МУЗЕЈСКЕ ВЕЧЕРИ: ШЕРЕТСКИ СРЕМ

Синоћ, 27. августа, су завршене Музејске вечери - посебна летња програмска шема Завичајног музеја Рума, која се већ 6. годину заредом одвија у оквиру Културног лета. 

Пред многобројном публиком у пријатном амбијенту музејског лапидаријума презентована је издавачка делатност Музеја, односно њен сегмент који се односи на нематеријално културно наслеђе. 

Кроз причу, анегдоту и песму представљен је весели „Шеретски Срем“. Специјалне гошће вечери биле су чланице АНИПа „Бранко Радичевић“ Рума, које су песмом и народном ношњом најсликовитије приказале весели Срем и дух минулих времена.

  

  

ШЕРЕТСКИ СРЕМ

"Шеретски Срем" - Духовит осврт на нематеријално културно наслеђе Срема

Уз смех, жагор и громогласне аплаузе бројне румске публике, синоћ су у Завичајном музеју у Руми завршене програмске активности ове установе у оквиру овогодишњег Културног лета.
У вечери посвећеној „Шеретском Срему“,направљен је осврт на издаваштво Завичајног музеја, са посебним акцентом на јединствени, шаљиви дух Срема. Кроз анегдоте које су казивали Мирослав Бата Нинковић и Александра Ћирић, а песмом употпуниле чланице Ансамбла народних игара и песама "Бранко Радичевић", уприличено је једно путовање које је разгалило Румљане и подсетило их да је хумор нераскидиви део сремачког духа, сматра директорица Завичајног музеја Бранислава Коњевић.
Кустоскиња историчарка Завичајног музеја Рума Снежана Јанковић истиче да је уз помоћ бројних сарадника и румске издавачке куће Српска књига нематеријално наслеђе нашег завичаја преточено у запис који ће будућим генерацијама причати о духу дивног кићеног Срема.

"Кроз шалу причу, песму представили смо вечерас весели, онај шеретски Срем. Све те анегдоте део су вишегодишњег пројекта који је Завичајни музеј започео пре неких 18 година. У тај пројекат били су укључени су бројни аутори и записивачи анегдота. Прва књига коју је издала наша установа "Смешна страна Срема" изашла је 2000. године, а уз помоћ наших пријатеља из Српске књиге 2001. године објављене су "Сремске доскочице". Причу заокружујемо 2007. када Завичајни музеј издаје трећу књигу анегдота "Весели Срем". Ово вече је уједно и омаж драгим суграђанима који више нису ту са нама, а који су били ангажовани на поменутом пројекту", рекла је Снежана Јанковић.

преузето са сајта Општине Рума

Презентација ШЕРЕТСКИ СРЕМ

КУЛТУРНО ЛЕТО 2018
Музејске вечери
осврт на издавачку делатност
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
презентер: Снежана Јанковић, кустос-историчар
Понедељак, 27. август у 20.00 часова
Улаз слободан

ШЕРЕТСКИ СРЕМ

Завичајни музеј Рума вас позива да у понедељак, на бећарски светац, у 20 часова, неизоставно присуствујете вечери посвећеној „Шеретском Срему“. Издавачки рад Музеја и делатност његових кустоса на самом почетку овог века био је посвећен и овој страни Срема – смешној, веселој, бећарској и изнедрио три књиге анегдота на ову тему. 

Уз помоћ бројних сарадника и издавачке куће Српска књига у Руми нематеријално наслеђе нашег завичаја преточено је у запис који ће будућим генерацијама причати о духу дивног кићеног Срема. 

Кроз овај Срем, шеретски и увек спреман на песму и шалу, 27. августа провешће вас кустоси Музеја, уз наратора Мирослава Бату Нинковића и Ансамбл народних игара и песама „Бранко Радичевић“ Рума. 

Презентација овог, последњег програма Завичајног музеја Рума у оквиру Културног лета, одржаће се у музејском лапидаријуму. 

Улаз је слободан.

46. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА- БОРКОВАЦ

Део атмосфере са 46. ликовне колоније "Борковац", Рума 2018.
Учесници овогодишње Колоније су: Константин Гушић, Синиша Попов, Јан Агарски, Братислав Стевановић, Димитрије Коларевић, Небојша Митровић, Љиљана Војводић, Милијана Јуца Јовановић, Александра Ј. Станковић и Сузана Геци.

RUMSKE И М NOVINE

текстови у новинама РУМСКЕ и М НОВИНЕ
пише: Смиља Џакула

Izložba fotografija Ivana Hadži Zdravkovića, објављено 25. јун 2020

Deo čuvenog Miljkovićevog stiha „nema mene al ima ljubavi moje“ iskorišćen je za naziv izložbe fotografija Ivana Hadži Zdravkovića koja je otvorena 15. juna u Zavičajnom muzeju u Rumi. To je, ujedno, i prvo dešavanje u ovoj ustanovi posle gotovo tromesečne pauze izazvane pandemijom koronavirusa. „Al ima ljubavi moje“ je retrospektivna izložba Ivanovih radova, čiji je autor njegova kćer Ivana Ehrensvard. Izložba je nastala 2018. godine, na petogodišnjicu smrti autora. Kustos izložbe je Ljudmila Đukić, a dizajner Jelena Macanović.

