6. НЕДЕЉА САВРЕМЕНОГ КИНЕСКОГ ФИЛМА НА ОТВОРЕНОМ

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: башта Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" Рума

датум: понедељак 21. август- субота 26. август 2023.

време приказивања: 20 часова

улаз бесплатан

6. НЕДЕЉА САВРЕМЕНОГ КИНЕСКОГ ФИЛМА НА ОТВОРЕНОМ

Завичајни музеј Рума и Амбасада НР Кине организују "Недељу савременог кинеског филма". Биће приказано 5 савремених кинеских филмова.

Свечано отварање је 21. августа у башти Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" Рума од 20 часова. 

Програм се одржава у оквиру традиционалне манифестације „Румско културно лето“ 2023.

21. 08. 2023. – Extraordinary Mission, 非凡任务, (Опасна мисија), 2017, 118 мин

Филм говори о полицајцу на тајном задатку који покушава да изнутра уништи организацију трговине дрогом.

Жанр: криминалистика, акција

Режисери: Alan Mak, Anthony Pun

Глумци: Yihong Duan, Xuan Huang, Yueting Lang

22. 08. 2023. – Skyfire, 天火, (Небеска ватра), 2019, 93 мин

Кинески акциони филм приказује катастрофу, ерупцију вулкана у одмаралишту.

Жанр: акциони, катастрофа

Режисер: Simon West

Глумци: Bee Rogers, Alice Rietveld, Xueqi Wang

24. 08. 2023. – The Wandering Earth, 流浪地球, (Лутајућа земља), 2019, 118 мин

Први кинески високобуџетни научнофантастични филм. Филм је заснован на истоименом роману Lia Cisina, кинеског писца научне фантастике. Ово је био други филм по гледаности у историји кинеске кинематографије, као и један од филмова са највећом зарадом у кинеској кинематографији.

РАДЊА: Сунце умире, људи изградили гигантске потиснике који померају Земљу из орбите и она плови ка новој звезди, ка новом соларном систему. То путовање траје 2500 година, али оно је опасно и неки млади људи морају да бране планету…

Жанр: научна фантастика, акција

Режисер: Frant Gwo

Глумци: Jing Wu, Chuxiao Qu, Guangjie Li

25. 08. 2023. – Cliff Walkers, 悬崖之上, (Ход по литици), 2021, 118 мин

1931. година, Јапанци су газдовали марионетском државом Манџукуо на северо-истоку Кине. Четири комунистичка агента, тренирана у Совјетском Савезу, покушавају да спроведу тајну операцију у граду Харбину…

Жанр: ратни, шпијунски

Режисер: Yimou Zhang

Глумци: Hewei Yu, Yi Zhang, Hailu Qin

26. 08. 2023. – Blind War, 盲战, (Слепи рат), 2022, 100 мин

Филм говори о бившем капетану SVAT-а Донг Гуу, трајно повређеном током неуспеле мисије за коју је преузео одговорност. Након што је постепено изашао из депресије, његов стари непријатељ се поново појавио и запретио његовој ћерки.

Жанр: криминалистика, акција

Режисер: Suiqiang Huo

Глумци: Pingqing Chen, Dao Dao, Waise Lee

Отворена изложба слика ПУТОПИСИ

организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
датум: петак 18. август 2023

Отворена изложба слика 

ПУТОПИСИ

Део атмосфере са отварања изложбе слика "Путописи", Угљеше Цолића, у Великом холу Културног центра "Брана Црнчевић".

Вечерас је у Културном центру „Брана Црнчевић“ отворена изложба „Путописи" академског сликара др Угљеше Цолића, коју је у оквиру манифестације Културно лето организовао Завичајни музеј Рума.

Ликовни опус Цолића карактерише истраживање и експериментисање у различитим стиловима и техникама, а румској ликовној публици се представио са 40 експресионистичких слика. Цолић је у техници акрил на платну представио десет европских градова, а изложбу Румљани могу погледати у Великом холу КЦ-а до 31. августа.

