављајући трагове као учитељица, педагошка радница, научница, књижевница, етнографкиња, новинарка, уредница, али и као кћерка, сестра, супруга и мајка. Залагала се за права жена и активно учествовала у бројним иницијативама за побољшање њиховог положаја у друштву. Говорила је, писала, преводила и објављивала на десетак језика. Под својим именом или псеудонимима објавила је 50-ак књига и најмање 2.200 чланака у више од 90 периодичних публикација на јужнословенском простору и 15-ак у Европи.

Њени мемоари хронолошки описују њен живот од рођења до 1909. године, пружајући драгоцени увид у друштво и време у којем је живела.

Посебно значајан део њеног живота био је период проведен у Руми, на почетку њене учитељске каријере. Од октобра 1890. до фебруара 1893. године, Јелица је радила у Нижој пучкој школи у Руми. Поред редовног рада у школи, држала је приватне часове клавира и немачког језика. У Руми је први пут била и награђена и кажњена због свог рада, ту се први пут заљубила, а у то време је поред педагошког рада почела да се бави и писањем.

Током 1892. године, Јелица је почела да објављује прве педагошке и књижевне прилоге у загребачком часопису „Хрватски учитељ“, чиме је скренула пажњу утицајних личности тог времена. Ово јој је убрзо донело унапређење и учитељско место у родном Осијеку. У својим мемоарима, Јелица детаљно описује те прве професионалне кораке у Руми, дајући сјајну слику друштва и друштвених кретања у нашем граду у том периоду.

Отворена изложба Стефана Ковачића

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

ГЛАВНА 182, Рума

уторак 2. јули 2024.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА 

СТЕФАНА КОВАЧИЋА

У сали Миливоја Николајевића, након две године колико је трајала обнова зграде музеја, отворена прва уметничка изложба у новом руху. Млади уметник Стефан Ковачић представио је своја дела, која су пленила пажњу публике.

Публику је срдачно поздравио Урош Николић, директор Завичајног музеја Рума, потом је о изложби говорила Марија Вукајловић, историчарка уметности. Публици се обратио и уметник, који је представио своја дела и свечано отворио изложбу. Вечерас смо сви заједно уживали у правој магији уметности.

Изложба ће бити отворена до 16. јула, те Вас позивамо да је посетите и уживате у стваралаштву Стефана Ковачића.

Отварање уметничке изложбе аутора Стефана Ковачића

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
уторак 2. јули 2024. 19 часова
улаз слободан

УМЕТНИЧКА ИЗЛОЖБА

СТЕФАН КОВАЧИЋ

Завичајни музеј Рума, у оквиру Румског културног лета, организује уметничку изложбу аутора Стафана Ковачића из Сремске Митровице. Изложба ће бити отворена у уторак, 2. јула у 19 часова.

Уметников рад обилује снажном експресијом и бави се актуелним темама савременог света. У временима турбуленција, пандемија и ратних збивања, његово стваралаштво истражује питање појединца и његовог места у савременој цивилизацији. На изложби ће бити приказано тридесетак радова у дисциплинама слике, цртежа и скулптуре, који обухватају целокупни опус аутора.

Ова дела припадају естетици поп арта и уметности графита, која у једној усковитланој и експресивној форми нуди свежину и непосредност уличне уметности. Стефан Ковачић користи поједностављен језик и сиров колорит како би пренео снажне поруке о умрежености савременог света и путоказима избављења у комуникационом хаосу.

Изложба ће бити отворена до 16. јула.

Представљена едиција "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII"

организатори: Завичајни музеј Рума и Музеј рудничко-таковског краја

место дешавања: Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
датум и време: уторак 13. фебруар 2024. 

Представљена едиција 

"Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII"

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије, а у сарадњи са Музејем рудничко-таковског краја, организовали смо представљање едиције "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII".

Присутну публику и званичнике наше општине, Александру Ћирић Бошковић, председницу Општине Рума, као и Стевана Ковачевића, председника Скупштине Општине Рума, поздравила је Снежана Јанковић, виши кустос Завичајног музеја Рума.

О овој значајној едицији говорио је Александар Марушић, историчар и директор Музеја рудничко-таковског краја.

Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца истиче као свој основни музеолошки задатак очување сећања на династију Обреновић и расветљавање историјских чињеница које су обележиле владавину ове владарске куће.

У до сада седам издања едиције, објављено је и евидентирано мноштво предмета везаних за династију Обреновић који се чувају у фундусима музеја, архива и библиотека Србије, као и верским објектима - манастирима. Временом је едиција допуњена и предметима који се чувају у иностранству, те је пројекат добио и међународни карактер.

Публика је имала прилику да кроз нове перспективе обогати своје разумевање о периоду владавине династије Обреновић.

Представљање едиције "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII"

организатор: Завичајни музеј Рума и Музеј рудничко-таковског краја
место дешавања: Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
датум и време: уторак 13. фебруар 2024. у 18 часова

Представљање едиције
"Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII"

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије у сарадњи са Музејем рудничко-таковског краја Завичајни музеј Рума организује представљање едиције "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе I-VII".

О овој значајној едицији ће говорити Александар Марушић, историчар, директор Музеја рудничко-таковског краја.

Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца истиче као свој основни музеолошки задатак очување сећања на династију Обреновић и расветљавање историјских чињеница које су обележиле владавину ове владарске куће.

На предлог горњомилановачког музеја, Музејско друштво Србије прихватило је организовање стручног скупа, а потом и реализацију стручне каталошке публикације "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије". Циљ овог пројекта био је да се евидентирају и у форми каталога објаве сви предмети везани за династију Обреновић који се чувају у фундусима музеја, архива и библиотека Србије, што је временом проширено и на предмете који се чувају у иностранству, те је пројекат добио и међународни карактер.

Почевши од 2013. године па до 2023. године, до сада је објављено укупно седам томова престижне едиције "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе". Омогућена је доступност теже доступним или недоступним музеалијама, које се чувају у збиркама попут црквених, манастирских, приватних или иностраних. Музејске збирке од збирки сећања, постају збирке презентовања и спајања са савременим музеолошким токовима који све више теже новим приступима међусобне сарадње институција, као и комуникације с јавношћу. Пројекат је довео до узајамног поверења сарадника и залагања да се што више материјала презентује јавности, стручној и широј, што увелико доводи до иницирања презентовања нових збирки и сређивања постојећих ради презентовања у наредним томовима "Обреновића".

Публикација "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе" је пример децентрализације културних збивања, укључивање малих културних средина у велике системе, пример целине која материјална сведочанства прошлости повезује са садашњошћу и будућношћу и утире пут, новим сличним пројектима. Пре свега, публикација "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе" носи своју основну улогу-презентовање заоставштине династије Обреновић, која је систематски уклањана из проучавања историје српског народа, а неопходна је за целовито сагледавање историје XIX века.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА 49. ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ "БОРКОВАЦ 2023"

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: велики хол 

Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
Уторак. 26. децембар 2023.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА 49. ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ 

"БОРКОВАЦ 2023"

У празничној атмосфери  у великом холу КЦ "Брана Црнчевић" у Руми отворена је Изложбa радова са 49. Ликовне колонијe “Борковац”, уједно и завршни програм Завичајног музеја Рума у овој години! 

Овогодишња колонија издваја се посебном чари и креативности, фокусирајући се на дигиталну графику. На изложби су представљени радови осам талентованих уметника: Марина Моне, Ана Мариновић, Снежана Стефановић, Драгана Купрешанин, Сања Жигић, Константинос Петровић, Божо Иванковић и Жељко Радић. 

Стручни жири, у саставу др Угљеша Цолић, академски уметник из Новог Сада, Драган Цакић, директор Међунарoдног филмског фестивала "Mister Vorky" Рума и Драгомир Јанковић, историчар уметности, музејски саветник, једногласно је донео одлуку да се бронзана плакета "Миливој Николајевић" за 2023. годину додели господину Жељку Радићу, академском уметнику из Руме за најуспешнији наступ на овогодишњем сазиву Колоније, као и за многоструко учешће на овој манифестацији којим је знатно допринео изградњи њене физиономије и унапређењу уметничког садржаја.