организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: башта Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" Рума
датум и време: петак и субота 4 и 5. август 2023 у 20 часова
У сарадњи са Народним музејем у Београду, од 4-5. августа, са почетком у 20.00 часова, у башти Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“, биће одржане Вечери археолошког филма. Публика ће, кроз краткометражне документарне филмове домаће продукције, бити у прилици да се упозна са новим открићима и различитим темама из света археологије.
Средњовековна мода – аутор: Светлана Илић (2022.) – 38 минута
Топлица у средњем веку– аутор: Светлана Илић (2022.) – 29 минута
Публика ће имати прилику а се упозна са одевањем и костимом у средњовековној Србији, у периоду од 11. до 16. века. Повод за емисију је објављена монографија „Српска средњовековна владарска ивластеоска одећа“ историчара уметности др Бојана Поповића коју је објавио Музеј Српске православне цркве у Београду. Ово је својеврсна сага о српској средњовековној моди овековеченој на зидовима древних српских цркава и манастира. Мушки и женски костими приказани на фрескама, већ вековима, задивљују лепотом и инспиришу креаторе савремене моде. У историји костима је записано да је човек у сумерском, рановизантијском и модерном добу носио сличну одећу, па се с правом поставља питање како је настајао један костим и да ли је средњи век време настанка модерног костима? О настанку средњовековне моде и утицајима који су стизали и са истока и са запада, затим о тканинама, кројевима, обући, оглављу, накиту, владарским инсигнијама и реконструкцији костима у емисији говори др Бојан Поповић. Поред фресака из наших манастира, за илустрацију приче коришћени су и костими из игране серије „Немањићи рађање краљевине“.
Публика ће имати прилике да се упозна са задужбинама које је Стефан Немања изградио у Топлици. Реч је о манастиру Светог Николе подигнутом на брежуљку изнад ушћа Бањске у Топлицу и манастиру Свете Богородице који је изградио изнад ушћа Косанице у Топлицу. Стефан Немања је оба манастира подигао у шестој и седмој деценији 12. века док је био удеони кнез Топлице, пре него што ће постати велики жупан. Поред ова два манастира, представљамо и три утврђења Марину кулу, Бранкову кулу и Иван кулу чије остатке и данас видимо дуж магистралног пута Куршумлија- Мердаре. Свих пет локалитета о којима се говори мапирали смо и на нашој археолошкој карти на којој ће, на крају нашег путовања, бити уписано 13 манастира, цркава, утврђења и других знаменитих места. Причом о природном феномену на Радан планини, Ђавољој вароши завршавамо први део нашег приповедања о средњовековној Топлици. Иначе, Топлица је једна од најлепших и најзначајнијих области у Србији, кроз коју је водио главни пут од Јадранског мора према Црном мору, војни и трговачки пут Виа милитарис који је повезивао исток и запад, куда су пролазиле војске, каравани и дипломатске мисије, одакле је сребро и злато из српских рудника преношено даље ка Европи, Далеком истоку и Цариграду. Топличким друмом су ходочасници ишли у Свету земљу, а можда је њиме средином 12. века и Стефан Немања стигао у Топлицу.
Филм посвећен Новом Брду, једном од најзначајнијих и највећих градова средњовековне Србије, с циљем очувања и представљања српске културне баштине на Косову и Метохији.Новобрдска тврђава је подигнута у 14. веку, на врху Мале планине на Косову и Метохији. Први пут се помиње 1326. године као познато рударско и трговачко место у коме се живело по закону града Новог Брда. Било је познато по великом рудном богатству, посебно по гламском сребру које је у свом саставу садржало и злато.Будући да у последњих пола века није било археолошких истраживања на Новом Брду и да се са сигурношћу није знало ко је град подигао, најновија истраживања потврдила су да на Новом Брду нема трагова Рима и Византије и да је град оригинално дело српских владара, односно да је град изградио српски владар. На иницијативу српске заједнице Општине Ново Брдо, велике конзерваторске радове на тврђави је 2016. организовао Унеско, док је на конзерваторским радовима ангажован археолог др Марко Поповић из Археолошког института у Београду. Емисија „Град сребрни у истину и златни“ је посвећена значају и моћи средњовековног Новог Брда, развоју рударства, трговачким везама и ковницама новца, утврђењу и његовој архитектури, владарима који су столовали у време када је Ново Брдо постало важно рударско, трговачко и политичко средиште средњовековне Србије, у време Лазаревића и Бранковића, али и о томе ко су били становници града, како су живели, чиме су се бавили, шта нам говоре откривене грађевине и покретни материјал: оружје, оруђе, предмети од стакла и керамике, накит и новац.
Друге вечери (5. августа) биће приказани филмови:
Античка жена на Балкану – режија: Бојан Воркапић (2023.) – 48 минута
У документарно-играној емисији која је снимана у Археолошком парку Виминацијум, трагамо за одговорима ко су биле жене које су живеле на овим просторима, у доба антике? Како су се звале? Чиме су се бавиле? Како су изгледале и да ли су пратиле моду? Колико су биле образоване? На својеврсно путовање кроз древни и моћни Рим води нас наратор Јелена Анђелковић Грашар која нам у костиму Римљанке прича занимљиве приче о женама склапајући их у мозаик сећања на једно давно време које датира пре 1700 година. Циљ емисије је да осветли поједине сегменте из живота жена које су живеле на нашим просторима у периоду од 1. до 6. века, стварајући слику о њиховом статусу и улози које су имале у породици и друштву, као жене царице, матроне, слушкиње, богиње, као и на основу њихових портрета које видимо на мозаицима, фрескама, скулптурама, новцу и накиту.
Кад су камиле шетале Балканом – режија: Фондација Неозоик (2022.) – 13 минута
Где су све у Србији археолози проналазили кости камила? Колико камила су имали Стефан Првовенчани и краљ Милутин и где су их чували? Шта су руски војници поклонили београдском зоо врту након ослобађања Београда? Како археолози знају да ли су у питању кости једногрбих или двогрбих камила и одакле је долазила роба? Колико камила је пронађено на Виминацијуму, а колико на Царичином граду? Одговоре на ова и слична питања пронађите у новој епизоди Археолошког Журнала!
Видео игре и археологија – режија: Фондација Неозоик (2022.) – 7 минута
Придружите нам се на узбудљивом путовању док копамо дубоко у фасцинантни свет археологије у видео играма! Од древних рушевина Азерота у World of Warcraft-у до историјских знаменитости Assassin’s Creed-а и узбудљивих експедиција у СИМС-у истражићемо како ове популарне игре оживљавају и користе прошлост.
Нема коментара:
Постави коментар