текст преузет са сајта Општине Рума

Изложба слика: ПУТОПИСИ

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
датум и време: петак 18. август 2023 у 19 часова
улаз слободан

Изложба слика
ПУТОПИСИ
аутор: Угљеша Цолић, академски сликар

Уметничка дела Угљеше Цолића кoмбинују културне симболе сa различитим бојама и масивним материјалима.

Уметник из Новог Сада сцијализово се за Фотографију, Вајарство и Сликарство.

До сада је имао 43 самосталне и преко 60 групних изложби. Учествовао је на преко четрдесет ликовних колонија у земљи и иностранству. Излагао у Француској, Немачкој, Русији, Италији, Турској, Мађарској, Босни и Херцеговини и широм Србије. 

Један је од оснивача и члан Удружења независних уметника Новог Сада од 2013. године. Од 2018. је члан Управног одбора Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду. 

Ради као професор струковних студија на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.

Одржано предавање: СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ РУМЕ

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: башта Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" Рума
датум: понедељак 14. август 2023.

Одржано предавање: 

СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ РУМЕ

Пред пуном баштом Градске библиотеке "Атанасије Стојковић", виши кустос Завичајног музеја Рума, Снежана Јанковић одржала је предавање на тему "Споменичко наслеђе Руме".

Присутни су имали прилику да сазнају нешто више о историји споменика поред којих свакодневно пролазе, као и о онима које, нажалост, више није могуће видети.

Завичајни музеј Рума уприличио је вечерас још једно маштовито, имагинарно путовање за све поклонике и заљубљенике у историју нашег града.

У гостујућем простору Градске библиотеке „Атанасије Стојковић", Снежана Јанковић, виши кустос историчар Завичајног музеја Рума, одржала је поучно предавање на тему „Споменичко наслеђе Руме“, које представља незамењиво, драгоцено сведочанство о времену и људима, али и стању колективне свести прошлог и садашњег времена.

Бројна публика је имала прилику да се упозна са непокретним културним добром нашег града сврстаним у пет категорија: споменици, спомен комплекси, спомен крстови, бисте и спомен плоче.

Занимљиво и садржајно предавање донело је Румљанима, између осталих, упечатљиве приче о Kиповима - споменику из 18. века подигнутом у част борбе против опаке болести Сремске куге; импозантном Споменику револуцији на Градском тргу у центру Руме, популарним Трубама; Француском крсту подигнутом давне 1906. године у порти римокатоличке цркве на месту где су, готово читав век раније, сахрањени Наполеонови војници, који су у Руму доспели као заробљеници, али и мање познату причу о Спомен крсту краљу Александру, на углу улица Атанасија Стојковића и Гробљанске, који у споменичкој ризници града представља једини споменик тог типа подигнут након Првог светског рата.

Било је вечерас речи и о турбулентој историји бисте Јована Јовановића Змаја, која је рушена у оба светска рата, а данас обновљена краси простор испред истоимене школе; дат је осврт и на чувену скулптуру "Три детета са књигом" из румског Малог парка, вајарке и медаљерке Славке Петровић Средовић; а нису занемарени ни споменици у част народних хероја или они новијег датума, попут споменика др Жарка Миладиновића испред румске поште или бисте др Драгана Овцина.

Предавању је присуствовала и председница Општине Рума Александра Ћирић, која је подсетила да је у нашој општини оформљена комисија за очување културне баштине, те да је у координацији са Министарством културе покренута иницијатива да се централно градско језгро, односно центар Руме прогласи за целину од историјског значаја.

"То је веома битно за само очување централног градског језгра, имаћемо и већу потпору да аплицирамо на републичким и покрајинским конкурсима. Ми смо већ покренули пројекат очувања прелепих фасада у центру града, следи ускоро и обнова фасаде на кући Кинг, односно Критовац. Имамо предрачуне и за Раднички универзитет тј. кућу Биорац. Наша пажња је усмерена и на очување споменика, њихову конзервацију, а у фокусу је заштита целокупног културног наслеђа наше општине", напоменула је председница Ћирић.

