OДЕЉЕЊА

Етнолошко одељење

Кустос етнолог: Јелена Арсеновић 

Етнолошко одељење се састоји из збирки:

1. Покућство
2. Пољопривреда
3. Текстил
4. Занати

Етнолошко одељење је са активним радом почело 2003. године, кад је извршена обрада и класификација постојећих предмета у музејском фонду и прикупљен одређен број нових предмета. Етнолошко одељење тренутно располаже са око пет стотина предмета, а од тог броја је до сада комплетно обрађено и унето у Централни регистар 322 предмета. Већи део етнолошке збирке је дигитализован и пренет на компакт дискове.

Историјско одељење 

Kустоси историчари: Ђорђе Бошковић (музејски саветник), Снежана Јанковић, Александра Ћирић

Историјско одељење се састоји из збирки:

1. Плакати
2. Периодика
3. Фотографије
4. Мапе и планови
5. Документи
6. Стара и ретка књига
7. Оружје и опрема
8. Разни предмети (збирка у формирању)
9. Студијска збирка

Одељење располаже са више хиљада инвентарисаних музеалија, од чега највише разних докумената, фотографија, плаката, периодике… Од тога је до сада комплетно обрађено и унето у Централни регистар 777 предмета. Велики део збирки Историјског одељења је дигитализован и пренет на компакт дискове.

У оквиру Одељења постоји и Студијска збирка, коју, између осталог, чине:

- Заоставштина Богдана Рајаковца
- Архива Шаховског клуба
- Архива планинарског друштва “Борковац”
- Фотографије новијег датума са разних манифестација и других градских збивања
- Фотокопирана грађа (архивски документи, фотографије, периодика…)
- Плакати из периода 1960 – 1990.
- Разне трговачке и банкарске књиге

Историјско одељење повремено организује изложбе материјала из својих збирки, као и гостујуће изложбе

Ликовно одељење

Kустос: Драгомир Јанковић (музејски саветник)

Ликовно одељење се састоји из збирки:

1. Легат Миливоја Николајевића
2. Легат Романа др. Соретића
3. Збирка Колоније “Борковац”
4. Збирка Галерије Завичајног музеја Рума
5. Легат Бранислава Макеша
6. Легат Лајешића (у припреми)
7. Легат Федора Феђе Соретића

Одељење садржи преко 700 инвентарисаних експоната од којих је већина унета у Централни регистар.

У просторима Спомен збирки Николајевић и Соретић, које функционишу као галеријски простор, одржава се просечно десет до петнаест изложби годишње.

Одељење је организатор и више редовних ликовних манифестација:

1. Ликовна колонија “Борковац”
2. Лимпа
3. Селекција Савремене Српске Скулптуре

Археолошко одељење

Кустос  археолог: Урош Николић

Археолошко одељење се састоји из шест збирки:

Праисторијска
Античка
Средњовековна
Планови и карте
Оружје
Накит

Археолошко одељење располаже са више од хиљаду инвентарисаног материјала и више хиљада студијског материјала. Мeђу материјалом је највише керамике из праисторијског периода.

Студијски материјал је подељен на:

Праисторијски
Антички
Средњовековни
Поклоне и разне премете у поступку обраде.

IZLOŽBA VAJARSKIH RADOVA

Program muzejskih večeri u okviru Rumskog kulturnog leta 2015.

Milan Kličković

IZLOŽBA VAJARSKIH RADOVA

Utorak, 11. avgust u 20.00 časova

Zavičajni muzej - Sala legata Milivoja Nikolajevića

Organizator – Zavičajni muzej Ruma

О музеју…

Завичајни музеј Рума је основан 1962. године као Завичајна музејска збирка. Деценију касније, 1972, мења назив у Музеј у Руми да би 1979. године добио данашњи назив.

По својој основној оријентацији спада у категорију завичајних музејских установа комплексног типа која у свом саставу има археолошко, етнолошко, историјско, техничко и ликовно одељење. У оквиру ових одељења налази се 10.500 предмета распоређених по различитим збиркама. У саставу Музеја налази се и стручна библиотека затвореног типа са фондом око 4.000 јединица, а у плану је формирање Одељења документације.

Музеј располаже са 500 м2 изложбеног простора у коме су смештене две сталне поставке:

у приземљу: археолошка, историјска и етнолошка стална поставка (до сада је урађен само део историјске поставке у ходнику Музеја)

на спрату: ликовна поставка, која се састоји од два легата (сликара и графичара Миливоја Николајевића и сликара – акварелисте др Романа Соретића). У просторима ових легата током године се одржавају уметничке и друге тематске изложбе.

Као једна од институција културе у граду, Музеј је био домаћин и културних манифестација које нису везане само за музејску делатност (модне ревије, концерти, песничке вечери, филмске вечери…).

Током године захваљујући многобројним изложбама и другим манифестацијама, Музеј посети више хиљада посетилаца, чиме се у потпуности испуњава његова најважнија улога у овој средини.

Поред штампања информативних каталога који прате сваку музејску изложбу, Музеј се током последње деценије појављује и као издавач низа појединачних публикација, историографског карактера. Такође, издавач је годишње музејске публикације Зборник Завичајног музеја Рума, који се први пут појавио 1997. године.

Музеј је организатор Ликовне колоније “Борковац”, која се одржава од 1968. године, а представља једну од најстаријих ликовних колонија у Србији.

Територијална надлежност Музеја у домену проучавања, заштите и презентације покретних културних добара обухвата општине Руму, Инђију, Стару Пазову и Пећинце.

Објекат Завичајног музеја Рума је под заштитом државе, као непокретно културно добро од великог значаја. Подигнут је 1772. године за потребе школе властелинства Пејачевић, а данас представља јединствен пример “граничарске архитектуре” у нашем граду.

Барон Марко III Александра Пејачевић (1694-1762)

оснивач Руме