ИЗЛОЖБА ЗАПИСИ СА МЕТЕОРА

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
изложба слика и цртежа Владе Њарадија
Уторак, 7. август 20.00 часова
Сала легата Миливоја Николајевића
Улаз слободан 

“Записи са Метеора“

У склопу традиционалне манифестације „Културно лето“, у Завичајном музеју Рума, 7. августа, у 20 часова, биће отворена изложба уметника Владе Њарадија под називом “Записи са Метеора“. Ово је 55. самостална изложба уметника из Врбаса. Посетиоци ће имати прилику да уживају у уметничким делима која представљају радове настале приликом ауторових боравака на Метеорима у Грчкој 2013. године, као и у његовом атељеу до данас.

Радови на поправци зграде и дворишног простора Завичајног музеја

У Завичајном музеју Рума у току су радови на реконструкцији дворишног простора. Тренутно се изводе радови на крову надстрешнице Завичајног музеја, а комплетну поправку финансира Општина Рума са 486.000 динара.

Овим радовима значајно ће се унапредити безбедност свих посетилаца и након годину дана паузе, на задовољство публике, у овом простору поново ће се одржавати програми Културног лета.

"Локална самоуправа нам је ове године изашла у сусрет и дала средства за комплетну поправку надстрешнице. Тиме ћемо проблем решити дугорочно, јер није реч само о поправци, већ комплетној реконструкцији. Поставиће се нови олуци, ставља се нови кровни покривач, а потом ће уследити и молерски радови тако да мислим да ћемо део културних дешавања у августу, као и нека дешавања у септембру која ми планирамо, реализовати управо на једном од омиљених места румске публике, које ће сада бити потпуно безбедно", истакла је Бранислава Коњевић, в.д. директорка Завичајног музеја Рума.

Радови су започели 20. јула, а према уговору рок за њихов завршетак је 20 радних дана. Зграда музеја је један од најстаријих објеката у граду, из 1772. године и као таква представља изузетно важан културни споменик који је под заштитом Завода за заштиту споменика из Сремске Митровице.

"Сваком реконструкцијом Главне улице ова зграда је помало затрпавана, стављањем новог слоја асфалта, а тренутном великом реконструкцијом, део тих слојева ће бити скинут тако да ћемо почети да се решавамо влаге која нам у згради представља највећи проблем. Локална самоуправа је са извођачем радова то и договорила, прво смо откопали подрумске прозоре и само после неколико дана, већ се не осећа толико она вишегодишња мемла. Наравно, зидови су још увек влажни, али имамо сад ту природну вентилацију, што је у интересу ове зграде", каже Бранислава Коњевић.

Она додаје да је Завод за заштиту споменика из Сремске Митровице урадио идејно решење санације и даљег заустављања пропадања зграде, а ово је нека од првих фаза у том процесу.

"Влага је велики проблем Музеја и због ње ми немамо сталних поставки, јер те доње просторије, које су биле предвиђене за археолошку, историјску и етнолошку поставку су јако влажне и представљају опасност по експонате. Овим откопавањем ћемо добити бар једну просторију где би могла да буде бар једна стална поставка, јер је то нешто што Руми треба. Имамо велики број експоната који сада стоје у депоима који су такође, угрожени влагом. На јесен нас очекује и санација кровних прозора, тако када се то санира, имаћемо огроман кровни простор ако будемо правили нове депое или нешто друго. И за ове радове имамо већ обезбеђена општинска средства", рекла је вд директорка Завичајног музеја Бранислава Коњевић.

Преузето са сајта Општине Рума 

Предавање МИТСКА БИЋА ЉУДСКОГ И ПОЛУЉУДСКОГ ОБЛИКА

Са презентације "Змај, ала, здухаћ и виле", коју је кустос етнолог Јелена Арсеновић одржала пред многобројном публиком у сали легата "Феђе Соретића" , 31. јул 2018.

 

Предавање МИТСКА БИЋА ЉУДСКОГ И ПОЛУЉУДСКОГ ОБЛИКА: ЗМАЈ, АЛА, ЗДУХАЋ И ВИЛЕ

РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО- МУЗЕЈСКЕ ВЕЧЕРИ
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
предавач: Јелена Арсеновић, кустос етнолог
Уторак, 31. јул у 20 часова
Легат Феђе Соретића
Улаз слободан

МИТСКА БИЋА ЉУДСКОГ И ПОЛУЉУДСКОГ ОБЛИКА: 

ЗМАЈ, АЛА, ЗДУХАЋ И ВИЛЕ 

У уторак, 31. јула, у Завичајном музеју у Руми биће одржано предавање о митским бићима људског и полуљудског облика.

Јелена Арсеновић, кустос етнолог,  говориће о змајевима, алама, здухаћима и вилама.

Предавање почиње у 20 часова. Улаз је слободан.

Одржане ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

Са пројекције археолошког филма. 

Завичајни музеј Рума, 24. и 25. јул 2018. године.

Присутне је поздравила в.д. директор Бранислава Коњевић, а затим је о филмовима  говорио Урош Николић, кустос археолог Завичајног музеја Рума.

  

ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО- МУЗЕЈСКЕ ВЕЧЕРИ
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Уторак - среда 24. и 25. јул у 20.30 часова
Улаз слободан

ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

Завичајни музеј Рума и Народни музеј, 24. и 25. јула 2018. године, у 20,30 часова приређују пројекције филмова са XIX међународне смотре археолошког филма. Биће приказани филмови домаће продукције, те је прилика да се публика упозна са археолошким локалитетима широм Србије, као и дешавањима у српској археологији. 

Филмови својим садржајем у највећој мери доносе новине из света археологије, у виду репортажа, али и образовних садржаја, који представљају важна открића, као и изузетна достигнућа древних цивилизација. 