преузет текст са сајта Општине Рума

Предавање: СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ РУМЕ

организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: башта Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" Рума
датум и време: понедељак 14. август 2023. у 20 часова

Предавање
СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ РУМЕ

У оквиру манифестације Румско културно лето, Завичајни музеј Рума организује предавање "Споменичко наслеђе Руме" које ће се одржати у понедељак, 14. августа, са почетком од 20.00 часова, у башти Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" у Руми. Предавање је припремила Снежана Јанковић, виши кустос историчар.

Споменици Руме наслеђе су из XX века, уз неколико изузетака. Посвећени су, углавном, значајним личностима или догађајима. Израђени у различитим формама, од комплексних споменика сачињених од два или више елемената, преко монолитних до малих и неупадљивих спомен плоча.

ПРИКАЗАНИ АРХЕОЛОШКИ ФИЛМОВИ

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
датум: петак и субота 4 и 5. август 2023 

ПРИКАЗАНИ АРХЕОЛОШКИ ФИЛМОВИ

У петак и суботу, 4 и 5 августа, у склопу Румског културог лета у Градској библиотеци "Атанасије Стојковић" у Руми одржане су Вечери археолошког филма.

У сарадњи са Народним музејем у Београду Завичајни музеј Рума је изабрао шест краткометражних документарних филмова из најновије домаће продукције, а публика у Руми  је била у прилици да се упозна са новим открићима и различитим темама из света археологије.

II вече

ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: башта Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" Рума

датум и време: петак и субота 4 и 5. август 2023 у 20 часова

ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

У сарадњи са Народним музејем у Београду, од 4-5. августа, са почетком у 20.00 часова, у башти Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“, биће одржане Вечери археолошког филма. Публика ће, кроз краткометражне документарне филмове домаће продукције, бити у прилици да се упозна са новим открићима и различитим темама из света археологије.

Прве вечери (4. августа) биће приказани филмови:

Средњовековна мода – аутор: Светлана Илић (2022.) – 38 минута

Публика ће имати прилику а се упозна са одевањем и костимом у средњовековној Србији, у периоду од 11. до 16. века. Повод за емисију је објављена монографија „Српска средњовековна владарска ивластеоска одећа“ историчара уметности др Бојана Поповића коју је објавио Музеј Српске православне цркве у Београду. Ово је својеврсна сага о српској средњовековној моди овековеченој на зидовима древних српских цркава и манастира. Мушки и женски костими приказани на фрескама, већ вековима, задивљују лепотом и инспиришу креаторе савремене моде. У историји костима је записано да је човек у сумерском, рановизантијском и модерном добу носио сличну одећу, па се с правом поставља питање како је настајао један костим и да ли је средњи век време настанка модерног костима? О настанку средњовековне моде и утицајима који су стизали и са истока и са запада, затим о тканинама, кројевима, обући, оглављу, накиту, владарским инсигнијама и реконструкцији костима у емисији говори др Бојан Поповић. Поред фресака из наших манастира, за илустрацију приче коришћени су и костими из игране серије „Немањићи рађање краљевине“.

Топлица у средњем веку– аутор: Светлана Илић (2022.) – 29 минута

Публика ће имати прилике да се упозна са задужбинама које је Стефан Немања изградио у Топлици. Реч је о манастиру Светог Николе подигнутом на брежуљку изнад ушћа Бањске у Топлицу и манастиру Свете Богородице који је изградио изнад ушћа Косанице у Топлицу. Стефан Немања је оба манастира подигао у шестој и седмој деценији 12. века док је био удеони кнез Топлице, пре него што ће постати велики жупан. Поред ова два манастира, представљамо и три утврђења Марину кулу, Бранкову кулу и Иван кулу чије остатке и данас видимо дуж магистралног пута Куршумлија- Мердаре. Свих пет локалитета о којима се говори мапирали смо и на нашој археолошкој карти на којој ће, на крају нашег путовања, бити уписано 13 манастира, цркава, утврђења и других знаменитих места. Причом о природном феномену на Радан планини, Ђавољој вароши завршавамо први део нашег приповедања о средњовековној Топлици. Иначе, Топлица је једна од најлепших и најзначајнијих области у Србији, кроз коју је водио главни пут од Јадранског мора према Црном мору, војни и трговачки пут Виа милитарис који је повезивао исток и запад, куда су пролазиле војске, каравани и дипломатске мисије, одакле је сребро и злато из српских рудника преношено даље ка Европи, Далеком истоку и Цариграду. Топличким друмом су ходочасници ишли у Свету земљу, а можда је њиме средином 12. века и Стефан Немања стигао у Топлицу.