Ivana Ehrensvard kaže da je ovu izložbu, koja je prikazana u Galeriji savremene umetnosti u Nišu, podržala i gradska samouprava, a potom je ona, u jednoj manjoj formi bila i gostujuća izložba u Narodnom muzeju u Pančevu, u Gradskom muzeju Vršac i sada u Zavičajnom muzeju Ruma. Sve su to fotografije, rađene različitim pristupom i nadogradnjom: tu su radovi iz 1967. godine, kada je Ivan bio student prve generacija kamere na FDU u Beogradu, potom fotografije iz Hilandara, slike prirode, pretopljeni aktovi iz studentskih dana, iz Jerusalima…

– On je baš obraćao pažnju na tu likovnost fotografija koje izgledaju skoro kao slike – istakla je kći Ivana.

Kustos izložbe Ljudmila Đukić je istakla da je Ivan svoju delatnost u Nišu, po završetku studija, bazirao na medijima i umetnosti, bavio se i filmskom umetnošću, ali i obrazovnim radom.

– Posmatrajte ove fotografije, nemojte ih samo gledati, nego istražujte, jer svako od nas u njima može da otkrije nešto novo, Videćete njegov smisao za trenutak, za kompoziciju, scenu i bogat kolorit – rekla je Ljudmila Đukić.

Kuriozitet izložbe u Rumi jeste to, što ona, po prvi put, obuhvata i vitrinu sa ličnim predmetima Ivana Hadži Zdravkovića, koji su u vezi sa njegovim bavljenjem fotografijom.

S. Džakula

М НОВИНЕ, 11.03.2020.

М НОВИНЕ, 11.03.2020.

Почела 46. ликовна колонија "Борковац"

У бајковитом амбијенту најпознатијег румског излетишта јуче је почела 46. ликовна колонија "Борковац", најстарија манифестације овог типа, која се у континуитету одржава од 1968. године.

Тема овогодишње Колоније, су мотиви за румске разгледнице, којом ће се ове седмице, бавити 10 уметника - сликара, ликовних педагога из Руме, Старе Пазове, Врдника, Сремских Карловаца, Голубинаца и Власотинца.

Директорица Завичајног музеја у Руми Бранислава Коњевић пожелела је јуче добродошлицу уметницима и открила разлоге због којих су у фокусу овогодишње ликовне колоније "Борковац" мотиви за румске разгледнице.

"Надамо се да ће слике које буду настале у ових шест дана дружења наћи место на будућим разгледницама нашег града. После сваке ликовне колоније и изложбе која се тим поводом организује, радови заврше у депоу Завичајног музеја и на неки начин нису доступни на увид јавности. Управо је то један од мотива зашто смо се ове године одлучили за ову тему, да се ти радови кроз штампу, разгледнице, туристички промотивни и рекламни материјал задрже у граду, буду упечатљив детаљ који ће уједно афирмисати и саму ликовну колонију", казала је Бранислава Коњевић и додала да су у сврху јачег повезивања установа културе са школама овог пута учесници Колоније ликовни педагози.

"Пратимо смернице из Министарства културе, желимо да дамо свој допринос у јачем повезивању установа културе и образовних установа. Пред саму изложбу радова са овогодишње колоније, која се традиционално одржава крајем новембра или почетком децембра, уприличићемо и радионице са ученицима. Морам напоменути да су ђаци и сада добродошли и родитељи или наставници их могу довести ове седмице у наш павиљон уметности овде у излетишту Борковац, где ће деца имати прилику да уживо виде рад ликовних уметника", поручила је Бранислава Коњевић.

Димитрије Коларевић, академски сликар, и доскорашњи саветник у Школској управи Сремског и Јужнобачког округа сматра да је повезивање музејског рада и педагогије занимљива, али и неопходна идеја.

"Сви музеји који постоје у Новом Саду и у неким другим градовима имају увек идеју да укључе омладину, односно децу из школа, да и они буду учесници ликовних радионица. Инспирација тим ликовним радионицама су чувена ремек дела нашег српског сликарства и често су деца учесници у радионицама у галеријама, а све чешће их виђамо и на ликовним колонијама када они заједно са афирмисаним сликарима такође стварају, заједно са својим наставницима", рекао је Коларевић.

46. ликовна колонија ће трајати до 26. августа. 

Преузето са сајта Општине Рума

Ликовна Колонија БОРКОВАЦ 2018

Данас 20. августа 2018. године, почиње 46. ликовна колонија "Борковац", најстарија манифестација овог типа, која се у континуитету одржава од 1968. године. 

Тема овогодишње Колоније, су мотиви за румске разгледнице, којом ће се током наредних пет дана, бавити 10 уметника - сликара, ликовних педагога са територије Републике Србије. 

Рад уметника ће се одржавати на излетишту Борковац, сви заинтересовани посетиоци и пријатељи Завичајног музеја Рума, који је организатор ове манифестације, могу пратити њихов рад. 
Учесници овогодишње Колоније су: Константин Гушић, Синиша Попов, Јан Агарски, Братислав Стевановић, Димитрије Коларевић, Небојша Митровић, Љиљана Војводић, Милијана Јуца Јовановић, Александра Ј. Станковић и Сузана Геци.