Филмска остварења су углавном била приказана на угледним европским фестивалима археолошког филма. Филмови се одликују високим научним квалитетом, али и иновативним приступом културној баштини, омогућавајући на тај начин, не само стручњацима него и свим заинтересованим посетиоцима да се упознају са најновијим археолошким истраживањима у свету и код нас.

Metalla Tricornensia – Космај 

Режија: Растко Шејић, Србија 2018. Трајање 24'

Документари филм Metalla Tricornensia води вас на Космај, негдашње подручје рударског басена Metalla Tricornensia, где је римско царство црпло руду сребра.

На трагу царске палате – Пројекат Глац

Режија: Слободан Максић, Србија 2017. Трајање 25'

Филм прати српско-аустралијски тим стручњака и студената током прве кампање археолошких ископавања на локалитету Глац, код Сремске Митровице, 3км од некадашњег Сирмијума. Да ли Глац крије још једну царску палату показаће предстојеће дугогодишње аустралијско-српско истраживање.

Археолошки локалитет „Anine“ – Villa rustica

Режија: Александар Теодоровић, Србија 2017. Трајање 16'

Најновија археолошка истраживања на локалитету “Анине“ код Ваљева откривају тајну из римског периода. Овде је постојала веома раскошна римска - Вилла рустица.

У потрази за античким Ел Дорадом

Режија: Смиљана Попов, Србија 2017. Трајање 22'

Београд крије остатке изгубљеног и давно заборављеног града старог преко 2000 година. Тај антички град је ДЕМЕСУМ и налазио се у подножју планине Космај. У овом античком граду је чувени римски император Диоклецијан одржао сабор о рударству.

Игра престола, српски витешки код

Режија: Смиљана Попов, Србија 2017. Трајање 23'

Ова филмска прича води нас у време кад су обале Србије запљускивала три мора, а она била огромно царство. Звучи као почетак бајке, али биће ово права српска „Игра престола“ о најсјајнијем периоду српске државе у њеној историји.

Петрус, средњовековни град

Режија: Божидар Боле Николић, Србија 2005. Трајање 30'

Тврђава Петрус налази се 11 километара североисточно од Параћина, на узвишењу код села Забрега и окружује га река Црница. Његови владари су били, савременици цара Душана и кнеза Лазара.

Одржано предавање ЗНАМЕНИТЕ РУМЉАНКЕ

Пред бројном и заинтересованом публиком за локалну историју кустос, историчар Александра Ћирић је одржала презентацију "Знамените Румљанке", 18. јула 2018. године, у сали легата Феђе Соретића

Предавањем о знаменитим Румљанкама са краја 19. и почетка 20. века синоћ је у Завичајном музеју направљен још један осврт на славну прошлост нашег града, његове најзначајније личности, али је још једном потврђена и теза о Руми као грађанској средини која је увек била корак испред свога времена.

Презентацију "Знамените Румљанке" одржала је кустоскиња историчаркаАлександра Ћирић и том приликом је говорила о Персиди Пинтеровић, Милени Миладиновић, Мари Богдановић и Славки Петровић Средовић, Румљанкама које су у области образовања, науке и уметности оставиле значајан траг у прошлости Руме.

"Неке су рођене у нашем граду, а неке су већи део свог живота провеле у њему и оставиле су значајан траг у нашој завичајној прошлости и заслужиле су да их чувамо о заборава. Свакако оне нису једине знамените Румљанке, међутим, њих четири сам изабрала јер су живеле крајем 19. и почетком 20. века, јер је то период када су жене углавном биле у друштву заступљене као домаћице и мајке, јер је образовање и школовање било намењено синовима из богатих породица. Ипак, Рума је у том периоду била развијена трговачка и привредна средина, са свим елементима европске вароши, па се могла дичити и културним животом, али и правом да се школују и женска деца", казала је Александра.

Посетиоци су синоћ могли да се ближе упознају са животом Персиде Пинтеровић, њеним хуманитарним и професионалним радом. Персида је била школована учитељица, која је предлог ондашњег Министарства просвете и Љубомира Ненадовића радила као наставница у Вишој учитељској школи у Београду, а касније је била и управница те образовне установе. Могло се чути и да је искуства стечена на учитељском усавршавању у Пруској применила у српским школама, а наглашен је и њен културни ангажман и рад при позоришту.

Пошто се ове године облежава 100 година присаједињена Срема Србији, и супруга др Жарка Миладиновића, Милена Миладиновић, са правом је била једна од знаменитих Румљанки о којој се синоћ приповедало. Александра је подсетила на Миленин рад на књижевном пољу, пријатељство са Јованом Јовановићем Змајем, политички ангажман и заједничку борбу, раме уз раме са својим супругом, за српско националне питање.

Угледна румска породица Богдановић изнедрила је и прву српску школовану фотографкињу Мару, која је завршила Уметничку академију у Минхену, а усавршавала се у Бечу, где је и упознала свога супруга, чувеног вајара Тому Роксандића. Њене фотографије, тј. портрети краљице Марије и тек рођеног престолонаследника Петра II Карађорђевића коришћени су за серију разгледница, а током презентације је истакнута чињеница и да је Мара говорила неколико светских језика.

Занимљиво је да се породична штампарија српске вајарке и медаљерке Славке Петровић Средовић, налазила баш у просторијама данашњег Завичајног музеја. Посетиоци су се подсетили и најважнијих скулптура и медаља које је Славка израдила, попут скулптуре "Три детета са књигом - пионири читају", која се налази у Малом парку у Главној улици у Руми, и плакета са ликовима Вука Стефановића Караџића и Исидоре Секулић.

текст преузет са званичног Општинског сајта