Ново Брдо: Град сребрни и уистину златни– аутор: Светлана Илић (2022.) – 38 минута

Филм посвећен Новом Брду, једном од најзначајнијих и највећих градова средњовековне Србије, с циљем очувања и представљања српске културне баштине на Косову и Метохији.Новобрдска тврђава је подигнута у 14. веку, на врху Мале планине на Косову и Метохији. Први пут се помиње 1326. године као познато рударско и трговачко место у коме се живело по закону града Новог Брда. Било је познато по великом рудном богатству, посебно по гламском сребру које је у свом саставу садржало и злато.Будући да у последњих пола века није било археолошких истраживања на Новом Брду и да се са сигурношћу није знало ко је град подигао, најновија истраживања потврдила су да на Новом Брду нема трагова Рима и Византије и да је град оригинално дело српских владара, односно да је град изградио српски владар. На иницијативу српске заједнице Општине Ново Брдо, велике конзерваторске радове на тврђави је 2016. организовао Унеско, док је на конзерваторским радовима ангажован археолог др Марко Поповић из Археолошког института у Београду. Емисија „Град сребрни у истину и златни“ је посвећена значају и моћи средњовековног Новог Брда, развоју рударства, трговачким везама и ковницама новца, утврђењу и његовој архитектури, владарима који су столовали у време када је Ново Брдо постало важно рударско, трговачко и политичко средиште средњовековне Србије, у време Лазаревића и Бранковића, али и о томе ко су били становници града, како су живели, чиме су се бавили, шта нам говоре откривене грађевине и покретни материјал: оружје, оруђе, предмети од стакла и керамике, накит и новац.

Друге вечери (5. августа) биће приказани филмови:

Античка жена на Балкану – режија: Бојан Воркапић (2023.) – 48 минута

У документарно-играној емисији која је снимана у Археолошком парку Виминацијум, трагамо за одговорима ко су биле жене које су живеле на овим просторима, у доба антике? Како су се звале? Чиме су се бавиле? Како су изгледале и да ли су пратиле моду? Колико су биле образоване? На својеврсно путовање кроз древни и моћни Рим води нас наратор Јелена Анђелковић Грашар која нам у костиму Римљанке прича занимљиве приче о женама склапајући их у мозаик сећања на једно давно време које датира пре 1700 година. Циљ емисије је да осветли поједине сегменте из живота жена које су живеле на нашим просторима у периоду од 1. до 6. века, стварајући слику о њиховом статусу и улози које су имале у породици и друштву, као жене царице, матроне, слушкиње, богиње, као и на основу њихових портрета које видимо на мозаицима, фрескама, скулптурама, новцу и накиту.

Кад су камиле шетале Балканом – режија: Фондација Неозоик (2022.) – 13 минута

Где су све у Србији археолози проналазили кости камила? Колико камила су имали Стефан Првовенчани и краљ Милутин и где су их чували? Шта су руски војници поклонили београдском зоо врту након ослобађања Београда? Како археолози знају да ли су у питању кости једногрбих или двогрбих камила и одакле је долазила роба? Колико камила је пронађено на Виминацијуму, а колико на Царичином граду? Одговоре на ова и слична питања пронађите у новој епизоди Археолошког Журнала!

Видео игре и археологија – режија: Фондација Неозоик (2022.) – 7 минута

Придружите нам се на узбудљивом путовању док копамо дубоко у фасцинантни свет археологије у видео играма! Од древних рушевина Азерота у World of Warcraft-у до историјских знаменитости Assassin’s Creed-а и узбудљивих експедиција у СИМС-у истражићемо како ове популарне игре оживљавају и користе прошлост.